Velika Britanija

"Spremite zalihe novca, hrane, vode...": Realna pretnja ili manipulacija?

Ministar odbrane Velike Britanije Ves Striting upozorio je da je Britanija pod nikad većim rizikom od izbijanja rata, kao i da je Vladimir Putin neprijatelj broj jedan.

„Bez ikakve sumnje, najveća pretnja sa kojom se Britanija suočava jesu Rusija i predsednik Putin. Imamo rat na našem kontinentu. Imamo ruskog predsednika sa imperijalističkim ambicijama, koji neprestano isprobava odbrambene kapacitete Britanije i NATO-a, kao i snagu naših saveza. Stoga, surova realnost je da se suočavamo sa većim rizikom od rata nego ikada do sada“, rekao je Striting u intervjuu za list „San“, uoči konferencije Laburističke stranke.

On je pozvao građane da kod kuće imaju zalihe gotovine, flaširane vode i konzervirane hrane u slučaju izbijanja rata ili prirodnih katastrofa.

Upozorio je i da je Britanija izložena većem riziku od požara, poplava, sajbernapada, terorističkih napada i drugih pretnji.

Striting je rekao da je Britaniji potreban pristup koji uključuje „celo društvo“ kako bi se povećala otpornost zemlje, ali je istakao da građani zbog pretnji treba da budu „oprezni, a ne uznemireni“.

U razgovoru za „San“ Striting je rekao da priprema građana ne predstavlja veliki zahtev, već podrazumeva osnovne mere predostrožnosti.

„Da li kod kuće imaju ono što im je potrebno ako na neko vreme izgube pristup elektronskom bankarstvu? Šta ako dođe do nestanka struje?“, rekao je Striting.

On je dodao da bi građani trebalo da budu pripremljeni i u slučaju opasnosti od terorističkih napada, šumskih požara ili poplava.

„To znači da bi građani kod kuće trebalo da imaju nešto gotovine, zalihu flaširane vode i konzervirane hrane koju bi mogli da koriste u slučaju nestanka struje i nemogućnosti da se koriste šporeti i mikrotalasne pećnice“, objasnio je Striting.

Naglasio je i da se Velika Britanija suočava sa rizicima koje predstavljaju neprijateljske države i terorističke grupe, ali i sa sve ekstremnijim vremenskim pojavama, uključujući poplave i šumske požare.

On je pozvao „pojedince“ da razmisle o tome kako da budu spremni za prirodne nepogode, terorističke napade ili, u ekstremnim okolnostima, rat.

Ministar odbrane Velike Britanije upozorio je da ovakve poruke mogu izazvati preterane reakcije građana, ali je istakao da je otpornost društva „uvek važna za jednu zemlju“.

Britanska vlada je čak objavila i spisak potrepština za hitne slučajeve za koje preporučuje da ih svako domaćinstvo ima u slučaju katastrofe.

Na spisku se, pored gotovine, flaširane vode, konzervi sa hranom, još nalaze i komplet za prvu pomoć, baterije, baterijska lampa i radio-prijemnik.

Zbog svega navedenog ministar odbrane je najavio i najveće kontinuirano povećanje izdataka za odbranu još od kraja Hladnog rata.

„Jer, iako danas mogu sa sigurnošću da kažem da imam ono što mi je potrebno – i da imamo ono što nam je potrebno – da ovu zemlju učinimo bezbednom, ukoliko bismo stagnirali, za pet godina ne bih mogao isto to da tvrdim sa istom sigurnošću“, rekao je Striting za „San“.

On je upozorio i da bi izostanak ulaganja u oružane snage učinio Britaniju toliko slabom da bi „Rusija, ili neka druga odmetnička država, mogla da pokrene rat protiv nas“.

„Snaga gradi odvraćanje, a odvraćanje čini mnogo manje verovatnim da ćemo se naći u situaciji u kojoj ne želimo da budemo – a to je rat sa Rusijom ili bilo kim drugim“, podvukao je Striting.

Evropa nije spremna na posledice mogućeg dugotrajnog rata sa Rusijom

U fokusu

Svet 16.09.2026. 18:21

Evropa nije spremna na posledice mogućeg dugotrajnog rata sa Rusijom

Najavio je i da će ministar finansija Džon Hili narednog meseca, prilikom predstavljanja budžeta, najaviti dodatnih pet milijardi funti za odbranu.

Ipak, dodao je Striting, ministar finansija je za sledeću godinu odložio objavljivanje plana o izdvajanju 3,5 odsto BDP-a za odbranu do 2035. godine.

„Trenutno za tu namenu izdvajamo svega 2,6 odsto“, rekao je Striting.

Naglasio je i da su vojni stručnjaci upozorili da odlaganje povećanja ulaganja u vojsku čini Britaniju slabijom, a „naše neprijatelje jačim“.

Ipak, obezbeđivanje novca za odbranu podrazumeva povećanje poreza ili smanjenje budžeta drugih resora.

