SJEDINJENE DRŽAVE OTVORILE " VRATA PAKLA" U PRAVOSLAVNOM RASKOLU: Podržali patrijarha Vatrolomeja u sukobu sa Moskovskom patrijaršijom

Američki Stejt department izdao saopštenje u kom podržava vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i autokefalnost ukrajinske crkve, prenosi Sputnjik.

"Sjedinjene Države snažno podržavaju versku slobodu, uključujući i slobodu pripadnika grupa da upravljaju svojom religijom prema svojim verovanjima i da slobodno praktikuju religiju bez mešanja vlasti", navodi se na početku saopštenja.

"Sjedinjene Države poštuju sposobnost ukrajinskih pravoslavnih verskih lidera i vernika da se bore za autokefalnost u skladu sa svojim verovanjima. Mi poštujemo ekumenskog patrijarha (Vartolomeja) kao glas verske tolerancije i međuverskog dijaloga", navodi se dalje.

U saopštenju se potom ističe da SAD ostaju pri "nepokolebljivoj podršci Ukrajini i njenom teritorijalnom integritetu s obzirom na rusku agresiju u istočnoj Ukrajini i rusku okupaciju Krima".

"SAD smatraju da je carigradski patrijarh Vartolomej glas tolerancije i dijaloga i podržavaju zastupnike ukrajinske autokefalije", izjavila je portparolka Stejt departmenta Heder Navert.

SAD po pitanju raskola u pravoslavlju nisu stajale po strani i u njegovoj ranoj fazi eskalacije. Između ostalog, Stejt department, dok je njim šefovao Džon Keri (2013–2017), oformio je posebnu kancelariju za verska pitanja koja je imala zadatak da uspostavi kontakt sa svim poglavarima ukrajinskih crkava, podseća Sputnjik.

Ranije je Vaseljenska patrijaršija saopštila da je "u okviru priprema za davanje autokefalnosti pravoslavnoj crkvi u Ukrajini" imenovao svoje egzarhe u Kijevu. Ovu odluku oštro je osudila Moskovska patrijaršija, nazvavši je napadom na kanonsku teritoriju druge pomesne crkve. Ni SPC nije ostala po strani. Zbog takve odluke, vladika bački Irinej izjavio je da pravoslavlju preti raskol, veći od onog onog između Istoka i Zapada.

Slično mišljenje ima i istoričar dr Aleksandar Raković, koji takav potez naziva revolucionarnim. "Ukoliko vaseljenski parijarh donese odluku koju je najavio za autokefalnost Ukrajinske crkve, onda je opasnost od raskola između Moskovske i Carigradske patrijaršije velika. Ako se to dogodi, to bi bio revolucionaran potez, a za revolucije se nikada ne zna kako će se završiti. I to je problem“, ističe Raković, viši naučni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije.

Nakon odluke Vaseljenske patrijaršije predsednik Odeljenja za spoljne crkvene odnose Moskovske patrijaršije, mitropolit Ilarion izjavio je da će Moskovska patrijaršija prekinuti euharističku vezu sa Vaseljenskom patrijaršijom u slučaju da se Ukrajinskoj crkvi dâ autokefalnost.

Pozicija SPC

Ako bi došlo do raskola između Moskve i Carigrada, doc. dr Slobodan Sadžakov, etičar, ističe da bi se Srpska pravoslavna crkva našla u specifičnom položaju.

"Pozicija SPC je specifična. Ranijih godina pokušavala je da zauzme kompromisnu poziciju jer se već videlo na saboru na Kritu 2016. godine, gde je sve bilo u skladu sa dominacijom Vaseljenske patrijaršije. Na taj sabor nije došla Ruska pravoslavna crkva, SPC se tu pojavila, ali je bila rezervisana prema određenim pitanjima koje je osporavala Ruska pravoslavna crkva", kaže on.

Vladika Irinej je izjavio da SPC nije ni za Moskvu, a nije ni protiv Carigrada, već za poštovanje vekovnog kanonskog poretka. Pitanje je čijem bi se “carstvu” SPC priklonila kada bi do raskola došlo.

"Ukoliko dođe do raskola, SPC bi se sigurno pridržavala kanonskih tumačenja. S tim u vezi, njoj bi bila bliža Moskva, ali ne verujem da bi SPC ulazila u raspravu sa Carigradom. To bi značilo i da ulazi u raspravu i sa Svetom Gorom i svim severnim eparhijama u Grčkoj. A ono što najmanje treba srpskom narodu je bilo kakva vrsta raskola sa Grcima. Sprska crkva je po svom karakteru i mediteranska i slovenska i nalazi se negde između. Mislim da nije pretenciozno ovo što ću reći, ali bilo bi najbolje kada bi mogla da u nekoj nepovoljnoj situaciji zaigra ulogu medijatora. Neki od naših vladika imaju mnogo pozitivih kredita i u Moski i u Carigradu, pa bi njihova uloga bila značajna. Sam vladika Irinej Bulović je u intervjuu rekao da SPC ne zauzima ni stav Moskve ni stav Carigrada. To je veoma važno jer postoji mnogo glasova u javnosti koji bi gotovo poželili da se desi neki raskol, a to bi bila najnepovoljnija situacija. Bolje da do toga ne dođe“, objašnjava Raković.

Sa druge strane, Sadžakov smatra da se SPC sve više priklanja Moskvi zbog svojih interesa.

"Dolazi vreme u kojem postoji potreba da se i SPC opredeli kome je sklonija. Na neki način se pravoslavni svet cepa pod uticajem situacije u Ukrajini i vidimo da SPC se sve više priklanja Moskvi, upravo zbog svojih interesa. Pozitivno rešavanje pitanje pravoslavne crkve u Kijevskoj patrijaršiji, u dogledno vreme vodilo bi nekim problemima u vezi sa priznavanjem autokefalnosti Makedonske i Crnogorske crkve. Na Kritu je uloga SPC bila kompromisna. Oni su pokazali neko uverenje da će se evidentan sukob prevazići, ali događaji odlaze u nekom drugom pravcu.Ta vrsta kompromisne pozicije neće moći dugo da se održava i siguran sam da će SPC prikloniti sferi uticaja Moskovske patrijaršije.“.

Potencijalnim raskolom na Istoku otvorila bi se mnoga pitanja, a davanje samostalnosti Ukrajinskoj prvoslavnoj crkvi dalo bi vetar u leđa i ostalim crkvama koje imaju takve preferencije.

"Ovim se definitvno otvara jedna Pandorina kutija i to je situacija koju nismo imali dugo godina. Postoje crkve koje pravoslavlje smatra priznatim i postoji čitav niz crkava koji imaju svoje organizacije, a nemaju autokefalnost. SPC ima dva slučaja u našem okruženju, slučaj Crnogorske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve, koje se grčevito bore za autokefalnost. Ova vrsta presedana bi i njima dala nadu“, kaže Sadžakov.

NE PROPUSTITE:

PRAVOSLAVNA CRKVA PRED VELIKIM IZAZOVOM: Opasnost od novog raskola, ali unutar samog Istoka
Veliki raskol