SITNICE KOJE OTKRIVAJU PODELU BERLINA: Ampelmenšen, dve boje mosta, penzije i šahte…

SITNICE KOJE OTKRIVAJU PODELU BERLINA: Ampelmenšen, dve boje mosta, penzije i šahte…

Shutterstock


Trideset godina nakon pada Berlinskog zida, u nemačkoj prestonici koja je decenijama bila podeljena ciglama i bodljikavom žicom, ostalo je malo vidljivih ožiljaka osim onih koji su namerno ostavljeni da podsete stanovnike Berlina i turiste na brutalnu granicu.

Granicu koja je odnela mnoge živote istočnih Nemaca koji su pokušavali da pobegnu.

Ipak pažljivom posmatraču neče promaći znaci koji i danas, 30 godina kasnije, pokazuju da je grad nekada bio podeljen na pola. OD semafora, do zaštite za šahtove – razlike koje su obeležile Istočni i Zapadni Berlin preživele su i u novom veku, a neke su vidljive čak i iz svemira, piše Asošijeted pres.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Poput mnogih istočnih proizvoda, ampelmenšen, što u bukvalnom prevodu znači “mali semafor”, trebalo je da bude odbačen nakon pada zida 1989. Zeleni čovečuljak, sa šeširom širokog oboda, koja je govorila Istočnim Nemcima kada mogu da pređu ulicu, bila je suočena sa jakom konkurencijom svog višeg, treznijeg kolege na zapadu. Ali prevladala je mešavina nostalgije i zdravog razuma.

“Ampelmenšen je znatno svetliji”, izjavio je Derk Ehlert, portparol berlinskog transportnog odeljenja.

ynak sa semafora

Grad je odlučio 2004. da koristi samo istočnu verziju, a sada gotovo dve trećine semafora za pešake u Berlinu ima lik vedrog izgleda koji hoda kada je zeleno ili je ispruženih ruku kada je crveno. On je, takođe omiljen kod turista, pojavljuje se na torbama, privescima za ključeve, pa čak i u obliku gumenih bombona.

foto: vikipedia

foto: vikipedia

Berlinski složeni sistem javnog prevoza sastavljen od autobusa, vozova podzemne železnice, putničkih železnica i tramvaja, bio je strogo podeljen između istoka i zapada do ponovnog ujedinjenja. Međutim, jedan oblik prevoza koji je u potpunosti nestao iz zapadnog Berlina su tramvaji, koji su ostali deo života na istoku grada.

Dve nijanse zelene

Tokom hladnog rata, most Gliniker koji povezuje zapadni Berlin sa Potsdamom u Istočnoj Nemačkoj koristio se kao mesto za razmenu zarobljenih stranih agenata, zbog čega je dobilo nadimak “Most špijuna”, a što je prikazano u istoimenom filmu Toma Henksa iz 2015. godine.

Pošto dve suprotstavljene strane nisu mogle da se dogovore da rade zajedno kada je most zahtevao popravke, svaka ih je vodila odvojeno, tako da su dve nijanse zelene boje na sredini mosta i danas uočljive.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Visina penzije

Očekivalo se da će se slaba ekonomija na Istoku približiti ekonomiji kapitalističkog zapada nakon perioda tranzicije, ali brojne razlike su ostale.

Čak će i ljudima koji su počeli da rade nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine, penzije biti isplaćivane u zavisnosti od toga sa koje strane sada nepostojećeg zida rade.

Shutterstock

Shutterstock

Poklopci za šahte, blokovi…

U Berlinu postoji veliki broj zaštitnika za šahtove, a neki od njih imaju motive tako dopadljive da su preduzetnici pokušali da prodaju majice sa tim motivima.

Među najneobičnijima su oni koji su preživeli komunistički period, kada je Javno preduzeće proizvodilo poklopce za šahte za ulice Istočne Nemacke. Iako će poklopci za šahte Istočne Nemačke na kraju biti zamenjeni jer ne zadovoljavaju nove standarde, za sada postoji velika količina zaliha.

U mnogim zgradama u Berlinu nije moglo da se živi, jer su bile uništene tokom Drugog svetskog rata, a umesto da pokuša da obnovi stare zgrade, komunističko rukovodstvo na Istoku odlučilo je da stvori ogromne stambene blokove na ivici grada koristeći montažne betonske ploče koje su bile jeftine za proizvodnju i montažu.

Iako ove takozvane montažne zgrade postoje i na zapadu grada, one i dalje ostaju najbrojnije na Istoku.

Shutterstock

Shutterstock

Razlika u svetlima…

Turske piljare možete naći u bivšem zapadnom Berlinu, dok su vijetnamske prodavnice zaštitni znak istoka. Svaka strana privukla je različite grupe migranata posle Drugog svetskog rata.

Njihovi potomci u velikoj meri ostaju u istim delovima grada, mada su “istočnjaci” prihvatili doner kebab, koji je navodno u Berlinu izumeo turski imigrant.

Inače, da se uoči jedna razlika između istoka i zapada potrebna je ptičja perspektiva i vedro noćno nebo: gledano odozgo, naime, ulična svetla u bivšem Istočnom Berlinu deluju nešto više narandžasto, dok su ona u zapadnom delu grada više žute boje, a prema rečima portparola berlinskog transportnog odeljenja Ehlerta, razlika ima manje veze sa vrstom svetla koja se koristi, a više sa opremom.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar