Vesti
10.11.2024. 23:19
Svet
18.11.2024. 19:25
Mihailo Paunović
U fokusu
Tramp je predsednik Amerike: Quo vadis, Evropo?
Ono od čega se Evropa zbog iskustva iz prošlosti dugo pribojavala, konačno se desilo. Donald Tramp je novoizabrani predsednik SAD i Evropska unija od toga više ne može da sklanja glavu.
Postoji izreka da evropske integracije napreduju u krizama. Ako za primer uzmemo borbu protiv korona virusa i početak rata u Ukrajini, mogli bismo da kažemo da je ova izreka tačna. Osim grešaka koje je Evropa pravila na početku pandemije, reakcija evropskih institucija bila je prilično adekvatna. Isto se može reći i za proleće 2022. kada su članice EU imale jedinstven odnos prema ratu u Ukrajini.
Nesigurna vremena pokazala su da je dobro biti deo evropske porodice i da tako ujedinjene, države mogu da izađu na kraj čak i sa izazovima poput ruskog gasa.
Korona je, nekako, u tišini prošla, ali rat u Ukrajini je potrajao, očigledno, duže od onoga na šta su neke države bile spremne, pa im je teret ovog rata sve više lomio kičmu. Došlo je do podela, kriza i danas ne možemo više da govorimo o ujedinjenoj Evropi, kao što je u prošlosti, makar na periode, bila.
U jednoj takvoj nezavidnoj situaciji Evropa je dočekala pobedu Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD. Pred njom je novi izazov, nova kriza koja tačnost izreke sa početka teksta ponovo testira.
Ono od čega se Evropa zbog iskustva iz prošlosti dugo pribojavala, konačno se desilo. Donald Tramp je novoizabrani predsednik SAD i Evropska unija od toga više ne može da sklanja glavu. Trampov povratak svakako će uticati na unutrašnju politiku SAD, ali će sasvim izvesno preoblikovati i dosadašnju spoljnu politiku države, pa će se odjeci ove pobede čuti i na starom kontinentu. Ne postoji nikakva sumnja da će povratak Trampa predstavljati udarac za Evropu I da će se ona u narednim godinama suočiti sa velikim izazovima i promenama, pitanje je samo koliko će one biti duboke.
Amerika na prvom mestu
Ono zbog čega trenutno u redovima evropskih zvaničnika vlada panika moglo bi se ukratko opisati u četiri reči – “Amerika na prvom mestu“ – na koje se Donald Tramp oslanjao tokom čitave predizborne kampanje.
Upravo ono što je Tramp obećavao Amerikancima na puta do novog mandata u Beloj kući jeste ono od čega Evropska unija najviše strahuje.
Dok su Trampova obećanja za Amerikance predstavljala predizborni flert, za Evropu su to bile direktne pretnje. Najvažnija među njima jeste ona koja su se odnosila na ukidanje podrške Ukrajini, što su mnogi tumačili kao direktnu pretnju evropskoj bezbednosti, ali trgovinski rat koji bi bio pokrenut visokim carinama na evropsku robu.
Za razliku od prvog Trampovog mandata kada je ekonomija EU bila stabilna, danas je ona na klimavim nogama. Ukoliko Tramp ispuni i polovinu onoga što je najavio, biće to najgori mogući ekonomski scenario po EU jer bi novi trgovinski rat, sa carinama od 10 do 20 odsto na evropsku robu, prema mišljenju stručnjaka, mogao ekonomiju evrozone da gurne u recesiju.
Trampova ekonomska politika mogla bi dodatno ugroziti konkurentnost Evrope. Prema prognozama, očekuje se paritet dolara u odnosu na evro, odnosno slabljenje vrednosti evropske valute u predstojećim kvartalima. Analitičari Goldman Saksa kažu da bi evro mogao da padne čak 10 odsto u odnosu na dolar ako nova administracija usvoji svoj sveobuhvatni tarifni plan, dok bi zarade među grupom najvećih evropskih kompanija mogle pasti za više od pet odsto sledeće godine.
