Svet
21.05.2022. 10:51
Svet
02.06.2022. 16:05
Milan Mišić
Međuizbori u SAD
Trampov uticaj opada, "trampizam“ raste
Dok globalnu pažnju i dalje usisava rat u Ukrajini koji je, mimo svih očekivanja, ušao u četvrti mesec, "ispod radara“ prolazi početak novog izbornog ciklusa u kojem će se na jesen (izborni dan je ovoga puta 8. novembar) promeniti sastav zakonodavne vlasti u Americi, što će, kako se prognozira, uticati i na spoljnu politiku prve svetske sile.
I na ovogodišnjim "međuizborima“ bira se kompletan sastav Predstavničkog doma – ukupno 435 predstavnika 50 saveznih država srazmerno broju njihovih stanovnika – i 34 od 100 senatora.
Glavna politička dilema je da li će, dve godine pre novih predsedničkih izbora, demokrate izgubiti tesnu većinu koju su na izborima 2020. stekle u Predstavničkom domu i da li će im republikanci preuzeti i kontrolu stočlanog Senata gde je odnos snaga danas 50:50, ali većinu obezbeđuje glas potpredsednice Kamale Haris.
Pored izbora za Kongres u mnogim federalnim državama glasaće se i za nove guvernere (glavne nosioce lokalne izvršne vlasti), za neke lokalne skupštine i guvernere. To su inače i prvi izbori sa novoucrtanim izbornim jedinicama, posle najnovijeg popisa stanovništva kojim je utvrđeno da su Sjedinjene Američke Države na dan 1. jula 2021. imale 331.893.745 stanovnika.
Amerikanci na izbore, dakle, izlaze svake dve godine i svaki put se izjašnjavaju o nekoj vitalnoj političkoj temi. Po pravilu, to su pitanja svakodnevice. Ovoga puta preokupacija je visoka inflacija koja se svakodnevno meri – na tamošnjim benzinskim pumpama. Cena jednog galona (3,78 litara) benzina trenutno je najveća u poslednjih 14 godina i iznosi 4,71 dolara (4,41 evra).
Za takvo stanje okrivljuju se demokrate, odnosno predsednik Džo Bajden, čiji je rejting trenutno niži od rejtinga njegovog prethodnika Donalda Trampa u momentu kad je napuštao Belu kuću. Način na koji 79-godišnji Bajden obavlja svoju predsedničku dužnost danas odobrava samo 41,4 odsto Amerikanaca.
Svet
15.04.2022. 11:53
Bajden se opet malo pogubio (VIDEO)
Koliko o budućnosti Bajdenovog liderstva i Demokratske partije u celini, u ovom izbornom ciklusu odlučuje se i o političkoj budućnosti bivšeg predsednika Donalda Trampa. Ulog je ovoga puta njegova kontrola Republikanske partije, od čega zavisi da li će se kandidovati za novi mandat u Beloj kući na izborima 2024 – ali i budućnost američke demokratije.
Do kraja maja, takozvani prajmaris – interni partijski izbori za odabir kandidata koji će se u novembru takmičiti za mesta u Kongresu ili lokalne funkcije – održani su u deset država. Za te nominacije borilo se 405 republikanaca, od kojih je Tramp podržao 63 kandidata. Pritom je "išao na sigurno“: podržao je one koji bi najverovatnije prošli i bez njegovog blagoslova, s obzirom na to da se bore u izbornim jedinicama sa biračima mahom naklonjenim republikancima.
Ono čemu je u najnovijim analizama njegovog uticaja u partiji privuklo značajnu pažnju jeste činjenica da 216 od pomenutih 405 republikanaca, dakle njih više od polovine (53,33 odsto), u svojim istupima i u promotivnim materijalima nije pominjalo Trampa, a u nekim slučajevima se i diskretno distanciralo od njega. Analizirajući ovu statistiku, vašingtonski "Brukings institut“ zaključuje da je Tramp u stvari lider jedne jake republikanske frakcije, ali ne i cele Republikanske partije.
Svet
29.01.2022. 10:04
Donald Tramp: Biću 47. predsednik SAD
Ovo je važno zbog činjenice da Tramp još nije priznao da je u novembru 2020. na predsedničkim izborima poražen od Džoa Bajdena, kao i da i dalje insistira da su predsednički izbori pokradeni. Taj njegov stav je već proizveo posledice koje su uzdrmale ceo politički sistem zemlje. To se najdramatičnije manifestovalo 6. januara prošle godine, kada su njegove pristalice upadom u kongresno zdanje na Kapitol hilu pokušale da spreče verifikovanje izbornih rezultata na zajedničkoj sednici oba kongresna doma.
To je naknadno okvalifikovano i kao pokušaj državnog udara, o čemu se vodi opsežna istraga u specijalno za tu svrhu osnovanom komitetu Predstavničkog doma. Predmet je i nekih krivičnih istraga koje ispituju Trampovu ulogu u svemu tome, pri čemu je jedan od mogućih ishoda i njegova diskvalifikacija kao predsedničkog kandidata.
Svet
30.01.2022. 15:10
Tramp: Ako pobedim na izborima...
S druge strane, Tramp bar za dogledno vreme ostaje moćan akter američke unutrašnje politike. To možda najuverljivije potvrđuju podaci koje objavljuje "Njujork tajms“, po kojima u Trampove nepotkrepljene tvrdnje o krađi na predsedničkim izborima 2020. veruje čak 43 odsto republikanskih poslanika u skupštinama devet za ishod svake predsedničke trke ključnih država.