Na direktno pitanje da li je laburistička vlada zaista spremna da smanji druge budžete kako bi finansirala odbranu Striting je odgovorio:

„Vlada se suočava sa očiglednim izborima i neophodnim kompromisima, a to je izuzetno težak zadatak koji stoji pred ministrom finansija. I mi moramo da ga podržimo u tome.“

Dodao je i da, kada je reč o socijalnim davanjima, ti troškovi moraju biti smanjeni.

Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ, za „Ekspres“ kaže da se na Zapadu u dužem periodu od početka dešavanja u Ukrajini gradi psihoza rata i to ne samo u Velikoj Britaniji, već, naročito, u zemljama Beneluksa, pre svega u Belgiji i Holandiji.

„U ovim zemljama su građani odavno dobili uputstva kojim namirnicama da se snabdeju, pa čak i koliko baterija da imaju kako bi mogli da koriste sredstva komunikacije u slučaju nestanka struje, poput tranzistora, radio-veza i tome slično“, kaže Jovanović.

On dodaje da je Britanija samo sledila primer ovih zemalja i da britanski ministar odbrane Ves Striting nije izmislio ništa novo, već je samo primenio ono što je na „kopnu“ već odavno preporučeno građanima u pojedinim državama članicama NATO-a.

„Međutim, ovakvi narativi predstavljaju građenje psihoze rata i zastrašivanje građana ratom. Cilj svega toga je da se opravda preusmeravanje ogromnih sredstava koja se prosleđuju Ukrajini“, ističe Jovanović.

Bivši ministar dodaje da je sve to odraz jedne pogrešne politike i propusta punih posledica koje treba sakriti ili ih predstaviti na drugačiji način.

„Plašenje građana ratom i neprestano ponavljanje kako rat kuca na vrata, a u krajnjoj liniji i ova poslednja dramatična izjava, odnosno poziv građanima koji je uputio ministar odbrane Velike Britanije predstavljaju indirektno priznanje da se vodi pogrešna politika“, smatra Jovanović.

On podvlači da se preusmeravanje ogromnih sredstava i pad standarda građana širom Evrope, ali i smanjenje socijalnih, zdravstvenih i drugih davanja u gotovo svim evropskim državama ne može tek tako opravdati, pa da se onda pribegava izazivanju straha i držanja javnosti u stalnoj neizvesnosti i strahu kako se ne bi pobunila.

„Pad standarda, platežne moći, potrošnje, sve to neminovno izaziva nezadovoljstvo građana, a ovakve izjave, poput dramatičnih preporuka britanskog ministra odbrane građanima Velike Britanije, imaju za cilj da to preduprede“, naglašava Jovanović.

Britanski premijer traži konsenzus o ponovnom približavanju EU

Endru Bernam

Svet 30.09.2026. 13:36

Britanski premijer traži konsenzus o ponovnom približavanju EU

Sagovornik „Ekspresa“ dodaje da prihvatanje politike obračuna sa Rusijom i konstantno plašenje građana Evrope Putinom i Rusijom pokazuje da su političari koji trenutno upravljaju zemljama članicama EU i NATO-a „nedorasli i nekompetentni da realno sagledaju situaciju i kao da su svi izvedeni iz jednog istog inkubatora“.

Kada su sajbernapadi u pitanju, Jovanović smatra da je i tu reč o preterivanju i da taj narativ kreiraju zapadni mediji i zapadni političari.

„Sve se pokušava pripisati Moskvi i Putinu. Od mešanja u unutrašnja pitanja pojedinih država do propagande koju navodno Moskva širi preko sebi bliskih medija, stranaka i pojedinaca“, kaže Jovanović.

On naglašava da se takve stvari najčešće mogu čuti posle izbora u nekim državama gde se oni koji su izgubili pravdaju time da je suprotna strana imala podršku Rusije ili da je Rusija uticala na izborne rezultate ili takvim pričama pokušavaju da skrenu pažnju sa loše situacije u svojim zemljama.

Sa druge strane, diplomata i bivši ambasador Srećko Đukić kaže da izjava britanskog ministra odbrane uopšte ne čudi jer se Evropa probudila iz dugogodišnjeg sna i počela je da se sprema za rat.

Dodaje da to ne znači da će rata i biti, ali da su se okolnosti i situacija drastično promenili u poslednjih desetak, petnaest godina.

„Evropa je decenijama, tačnije od završetka Drugog svetskog rata, živela u uverenju da rata više neće biti i izgrađivala se kao kontinent mira i razoružanja. Sa druge strane, Rusija, SAD i Kina se sve to vreme naoružavaju“, objašnjava Đukić.

Đukić naglašava da su izdavanja u evropskim zemljama za odbranu išla do jedan odsto nacionalnih BDP-a, a u nekim čak i manje, dok su Rusija, SAD i Kina za ovu namenu izdvajale mnogo više, čak i do šest odsto svog nacionalnog BDP-a.

„Sa istoka su, pre svih Rusija, tvrdili da neće biti rata i Evropa je u to verovala. Međutim, rat se desio. Evropa se našla nespremna. Zatečena je i razoružana. Sa svega nekoliko stotina tenkova, bez avijacije dovoljno brojčane i spremne da odgovori eventualnom napadu, bez municije, bez fabrika za proizvodnju naoružanja i municije i sa vrlo malo obučene vojske“, ističe Đukić.

