Spori rat i brza smrt

I dok je posle prvog dana američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof rekao da su pregovori "doneli značajan progres“, već dan kasnije  delegacije su se razišle posle samo dva sata razgovora. I suprotno od američkog kolege, ruski i ukrajinski predstavnici opisali su razgovore kao "teške“.

Moskva i Kijev ostali su tako veoma udaljeni u vezi sa ključnim pitanjima čije je rešavanje neophodno kako bi rat u kojem je, prema nekim procenama, do sada poginulo oko dva miliona ljudi, bio okončan. A ta glavan pitanja su: teritorije i uslovi potencijalnog prekida vatre u četvorogodišnjem sukobu.

Ipak, iako je priznao da su pregovori bili izazovni, pregovarač Kremlja Vladimir Medinski dodao je da su bili "poslovni“ i rekao da će još jedan sastanak biti održan "uskoro“, ali nije precizirao kad.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je opisao pregovore kao "ne baš lake“ zbog razlike u stavovima dve strane.

Ukrajinski pregovarač Rustem Umerov ublažio je negativan ton, rekavši da su razgovori bili "suštinski i intenzivni“ i da, iako je postignut napredak, detalji ne mogu da budu otkriveni "u ovoj fazi“.

"Ovo je složen posao koji zahteva usklađenost svih strana i dovoljno vremena“, rekao je Umerov.

Neposredno pre nego što je objavljen kraj pregovora, Zelenski je optužio Rusiju da "pokušava da odugovlači pregovore koji su već mogli da uđu u završnu fazu“.

Ruska i ukrajinska delegacija su se poslednji put sastale u pregovorima pod posredovanjem SAD u Abu Dabiju u januaru, što je dovelo do prve razmene zarobljenika u nekoliko meseci. U sredu je Zelenski nagovestio da bi uskoro mogla doći još jedna razmena.

Američki predsednik Donald Tramp, koji je predvodio diplomatske napore za okončanje rata, pokazao je očigledno nestrpljenje zbog zastoja u pregovorima.

U ponedeljak je rekao da bi Ukrajina "trebalo da sedne za pregovarački sto, brzo“ – što je Zelenski od tada odbacio, rekavši da "nije fer“ da njegova zemlja bude ta koja je zamoljena za kompromis.

Usvojena rezolucija koja poziva na mir u Ukrajini, uzdržani SAD i Srbija

UN

UN

Svet 24.02.2026. 23:30

Usvojena rezolucija koja poziva na mir u Ukrajini, uzdržani SAD i Srbija

Četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, i dalje postoje znatne razlike između zahteva Moskve i onoga što Kijev smatra "pravednim mirom“.

Rusija se zalaže za potpunu kontrolu nad istočnim Donbasom u Ukrajini, koji čine Donjecka i Luganska oblast.

Kijev je dugo odbacivao ovaj zahtev jer bi njegovo prihvatanje značilo odustajanje od ukrajinske suverene teritorije, uključujući nekoliko jako utvrđenih gradova i dugu odbrambenu liniju u regionu Donjecka.

Mnogi Ukrajinci veruju da bi odustajanje od te teritorije učinilo zemlju ranjivom u pogledu još jedne ruske invazije.

U utorak je Zelenski rekao američkom mediju "Aksios“ da bi Ukrajinci odbacili svaki plan predaje Donbasa ako bi bio iznesen na referendum.

Još jedna sporna tačka u pregovorima jeste status nuklearne elektrane "Zaporožje“.

Elektrana – najveća u Evropi – nalazi se na prvoj liniji fronta i pod ruskom je kontrolom od marta 2022. godine. Ukrajina želi da je Moskva vrati, a Zelenski je ranije rekao da bi Kijev mogao da podeli kontrolu nad elektranom sa Amerikancima – što je aranžman na koji Moskva verovatno neće pristati.

Rusija okupira otprilike 20 odsto Ukrajine. Ukrajina kaže da moraju dobiti  snažne bezbednosne garancije sa Zapada – uključujući SAD – pre nego što se može postići bilo kakvo rešenje u pregovorima sa Rusijom.

U međuvremenu, dok traju pregovori uoči četvrte godišnjice potpune invazije Moskve na Ukrajinu, sukobi na frontu ne prestaju.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je 43 ukrajinska drona oboreno iznad nekoliko ruskih regiona i Krima tokom noći između utorka i srede.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija lansirala 126 dronova na Ukrajinu tokom noći, dodajući da preliminarni podaci ukazuju na to da je 100 oboreno pre nego što su stigli do cilja.