Tramp, takođe, razmatra da sve što bude dolazilo iz Kine bude pogođeno razornim carinama od 60 odsto, što bi direktno uticalo na evropsko tržište. Jer, ukoliko Kina ne bude mogla da izvozi u Ameriku, potražiće Evropu da plasira robu, što bi moglo da preplavi njeno tržište. Sve ovo moglo bi da dođe u trenutku velike krhkosti za Evropu kada njena ekonomija zaostaje za SAD i Kinom u inovacijama, investicijama I produktivnosti.
Šta će biti sa Ukrajinom?
Novoizabrani predsednik SAD neće udariti samo na ekonomiju. Pored trgovinskog rata, mnogi evropski zvaničnici strahuju od prekida američke vojne pomoći Ukrajini.
Strah proizilazi iz poznate Trampove rečenice da “za jedan dan“ može da okonča rat u Ukrajini. Na koji način bi to uradio još uvek nije poznato, ali evropski zvaničnici strahuju da bi prekid rata mogao da podrazumeva “zamrzavanje sukoba“, dok pojedinci idu i korak dalje pa predviđaju pritisak na Ukrajinu da ustupi deo teritorije ili da odustane od ambicija pridruženja NATO-u.
Prema ovom paktu Tramp je odavno skeptičan optužujući Evropu za “besplatno šlepanje“, često dovodeći u pitanje desetine milijardi dolara koje je Vašington potrošio na Ukrajinu od čega više od 60 milijardi dolara u vojnoj pomoći.
Svet
11.11.2024. 11:31
Tramp i Putn se (nisu) čuli telefonom i pričali o Ukrajini
Svet
17.11.2024. 15:05
Trampov ministar energetike OSPORAVA klimatske promene
Međutim, neki od njegovih saveznika sugerišu da je njegov čvrst stav samo pregovaračka taktika da bi naterao zemlje članice da ispune smernice trošenja na odbranu na koje su se obavezale. Ali, realnost je da će lideri NATO biti ozbiljno zabrinuti šta njegova pobeda znači za budućnost saveza.
Da je alarm već upaljen, potvrđuje i to što je Entoni Blinken otputovao u Brisel baš zato što je buduća uloga Vašingtona neizvesna.
Američki državni sekretar je u Briselu razgovarao sa sa kolegama iz NATO-a i Evropske unije i poslao poruku da će administracija predsednika Džoa Bajdena pojačati pomoć Ukrajini u narednih nekoliko meseci pre nego što Donald Tramp preuzme dužnost.
“Odlazeća administracija nastaviće da podržava sve što činimo za Ukrajinu. Predsednik Bajden namerava da prođe kroz cilj i da iskoristi svaki dan da nastavi da radi sve što smo radili u protekle četiri godine, što podrazumeva jačanje NATO-a“, rekao je Blinken.
“Politiko“ je pisao da Trampova pobeda znači da Evropa više ne može – ili bar ne u večnoj meri – da se oslanja na SAD za svoju odbranu i bezbednost. Većina zemalja podići će svoje troškove za odbranu što je više moguće.
S druge strane, možda će evropske prestonice bilateralno pokušati da pridobiju naklonost Trampove administracije kako bi Vašington ostao zainteresovan za njihovu bezbednost, recimo povećanjem kupovine američkog oružja dok Evropska komisija pokušava da podstakne zemlje da kupuju lokalno, navodi “Politiko“.
Da je Merkelova tu…
Evropski lideri ovih dana, bez ikakve sumnje, slabo spavaju, ali panika je najmanje što im u ovom trenutku treba. Idealan scenario po Evropsku uniju bio bi da se zbiju redovi i dogovori konkretan plan kako zaštititi zajedničke interese, odnosno kako da se produktivno iskoristi vreme do 20. januara 2025. kada će Tramp zvanično preuzeti vlast.
Dok jedni strahuju od Trampove nepredvidljivosti, drugi crpe sigurnost iz činjenice da su već preživeli jedan njegov mandat. Međutim, istina je i to da je, verovatno, i sam Tramp 2017. godine bio iznenađen izbornom pobedom, što ovog puta nije slučaj. Trampova pobeda nije faktor iznenađenja i on danas ne predstavlja samo biznismena, već i političara koji je bogatiji za četvorogodišnje iskustvo obavljanja najvažnije političke funkcije na svetu.
