Sukob ili dobar odnos

Kurdi ponovo na udaru

Najnoviji teroristički napadi Kurda u Ankari početkom meseca, kada su dvojica kurdskih militanata detonirala bombu u blizini sedišta turske vlade, izazvali su brzu i nemilosrdnu akciju turskih oružanih snaga kao odgovor.

Turske vlasti uhvatile su 2.554 begunca u okviru nacionalne protivterorističke operacije pokrenute nakon terorističkog napada, izjavio je u nedelju turski ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja.

Nakon što je Kurdistanska radnička partija (PKK) preuzela odgovornost za teorirstički napad, turske vlasti saopštile su da su svi ciljevi koji pripadaju zabranjenoj miliciji Kurdistanske radničke partije (PKK) i miliciji sirijskih Kurda, odnosno Narodnim zaštitnim jedinicama (IPG), “legitimni ciljevi“ njenih snaga.

Ankara je saopštila da su napadači došli iz Sirije. Međutim, Sirijske demokratske snage (SDF) koje podržavaju Sjedinjene Američke Države (SAD), predvođene Narodnim zaštitnim jedinicama (IPG), koju Turska takođe smatra terorističkom organizacijom povezanom sa PKK, to su negirale.

Kurdske snage uvele policijski čas u istočnoj Siriji: Evo zbog čega

Sukobi...

Svet 25.09.2023. 20:05

Kurdske snage uvele policijski čas u istočnoj Siriji: Evo zbog čega

Inače, Sjedinjene Države i Evropska unija smatraju Kurdistansku radničku partiju terorističkom organizacijom, ali ne i Narodne zaštitne jedinice.

Nakon terorističkog napada, Turska je pokrenula niz vazdušnih i kopnenih napada na ciljeve militanata na severu Sirije i Iraka, a ujedno je pojačala i bezbednosne operacije kod kuće.

Turski ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja na društvenoj platformi Iks (X) rekao je da je 2.554 begunaca uhvaćeno u okviru nacionalne inicijative pod nazivom “Operacija Heroji“.

“Nećemo dozvoliti da odbegli kriminalci lutaju našim ulicama. Odlučni smo da ih uhvatimo i predamo pravdi“, rekao je on, ne otkrivajući kojim grupama pripadaju zarobljeni begunci.

Ipak, Jerlikaja je istakao da su turske vlasti za 12 begunaca tragale više od 10 godina, dok se za 91 tragalo 5 - 10 godina, a za 2.451 manje od pet godina.

Sa druge strane, tursko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je vojska izvela niz vazdušnih napada na kurdske militante na severu Sirije i uništila šest ciljeva, uključujući skloništa i skladišta gde se verovalo da su militanti, kao i naftno postrojenje koje oni koriste.

Ministarstvo odbrane dodalo je da su mnogi militanti “neutralizovani“ u vazdušnim napadima na Siriju, ali nije navelo koje su regione Sirije napali.

Inače, turske vlasti u svojim saopštenjima koriste termin “neutralizovali“ u značenju ubili.

Ministarstvo odbrane istaklo je da se za sada ograničava na vazdušne napade na kampove, skloništa i skladišta kurdskih militanata na severu Sirije, ali je dodalo i da je kopnena operacija jedna od mogućnosti koja se razmatra.

U izajvi za “Rojters“ tursko Ministarstvo odbrane reklo je da su sve akcije koje preduzimaju turske oružane snage “u okviru Međunarodne povelje UN i međunarodnog prava i da se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svih turskih suseda“.

“U planiranju i izvođenju operacija gađani su samo teroristi i njihovi položaji, skladišta i skloništa, a najveća pažnja i osetljivost pokazani su kako bi se sprečila šteta po civile i sprečila šteta na infrastrukturi i kulturnim objektima“, rekli su iz turskog Ministarstva odbrane za “Rojters“.

Naglasili su da su “sve suprotne tvrdnje neosnovane, klevetne i lažne“.

“Rojters“ prenosi da nije uspeo da dođe do predstavnika Kurdistanske radničke partije i iz prve ruke čuje kakva je situacija u njihovim redovima.

Međutim, prenosi izjavu Sirijskih demokratskih snaga koji kažu da su turski vazdušni udari na sever Sirije neopravdani.

Portparol Narodnih zaštitnih jedinica (IPG) rekao je da njene snage “nisu ispalile nijedan hitac u pravcu turske države“.

Komentarišući najnovije sukobe turskih snaga bezbednosti i kurdskih militanata, Srboljub Peović, saradnik Instituta za evropske studije, za “Ekspres“ kaže da je ovo eskalacija procesa od 2015. godine kada je turska vlada prekinula politiku pokušaja da se dogovorom dođe do nekog mirnog rešenja.

“Ovi poslednji događaji predstavljaju ambiciju Turske da se žešće obračuna sa kurdskim militantima, odnosno sa predstavnicima Kurdistanske radnička partija (PKK) koju smaraju terorističkom organizacijom“, kaže Paović.

Dodaje da Turska kurdske organizacije u Siriji i u Iraku posmatra kao jedinstvenu organizaciju.

