"Srebrenica neće biti zaboravljena, negiranje genocida ne sme da ima mesta u BiH"

"Ovde smo da odamo poštu žrtvama genocida u Srebrenici. Odavanje pošte nije samo iskazivanje poštovanja prema nasleđu žrtava, već i čuvanje dostojanstva žrtava", rekao je Šmit u obraćanju na komemoraciji u Memorijalnom centru Srebrenica - Potočari gde se obeležava 30. godišnjica zločina nad Bošnjacima koji su srpske snage u Bosni i Hercegovini počinile u julu 1995. godine.

Istakao je da "Srebrenica ne može biti zaboravljena", izrazivši nadu da će iz Potočara danas biti dat signal da se istovremeno može "oplakivati i raditi na budućnosti".

"Preživelima odajem poštu zbog humanosti koja je primer svima nama, hvala na hrabrosti i odlučnosti da gradite bolju budućnost i što nikada ne odustajete. Hvala što ste nas pozvali, nas koji 1995. godine nismo intervenisali protiv Ratka Mladića i saučesnika", kazao je Šmit.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da EU "neće nikada dopustiti da se istorija prekraja."

"Odlučno odbacujemo i osuđujemo svako poricanje, iskrivljavanje ili umanjivanje genocida u Srebrenici, kao i veličanje ratnih zločinaca. Politički lideri imaju veliku odgovornost u tom pogledu, posebno u BiH i širom Zapadnog Balkana. Oni moraju biti primer u priznavanju utvrđenih činjenica i iskrenom odavanju pošte žrtvama", navela je Fon der Lajen.

Istakla je da političari u BiH "moraju aktivno raditi na pomirenju, suočavajući se s uzrocima mržnje, koji su doveli do ovih zločina."

"To je jedini put ka svetlijoj i prosperitetnijoj budućnosti za sledeće generacije", rekla je ona.

Navodeći da je genocid u Srebrenici "jedno od najmračnijih poglavlja u kolektivnom pamćenju Evrope", fon der Lajen je kazala da se danas odaje pošta srebreničkim žrtvama, ali i "majkama, suprugama i kćerkama koje i dalje tuguju, noseći teret gubitka kroz tri decenije".

"Naša je dužnost da pamtimo i da čuvamo istinu, kako bi buduće generacije tačno znale šta se dogodilo", rekla je predsednica Evropske komisije.

Prema njenim rečima, buduće generacije "moraju znati da su u leto 1995. godine žrtve sistematski pogubljene i zakopane u masovne grobnice unutar UN proglašene 'zone bezbednosti’ Srebrenica".

"EU nikada neće zaboraviti ono što se dogodilo u ovom gradu. Mi priznajemo svoju prošlost i prepoznajemo svoju odgovornost zbog neuspeha da sprečimo i zaustavimo genocid".

Poslala je poruku građanima BiH da je "EU uz njih", te da ostaje posvećena podršci BiH na njenom putu ka članstvu u EU.

"Vaši politički lideri treba da učine svoj deo, kako bi vaša zemlja zauzela svoje mesto u srcu naše Unije, tamo gde i pripada", zaključila je Fon der Lajen.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je da se Srebrenica desila "za njenog života i u njenoj blizini”.

"Podseća nas da mržnja i dehumanizacija može dovesti do najtežih zločina. Odajmo poštu žrtvama Srebrenice tako što ćemo braniti prava koja su njima bila uskraćena. Stvorimo budućnost u kojoj ćemo biti definisani jedino prema onome što nas čini ljudima", istakla je Kos na komemoraciji.

Vučić o Srebrenici: "Ne možemo promeniti prošlost, ali moramo budućnost"

Uputio saučešće

Uputio saučešće

Vesti 11.07.2025. 10:53

Vučić o Srebrenici: "Ne možemo promeniti prošlost, ali moramo budućnost"

Predsednica udruženja "Majke Srebrenice" Munira Subašić pozvala je  Evropu "da se probudi" i dodala da se u svetu danas "umesto pravde budi fašizam". 

Ona je pozvala prisutne komemoraciji da pomognu u borbi protiv mržnje, nepravde, silovanja i proterivanja.

"Niko nema pravo da ubija ničije dete, niko nema pravo da siluje ničiju ćerku. Dok stojim ovde mnoge majke u Ukrajini i Palestini doživljavaju ono što smo mi doživele 1995. godine", rekla je Subašić.

Navela da su u leto 1995. godine ubijena 22 njene člana porodice, uključujući sina i supruga.

Subašić je zahvalila svim zemljama koje su glasale za Rezoluciju o Srebrenici u UN i rekla da oni koji nisu glasali za tu rezoluciju "žive u mraku", kao i da im majke srebreničkih žrtava to nikada neće oprostiti ni zaboraviti. 

"Trideset godina slušamo laži, gledamo mržnju, gledamo veličanje ratnih zločinaca. Svet i Evropa to tolerišu", ocenila je ona.

Ona je navela da su ljudi u Srebrenici ubijani zato što su imali drugačija imena i prezimena i bili muslimani. 