Istovremeno broj žrtava četvorogodišnjeg krvavog sukoba se, prema nekim procenama, bliži brojci od dva miliona. U to su uračunati poginuli vojnici na obe strane, ranjeni ili nestali u četvorogodišnjem sukobu u kojem ruska invazija, uprkos mnogim poteškoćama, ne jenjava.

Prema studiji koju je uradila američka tink-tenk organizacija iz Vašingtona "Centar za strateške i međunarodne studije“ (CSIS), do sada je poginulo, ranjeno ili nestalo oko 1,2 miliona ruskih vojnika i oko upola manje pripadnika ukrajinskih oružanih snaga – 600.000.

Među žrtvama na ruskoj strani je, kako se procenjuje, oko 325.000 poginulih, dok se za ukrajinsku stranu broj ubijenih među 600.000 žrtava ne precizira.

"Putin nije slomio ukrajinski narod. Nije pobedio"

Zelenski o 4 godine rata

Zelenski o 4 godine rata

Svet 24.02.2026. 09:29

"Putin nije slomio ukrajinski narod. Nije pobedio"

Otkako je Vladimir Putin otpočeo invaziju na Ukrajinu, o kojoj i dalje govori kao o "Specijalnoj vojnoj operaciji“, nijedna strana nije javno otkrila sveobuhvatne podatke o žrtvama, tretirajući razmere gubitaka kao strogo čuvanu državnu tajnu.

Zvanični Kremlj je, naravno, odbacio izveštaj CSIS kao "nekredibilan“, insistirajući da samo Ministarstvo odbrane Ruske Federacije ima ovlašćenja da saopštava brojke o ruskim žrtvama.

Procene vašingtonskog "Centra za strateške i međunarodne studije“ zasnovane su na intervjuima sa zapadnim i ukrajinskim zvaničnicima, kao i na podacima koje su  prikupili ruski nezavisni portal "Medijazona“ i ruski servis Bi-Bi-Si-ja.

Gubici su, u svakom slučaju, u odnosu na bilo koje istorijsko poređenje, ogromni. Ovaj istraživački centar primetio je da su ruski gubici na bojištu u Ukrajini bili "više od 17 puta veći od sovjetskih gubitaka u Avganistanu tokom 1980-ih, 11 puta veći nego tokom prvog i drugog čečenskog rata Rusije i više od pet puta veći od svih ruskih i sovjetskih ratova zajedno od Drugog svetskog rata“.

Grubo se procenjuje da su ruske žrtve veće od ukrajinskih u odnosu od dva ili dva i po prema jedan. Brojke, međutim, isto tako sumornu sliku prikazuju i u Ukrajini, čije je stanovništvo daleko manje i čiji je kapacitet da apsorbuje dugotrajne gubitke i mobiliše trupe mnogo ograničeniji.

Moskva se okrenula izdašnim platama i rastućem paketu beneficija za nove regrute kako bi popunila svoje redove. Regionalne vlasti nude bonuse za regrutovanje koji u nekim slučajevima iznose desetine hiljada dolara. Kremlj je, takođe, regrutovao hiljade ljudi iz Azije, Južne Amerike i Afrike, od kojih su mnogi privučeni obmanjujućim obećanjima ili su bili izloženi pritisku.

Ukrajina se borila da mobiliše dovoljno vojnika kako bi popunila iscrpljene jedinice, dok se Volodimir Zelenski odupirao pozivima da se starosna granica za mobilizaciju spusti ispod 25 godina, što je ocenio kao potez koji bi bio veoma nepopularan na unutrašnjem političkom planu.

Uprkos velikom broju žrtava na obe strane, teritorijalni dobici Rusije ostali su marginalni. CSIS je utvrdio da su od 2024. godine ruske snage napredovale prosečnom brzinom od samo 15 do 70 metara dnevno tokom najistaknutijih ofanziva, što je "sporije od skoro bilo koje velike ofanzivne kampanje u modernom ratovanju“.

Iako je Moskva krajem prošle godine postigla izvestan napredak u istočnoj Ukrajini i blizu Dnjepropetrovske oblasti, napredak je od tada usporen zbog zimskih uslova i žestokog ukrajinskog otpora.

Prema podacima ukrajinske grupe za praćenje DeepState, ruske snage zauzele su 152 kvadratna kilometra ukrajinske teritorije između 1. i 25. januara, što je najsporiji tempo napredovanja od marta prošle godine.

Troškovi rekonstrukcije Ukrajine procenjeni na 588 milijardi dolara

Uoči četvrte godišnjice

Uoči četvrte godišnjice

Svet 23.02.2026. 17:05

Troškovi rekonstrukcije Ukrajine procenjeni na 588 milijardi dolara