On objašnjava da se većina evropskih zemalja, članica NATO-a, oslanjala na jedinice za brzo delovanje koje broje oko 20.000 vojnika, dok je sa druge strane Rusija imala armiju od milion vojnika.

„Sve što se trenutno dešava u Evropi odgovor je na rat u Ukrajini koji lako može da se proširi“, smatra Đukić.

Ističe da zbog toga uopšte ne iznenađuje ono što se radi u Litvaniji, Estoniji, Poljskoj, ali i dublje u teritoriji Evrope, u Nemačkoj, Velikoj Britaniji.

„Treba se spremati za rat kao da će sutra izbiti, a možda ga nikad ni ne bude. Jer samo jaka, ujedinjena i dobro naoružana Evropa može da odvrati neprijatelja od napada“, kaže Đukić.

Dodaje i da se trenutno vodi hibridni rat između Istoka i Zapada i da su sajbernapadi jedan veliki deo tog hibridnog rata.

Podvlači i da sajbernapadima i hibridnom ratu nije izložena samo Velika Britanija, već cela Evropa.

„Veliki broj zemalja EU i članica NATO-a izložen je hibridnom ratu, sajbernapadima, upadima dronova, medijskoj manipulaciji, upadima ruskih aviona i helikoptera u vazdušni prostor pojedinih zemalja članica NATO-a“, kaže Đukić.

On podseća kako je Turska reagovala jednom prilikom kada je ruski avion, nakon dejstava u Siriji, narušio vazdušni prostor ove zemlje.

„Taj avion je bio odmah oboren, a pilot je poginuo“, kaže Đukić.

Naš sagovornik naglašava da bi, pošto se ovakve stvari dešavaju sve češće u Evropi, odnosno pojedinim zemljama, trebalo da usledi isti odgovor.

„Jer ti upadi u vazdušni prostor nisu slučajni. Oni predstavljaju ispipavanje pulsa. Ujedno se utvrđuje i brzina reakcije, ali i stepen spremnosti pojedinačnih država, da li i koliko brzo mogu da reaguju, da se utvrdi gde je slaba tačka i gde bi možda mogao da usledi eventualni napad“, zaključuje Đukić.

Biljana Šahrimanjan Obradović iz Centra za stratešku analizu objašnjava da britanska vlada razvija nacionalni portal za građansku spremnost (GOV.UK/Prepare), po uzoru na nordijske modele Švedske i Finske.

„Kampanja se prvenstveno bavi prirodnim nepogodama ‒ poplavama, olujama i šumskim požarima, ali i dužim prekidima struje, sajbernapadima i poremećajima u snabdevanju. Reč je o pristupu ’celog društva’ (whole society approach), u kojem otpornost počinje u domaćinstvu, a ne u državnom aparatu“, objašnjava Šahrimanjan Obradović.

Kaže da se Stritingov praktični savet odnosio na svakodnevne rizike: gubitak elektronskog bankarstva, nestanak struje, poplave i požare, i da je poruka bila da građani budu „oprezni, a ne uznemireni“, dok je rat pomenut kao krajnji, ekstremni scenario.

„Upravo tu počinje poznata taktika dezinformacionog eko-sistema: rutinske mere civilne zaštite zapadnih država preuveličavaju se i predstavljaju kao dokaz da je Zapad na ivici neposrednog sukoba ili unutrašnjeg kolapsa. Prokremaljski mediji preuzimaju vest, reč ’rat’ izvlače u naslov i uklanjaju kontekst o poplavama i sajberpretnjama. Cilj je da se uklopi u širi narativ prema kojem su evropske države, zbog podrške Ukrajini i konfrontacije s Rusijom, dovedene dotle da njihovi građani moraju da prave zalihe hrane i vode“, objašnjava Šahrimanjan Obradović.

Ona naglašava da se strah i troškovi tako prebacuju sa agresora na vlade koje se brane, da bi podrška odbrambenim budžetima i pomoći Ukrajini slabila.

„Pripreme evropskih država treba tumačiti i kao poruku da se neće popuštati pred ruskim vojnim i nuklearnim pretnjama i da postoji politička volja da im se odlučno odgovori. Posle skoro pet godina prognoza o zamoru Evrope i njenom finansijskom kolapsu, upravo Rusija nailazi na sve vidljivija ograničenja: uprkos Ministarstvu za civilnu zaštitu, teško pruža osnovne usluge stanovnicima van Moskve i velikih gradova. Nordijska iskustva pokazuju kako se tome odgovara. Švedska je 2018. poslala brošuru ’Ako dođe kriza ili rat’ na 4,7 miliona adresa, a 2022. osnovala je Agenciju za psihološku odbranu. Pouka je da se pretnje opisuju otvoreno i bez dramatizacije, a da se manipulacije na tu temu ispravljaju brzo, pre nego što se ustale u javnosti“, zaključuje Šahrimanjan Obradović.

"Spremni smo da upotrebimo nuklearno oružje dok rastu tenzije na Baltiku"