"Kad smo preživele genocid imale smo svoje ciljeve da svetu i Evropi kažemo da su naša deca nevino ubijena. Ubijali su našu decu pod zastavom UN u očima čitavog sveta", istakla je Subašić.

Švedska ministarka spoljnih poslova Maria Malmer Stenergard rekla je u svom obraćanju da se "mir se ne može uzimati zdravo za gotovo" i da se nastavlja raditi na na identifikaciji preostalih žrtava i "obezbeđenju nulte tolerancije na negiranje genocida".

"Švedska ostaje predan partner i prijatelj. Odajmo poštu žrtvama boreći se za budućnost obeleženu mirom, tolerancijom i međusobnim uvažavanjem", istakla je ona.

Danski ministar spoljnih poslova Lars Rasmusen istakao je da je obaveza svih da obezbede da se Srebrenica nikada više ne ponovi.

"Danska stoji uz narod BiH i u njihovom radu na izgradnji mirne, stabilne i prosperitetne zemlje", rekao je on.

Na komemoraciji je preneta i poruka bitanskog kralja Čarlsa, u kojoj je navedeno da su mnogi pojedinci odgovorni za genocid stali su pred lice pravde, ali da treba raditi na tome da se takvo nešto nikada više ne ponovi.

"Ako ne budemo radili zajedno sve se može ponoviti. Danas se sramotimo pred Gazom. Iz Srebrenice se oglašavamo čitavom čovečastnu da budemo još osetljiviji. Svi smo jednaki, ne možemo se deliti ni po čemu, samo po ljudskosti", rekao je predsednik Velike narodne skupštine Republike Turske Numan Kurtulmuš.

Bivši nemački predsednik Joahim Gauk ocenio je da je u Srebrenici u julu 1995. godine "zakazala međunarodna zajednica, uključujući i Nemačku".

"Okretanje glave nije opcija. Čak i danas postoje glasovi koji izvrću činjenice, slave zločince i negiraju genocid. Tom istorijskom revizionizmu odlučno se suprotstavljamo. Mir u Evropi nikada nije bio zagarantovan – on se mora čuvati i braniti", naveo je on.

Podsekretarka Ujedinjenih nacija (UN) za politička pitanja i pitanja izgradnje mira Rosemari Di Karlo citirala je generalnog sekretara UN Antonija Gutereša: "Priznajemo tešku istinu. Zakazali smo pre 30 godina".

Glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične sudove Serge Bramerc rekao je da se pošta srebreničkim žrtvama može odati "govoreći istinu", naglašavajući da srebrenički genocid "nije bio izolovan", već je bio deo organizovanog etničkog čišćenja.

Predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove sudija Graciela Gati Santana navela je da tri decenije posle još nisu pronađene sve žrtve, kao i da su neki osumnjičeni još begunci, dok se "neki i veličaju".

Zamenik načelnika Srebrenica Hamdija Fejzić, koji je bio prvi govornik na komemoraciji, istakao je da je pre 30 godina u Srebrenici “civilizacija pala na testu čovečnosti”.

"U tišini koja je odzvanja jače od bilo kakvog govora stojimo s ponosom. Trideset godina živimo s istinom o genocidu, a slušamo laži. Nećemo pokleknuti", naveo je on.

Komemoraciji u Potočarima prisustvovalo je više hiljada ljudi i brojni zvaničnici iz zemlje, regiona i sveta.

U Federaciji BiH je danas Dan žalosti, a na komemoraciji u Srebrenici nije prisustvovao niko od zvaničnika niti političara iz Republike Srpske.

U Potočarima će biti i sahranjeni posmrtni ostaci još sedam srebreničkih žrtava, koji su pronađeni na različitim lokacijama. Najmlađi od njih su dva mladića koji su imali 19 godina.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u maju prošle godine rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, i kojom se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Nakon ulaska u Srebrenicu, tada zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija, snage predvođene komandantom Vojske Republike Srpske Ratkom Mladićem ubile su u julu 1995. više od 8.000 ljudi, mahom muškaraca i dečaka.

Prema podacima Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari, u i oko Srebrenice ubijene su najmanje 8.372 osobe, među kojima je bilo i žena, devojčica i starijih.

Srebrenički genocid je pravno potvrđen presudama Međunarodnog suda pravde, Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (Haškog tribunala) i Suda Bosne i Hercegovine.

Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine, do sada su osuđene 54 osobe, na ukupno 781 godinu zatvora.

Na doživotni zatvor je osuđeno pet osoba, među kojima su bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i još tri visokorangirana oficira Vojske Republike Srpske.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. presudio da je Vojska Republike Srpske počinila genocid u Srebrenici. Isti sud je Srbiju proglasio odgovornom za nesprečavanje srebreničkog genocida.

Uprkos sudskim presudama, srpske političke elite u Bosni i Hercegovini i Srbiji do danas nisu pokazale spremnost da se suoče sa prošlošću i da priznaju da je u Srebrenici počinjen genocid.

Povodom 30. godišnjice genocida, Memorijalni centar Srebrenica - Potočari ukazao je da su u Republici Srpskoj i dalje prisutni institucionalna diskriminacija Bošnjaka, negiranje genocida i glorifikacija ratnih zločinaca.