Tramp: "Zelenski bi mogao da okonča rat sa Rusijom skoro odmah"

Tramp je isključio mogućnost da Kijev povrati kontrolu nad Krimom, koji je Moskva anektirala 2014. godine, kao i da se pridruži NATO.

"Ukrajinski predsednik Zelenski može da okonča rat sa Rusijom skoro odmah ako želi, ili može da nastavi da se bori. Setite se kako je ovo počelo. Nikako neće vratiti Krim koji mu je (bivši predsednik SAD) Obama dao (pre 12 godina, bez ijednog ispaljenog metka) i nema reči da se Ukrajina učlani u NATO", napisao je američki predsednik na svojoj društvenoj mreži Truth Social. 

Tramp i ukrajinski predsednik danas će se sastati u Vašingtonu, a susretu će prisustvovati i nekoliko evropskih zvaničnika.

Ukrajinski lider potvrdio je da je stigao u Vašington.

"Svi delimo snažnu želju da se ovaj rat okonča na brz i pouzdan način. A mir mora biti trajan. Ne kao što je bilo pre mnogo godina, kada je Ukrajina bila primorana da se odrekne Krima i dela našeg istoka - dela Donbasa - a Putin ga je iskoristio kao odskočnu dasku za novi napad. Ili kada su Ukrajini 1994. godine date takozvane ‘bezbednosne garancije’, ali one nisu funkcionisale", napisao je Zelenski u objavi na platformi Iks.

Istakao je i da Krim "nije trebalo da bude predat tada, baš kao što Ukrajinci nisu predali Kijev, Odesu ili Harkov posle 2022. godine", kao i da se "Ukrajinci bore za svoju zemlju, za svoju nezavisnost" i da vojnici te zemlje "imaju uspehe u Donjeckoj i Sumskoj oblasti".

"Uveren sam da ćemo braniti Ukrajinu, efikasno garantovati bezbednost i da će naš narod uvek biti zahvalan predsedniku Trampu, svima u Americi i svakom partneru i savezniku na njihovoj podršci i neprocenjivoj pomoći. Rusija mora da okonča ovaj rat koji je sama započela. I nadam se da će naša zajednička snaga sa Amerikom i našim evropskim prijateljima primorati Rusiju na pravi mir", naveo je Zelenski.

Sastanak sa Trampom i Zelenskim u Beloj kući potvrdila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kome će prisustvovati i francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Kir Starmer, nemački kancelar Fridrih Merc, italijanska premijerka Đorđa Meloni, predsednik Finske Aleksandar Stub, kao i generalni sekretar NATO Mark Rute.