“Režim u Turskoj i PKK, odnosno i Kurdistansku radničku partiju i Narodne zaštitne jedinice (IPG) posmatra kao deo jedne iste organizacije. To i nije daleko od istine jer se oni preklapaju, pa su tako članovi jedne organizacije bili i članovi ove druge“, objašnjava Peović.

Ističe da je Turska u jednom trenutku pokušala da sa sirijskim liderom Bašarom al Asadom napravi koaliciju protiv Kurda koji nastanjuju sever Sirije, ali da na kraju od toga nije bilo ništa.

Inače, Turska je u ratu sa PKK, pobunjeničkom kurdskom grupom koja zahteva veća prava Kurda, od 1980-ih. U sukobu je poginulo više od 40.000 ljudi.

U početku se rat uglavnom vodio na jugoistoku Turske, gde je kurdsko stanovništvo u zemlji. PKK je delovala sa planinske granice sa Irakom i uspostavila je prisustvo na pretežno kurdskom severu Iraka, regionu koji je takođe dom drugih etničkih i verskih grupa: Asiraca, Turkmena i Jezida. I ove manjine uhvaćene su u sukobu zajedno sa Turcima, Kurdima i Arapima.

PKK je 2013. proglasila prekid vatre i naložila svojim članovima da se povuku u severni Irak, gde je sada sedište PKK.

Kada je prekid vatre prekinut 2015. godine, sukob je ušao u jednu od najsmrtonosnijih faza. Kurdski militanti pokrenuli su bombaške napade u turskim gradovima. U jednom napadu ogranka PKK u decembru 2016. godine, koji je izveden kombinovano, odnosno automobilom-bombom i bombaškim napadom samoubice, ubijeno je 44 ljudi ispred fudbalskog stadiona u Istanbulu.

Tursko ministarstvo odbrane je u izjavi “Rojtersu“ navelo da su od početka 2017. PKK i savezničke grupe izvele više od 2.200 napada, uključujući napad na škole u provinciji Gaziantep u novembru prošle godine u kojem su ubijeni dete i učiteljica. Ovi napadi su “planirani u severnom Iraku“ i “materijal, oružje i municija takođe su uskladišteni u ovim regionima“.

Srboljub Peović objašnjava da je dolaskom Redžepa Erdogana na vlast u Turskoj bezbednosni sistem zemlje ojačao i ozbiljnije se posvetio ovom problemu. On kaže da su do tada, tokom devedesetih, a i početkom dvehiljaditih, vlade bile fragmentisane, sastavljene od više parija različite orjantacije od kojih je svaka vukla na svoju stranu što je, naravno, imalo uticaja i na bezbednosni sektor.

“Međutim, dolaskom Erdogana na vlast, vlada je bila značajno jedinstvenija i mogla je da se posveti rešavanju ovog problema“, kaže Peović.

Dodaje da je turska obaveštajna agencija MIT veoma oprezna po ovom pitanju o čemu svedoči I veliki broj hapšenja begunaca u samo nekoliko dana.

“Zbog traumatičnog iskustva iz devedesetih više ništa nije prepuštano slučaju. Obaveštajni i kontarobaveštajni rad je veoma unapređen. To se najbolje vidi iz nedavnih hapšenja oko 2.500 begunaca od kojih se za nekima tragalo i duže od 10 godina. Očigledno su turske službe bezbednosti jako dobro znale gde su oni i šta rade čim su sada tako brzo locirani i uhapšeni“, kaže Paović.

On dodaje da je još početkom dvehiljaditih jedan od prioriteta rada turske službe bezbednosti MIT bio da se više nikad ne dozvoli da sa PKK dođe do sukoba u kojem bi Turci gubili živote.

Peović ističe i da je Erdogan u jednom trenutku bio spreman da pregovara sa Kurdima, pa čak i da im za neke stvari izađe u susret.

“Erdogan je 2009. godine otpočeo tajne pregovore sa Kurdima koji su trajali sve do 2014. godine, da bi 2015. nakon bitke za grad Kobame, definitivno bili prekinuti. Tada su Kurdi optužili Tursku da nije učinila ništa na poboljšanju uslova za njihov život“, objašnjava Peović.

On objašnjava da se to poklapa i sa koalicijom koju je Erdogan bio primoran da pravi sa ekstremnim nacionalistima koji su se zalagali za oružano razračunavanje sa Kurdima.

Peović kaže i da ne veruje da će doći do ozbiljne eskalacije sukoba što bi dovelo do kopnene intervencije turske vojske.

“Sjedinjene Američke Države ne dozvoljavaju Turskoj da vrši dalju okupaciju sirijske teritorije. Ne verujem da je trenutno Turskoj u interesu da ulazi i u zategnute odnose sa SAD“, kaže Peović.

Dodaje da, ukoliko bi došlo do eskalacije sukoba i ukoliko bi Turska procenila da joj je bezbednost građana bitnija od odnosa sa SAD, ona se neće libiti da se konfrontira sa Amerikom.

“Trenutno je situacija takva da Turska pokušava da se izvuče iz ekonomske krize i svakako joj nije potrebna konfrontacija sa SAD, a šta će se u budućnosti dešavati, to ostaje da se vidi“, zaključuje Peović.

Kurdske snage uvele policijski čas u istočnoj Siriji: Evo zbog čega