U apsolutnim brojkama, to je 350 poslanika koji podržavaju (i šire) teoriju zavere koja podriva same temelje američkog sistema. To potkrepljuje i istraživanje Rojtersa i agencije Ipsos, po kojem 53 odsto članova Republikanske partije veruje da je Tramp jedini ilegitimni predsednik SAD.
Ono što je međutim novi fenomen to je da je bez obzira na Trampov lični uticaj "trampizam“ – kao ideologija, vrednosni okvir i politička praksa – u usponu. To praktično znači da više nije toliko bitno koga podržava Tramp, nego ko sve podržava Trampa i njegovu agendu belog nacionalizma i američkog izolacionizma.
Svet
28.05.2022. 17:45
Tramp pozvao na naoružavanje građana
Politička posledica toga vidi se na jednom primeru u Pensilvaniji, državi bitnoj za ishod svake predsedničke trke, gde je republikansku nominaciju za guvernera te države izvojevao desničarski lokalni senator, inače penzionisani pukovnik, Dag Mastrijano, vodeći zagovornik poništavanja izbornih rezultata te države u korist Trampa 2020. i strastveni zagovornik zabrane abortusa čak i u slučajevima silovanja ili incesta. Uz to, Mastrijano se zalaže i za otežavanje glasanja pojedinim kategorijama Amerikanaca i tome slično.
Za američki sistem taman oblak na horizontu je "velika zamena“, nova teorija zavere koja dodatno muti političke vode na sličan način na koji je na predsedničkim izborima 2020. to činila masovno prihvaćena zavera "Kjuanon“, po kojoj se protiv Trampa urotilo tajno društvo pedofila iz redova Demokratske partije.
"Velika zamena“ je perfidnija od "Kjuanona“: njena srž je da demokrate planski omogućavaju "obojenim“ imigrantima da legalizuju svoj status u zemlji, kako bi na izborima sistematski poništavali volju većinskih belih glasača.
Ova nova mina trampizma popularisana je, kao i prethodna izmišljotina protiv demokrata, na Foks TV mreži, čiji voditelj Taker Karlson iznosi svoje uverenje "da Demokratska partija želi da postojeće birače zameni novim, poslušnijim od sadašnjih, koji, uz pomoć Jevreja, dolaze iz Trećeg sveta“.
Svet
27.02.2022. 13:05
Donald Tramp o ratu u Ukrajini...
"Velika zamena“ pušta korene i zbog demografskih realnosti današnje Amerike, gde je još pre deset godina, 2012, prvi put rođeno više beba etničkih manjina nego belih Amerikanaca. Prema najnovijem popisu, udeo belaca u američkom stanovništvu koji je 2010. iznosio 63,7 odsto danas je 57,8 procenata, što znači da je danas oko pet miliona američkih belaca manje nego pre deset godina.
Da nova teorija zavere nije bezazlena, Amerikance je podsetila i tragedija u Bafalu, gradu u saveznoj državi Njujork, gde je 18-godišnji beli rasista 14. maja u lokalnoj samoposluzi ubio 10 Afroamerikanaca, da bi se tek naknadno saznalo da je bio promotor "velike zamene“.
Dok republikanci nesumnjivo motivisani i željni osvete za Trampov poraz 2020. postaju sve radikalniji, šta se u međuvremenu zbiva u taboru demokrata. Oni ne uspevaju da do kraja objasne loš rejting predsednika Bajdena niti da se suprotstave desničarskoj ofanzivi konzervativaca koji, sa većinom koju su uz Trampovu pomoć stekli u Vrhovnom sudu, najavljuju ukidanje federativne regulacije prava na abortus – što Bajden ne može da spreči.
Jedna od reakcija na radikalizaciju republikanaca jeste i novopostignuti konsenzus u Bajdenovom okruženju da sa oponentima povedu retorički rat. Bajden je tako, posle serije retrogradnih zakona izglasanih u "crvenim državama“, rivalski tabor opisao kao "najekstremniju političku organizaciju u skorašnjoj američkoj istoriji“.
Svet
03.04.2022. 13:15
Tramp: Bajdenovo fizičko i mentalno zdravlje se pogoršava
Procenjuje se da će demokrate u novembru izgubiti kontrolu nad Kongresom, između ostalog i zbog nesloge u sopstvenim redovima – sa najmanje dva senatora morali su prilikom donošenja svake iole važne odluke da vode mukotrpne pregovore.
Njihov nominacioni proces za kongresne izbore privlači manje pažnje od republikanske dileme "sa Trampom ili bez njega“, mada se na velikoj sceni pojavljuju neka nova lica, među kojima se sve češće pominje kandidat za senatora iz Pensilvanije Džon Feterman.
Feterman je od 2019. zamenik guvernera Pensilvanije, što je mahom ceremonijalna dužnost. Od kolega ga izdvaja njegova fizička pojava: visok je dva metra i tri centimetra, a na susrete sa biračima često dolazi u trenerci i kratkim pantalonama. Diplomac je sa Harvarda, a baza mu je radnička klasa Pensilvanije, države u kojoj skupštinu kontrolišu republikanci, dok je guverner demokrata.
Predsednik Bajden od Fetermana očekuje da "ujedini demokrate“ u važnoj saveznoj državi. Nominaciju je inače izborio ležeći u bolničkoj sobi, zbog blagog srčanog udara koji je pretrpeo tokom kampanje.
U američkim medijima je inače evidentirano da je Rusija sankcionisala predsednika Bajdena simboličnom zabranom ulaska na njenu teritoriju. Na spisku sankcionisanih su 963 "važna Amerikanca“ – ali ne i Donald Tramp.
Komentari