Ipak, ne možemo a da ne postavimo pitanje da li bi Evropa na Trampov povratak gledala kao na toliki izazov i uragan koji će svakog trenutka udariti u njenu obalu da je unutar svojih redova jedinstvenija i složenija? Verovatno ne.
Tramp jeste nepredvidiv i Evropa ima loše iskustvo sa njegovim prvim mandatom, ali u ovom trenutku on je samo okidač zbog kog će na površinu isplivati svi problemi sa kojima se EU suočava.
Pored toga što u današnjoj Evropskoj uniji ne postoji jedinstvo koje bi trebalo da je krasi, za razliku od prvog Trampovog mandata ne postoji ni snažna politička osovina koja se ogledala u Angeli Merkel. Evropa danas ne može da se pohvali time da u svojim redovima ima političara kalibra Merkelove koji bi mogao da nađe adekvatan odgovor na Trampovu politiku.
I ne samo to, Fancuska i Nemačka, kao vodeće države EU, prolaze kroz političke krize sa kojima ni same ne znaju kako da se izbore. Olaf Šolc najavio je da će pitanje poverenja u nemačkom parlamentu pokrenuti tek 15. januara, dok iz nemačke opoziciji insistiraju da do toga dođe što pre. Tako bi izbori u Nemačkoj, do kojih će verovatno doći na proleće naredne godine, za Evropu predstavljati ono što su tek održani američki izbori predstavljali za ostatak sveta.
Kako se izbori u Nemačkoj budu bližili, tako će se češće pominjati oni iz septembra ove godine kada je desnica odnela pobedu kakva nije viđena od Drugog svetskog rata. Krajnje desna Alternativa za Nemačku tada je prvi put odnela pobedu na pokrajinskim izborima u Nemačkoj, gde su dobili skoro trećinu glasova u Tiringiji, a u susednoj Saksoniji bili su drugi iza demohrišćanskog CDU. Trend rata desnice primećen je i u Austriji, Švajcarskoj, Italiji… Koliko je jak uticaj desnice u Evropi, verovatno, su najbolje pokazali izbori za Evropski parlament… Emanuel Makron je tom prilikom pretrpeo strašan poraz od desničarskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen. Uspon desničarskih partija u Nemačkoj i Francuskoj nosi i ideju omekšavanja odnosa prema Moskvi, a na sve to treba dodati Mađarsku i Slovačku koje otvoreno simpatišu Vladimira Putina.
Viktor Orban, koji je više puta isticao podršku Donaldu Trampu, već je izjavio da bi njegova pobeda na izborima u SAD primorala EU da prilagodi svoj stav o ratu u Ukrajini.
“Evropa ne može sama da podnese teret rata, a ako Amerikanci pređu na mir, onda se i mi moramo prilagoditi, i o tome ćemo razgovarati u Budimpešti“, rekao je Orban.
Kada se svi problemi uzmu u obzir, stiče se utisak da je EU prilično nespremno dočekala Trampov povratak i da je čeka mnogo posla u sopstvenom dvorištu pre nego što će uopšte imati vremena da se bavi eventualnim posledicama koje će po nju imati politika novoizabranog predsednika SAD.
Najveće članice EU – Francuska, Nemačka, Italija, pa i Španija – moraće pre svega da prevaziđu svoje unutrašnje političke probleme kako bi uopšte počele da razmišljaju o Trampu. Jer, da bi EU mogla da se suprotstavi izazovima koji dolaze sa američkog kontinenta, mora prvo u svojim redovima da pronađe adekvatnog lidera. Makron je godinama pokušavao da se nametne kao naslednik Angele Merkel, a ako je u nekom trenutku to I bio, danas sigurno nije. Sa druge strane Šolc je kancelar samo na papiru i upitno je šta će biti sa njegovom političkom karijerom za nekoliko meseci. Takođe, veoma je važno videti koja će to Evropa izaći pred Trampa. Da li je to Evropa koja na njega i njegovu politiku, većinski, gleda kao na potencijalnu katastrofu ili Evropa koja na njegov povratak gleda blagonaklono.
Pred Evropskom unijom je mnogo posla, a malo vremena, ali je trenutna kriza savršena prilika da se izreka sa početka teksta još jednom stavi na test.
Komentari
