ŠVEDSKI DESNIČARI Treba izvoziti zatvorenike u Hrvatsku

Lider stranke Švedske demokrate Džimi Akeson, došao je na ideju da švedske osuđenike na izdržavanje zatvorske kazne pošalje u druge zemlje EU, konkretno Hrvatsku, Estoniju i Rumuniju.

Vođa krajnje desničarske partije, koja je prema većini anketa uoči skorašnjih izbora za Europski parlament izbila na drugo mesto, ovu ideju pravda finansijskim razlozima, jer dan švedskog zatvorenika državu košta oko 370 evra, dok je u Hrvatskoj ta cena znanto niža, oko 50 evra.

"Nije pošteno ni održivo da Švedska troši sedam puta više novca na zatvorska mesta nego neke druge zemlje EU. Verujemo da bi se ti resursi mogli bolje iskoristiti, među ostalim za jačanje blagostanja'', napisao je Akeson, navodeći primer Belgije i Norveške, koje su već iznajmile zatvorska mesta za svoje osuđenike u holandskim zatvorima.

Švedske demokrate tvrde da u švedskom zatvorskom sistemu trenutno nedostaje oko 900 zatvorskih mesta, što je u suprotnosti s poslednjim podacima Veća Europe za 2018. godinu. Švedska zatvorska populacija u poslednjih 10 godina se smanjila za 24,4 odsto i sada iznosi 56,5 zatvorenika na 100.000 stanovnika, što je najmanje u Evropi.

Sličnu ideju ranije je imala i konzervativna stranka Umereni, koja smatra da državljani EU treba da služe zatvorske kazne u svojim matičnim zemljama, a ne nužno u zemlji u kojoj su počinili krivično delo. Isto važi i za Šveđane koji počine krivična dela u EU. Ova partija je jednostavnom računicom došla do podatka da je Švedska u plusu kad su u pitanju zatvorenici s državljanstvom neke od zemalja EU.

''Svaka zemlja treba preuzeti odgovornost za svoje državljane'', smatra Tomas Tobe, bivši generalni sekretar Umerenih i kandidat za jednog od 21 švedskog zastupnika u Evropskom parlamentu. Prema njihovoj računici, u švedskim zatvorima trenutno je 200 državljana EU više nego što je Šveđana po evropskim kazneno-popravnim ustanovama. S obzirom na to da se za svakog zatvorenika iz švedskog budžeta godišnje izdvoji najmanje 100.000 evra, kad bi Umereni izdejstvovali razmenu po načelu ''svi za sve'', Švedska bi uštedela 20 miliona evra godišnje.