Protesti u Turskoj: Erdoganov hod po tankoj žici

Glavna opoziciona snaga u Turskoj, CHP, održala je u nedelju stranačke izbore za imenovanje predsedničkog kandidata.

Imamoglu, glavni protivnik predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, bio je jedini stranački kandidat.

On je uhapšen pod optužbama za korupciju nakon što mu je Univerzitet u Istanbulu oduzeo univerzitetsku diplomu, sprečivši ga tako da se kandiduje za predsednika pošto je, prema zakonu, diploma visokog obrazovanja preduslov za to.

Imamoglu je u nedelju odveden u zatvor Silivri, zapadno od Istanbula, zajedno sa nekoliko kooptuženih za korupciju.

Ovo hapšenje izazvalo je žestoke proteste u Turskoj. Uhapšeno je nekoliko stotina ljudi, i to u devet gradova.

Inače, ovo su najmasovniji i najozbiljniji protesti i nemiri u Turskoj još od 2013. godine, do kojih je tada došlo zbog rušenja istanbulskog Gezi parka radi izgradnje stambeno-poslovnog objekta. Prema podacima francuske novinske agencije AFP, protesti su počeli u Istanbulu, a proširili su se na 55 od 81 turske provincije ili više od dve trećine zemlje. Uhapšeno je više od 1100 ljudi.

I ovoga puta deluje da će protesti potrajati. Pristalice opozicije navele su da će demonstracije biti nastavljene dok Imamoglu ne bude pušten iz zatvora. Već je došlo i do sukoba demonstranata i policije koja je okupljene demonstrante gađala suzavcem i vodenim topovima.

Imamoglu se obratio demonstrantima i građanima Istanbula, ali i cele Turske u instagram objavi.

Pozvao ih je na uzdržanost i izbegavanje sukoba.

"Pozdrav svima, neka vam je srećan mubarek Ramazan.

Moji dragi sugrađani, majke, očevi, tetke, ujne, voljena omladino, moja dragocena deco, sve vas volim i toplo pozdravljam s ljubavlju i poštovanjem.

Svi problemi i nepravde koje su se desile, sudske odluke koje su nam svima nanele sramotu, stanje naše ekonomije i pad međunarodnog ugleda naše zemlje, uprkos svemu tome, demokratija je pobedila i 23. marta su moji prijatelji iz CHP-a i svi naši građani izabrali kandidata za predsednika. Ovo je zaista sjajna situacija. Nade su ogromne. Ovim je jedan mali broj loših ljudi uništen. Njihov strah raste. Neka se plaše, neka se boje. Jer mi, zajedno sa našim narodom, predstavljamo turski savez. Predstavljamo plemenite vrednosti Republike Turske, demokratiju. Predstavljamo budućnost, pravdu, vladavinu prava, jednakost, jedinstvo i solidarnost. Predstavljamo vrednosti naše prelepe domovine, razvoj, kvalitetno obrazovanje, razum, nauku, umetnost, sport, kvalitetan život. Danas smo mi garancija srećne i mirne budućnosti za porodice čak i onih ljudi koji se danas veoma boje“, napisao je Imamoglu u objavi.

Dodao je da mnogo radi i da će raditi još više.

"Nije važno gde se nalazim. Moja omladino, dok radite za stolom, osetite me pored vas na drugoj stolici. Tu sam u radionicama radnika, na poljima poljoprivrednika, pored kolena baka. Tu sam sa decom dok se igraju. Zajedno ćemo uspeti“, istakao je Imamoglu.

Omladinu je pozvao da izbegava sukobe sa policijom.

"Draga omladino, izbegavajte sukobe. Moji dragi policajci, voleo bih da se ponašate ljubazno prema našem narodu. Želim da vas sve vidim sa osmehom na licu. Narod je veliki“, zaključio je Imamoglu u objavi na "Instagramu“.

Inače, turska vlada negira da su istrage protiv Imamoglua i drugih uhapšenih politički motivisane i tvrdi da su sudovi nezavisni.

Sa duge strane, ogroman broj ljudi okuplja se u blizini istanbulske gradske skupštine svake večeri kako bi iskazao svoje negodovanje zbog hapšenja Imamoglua.

Oni su mahali turskim zastavama i skandirali, a policija im je u više navrata uzvratila prskanjem vodenim topovima i gađanjem suzavcem.

Imamogluova supruga Dilek Kaja Imamoglu obratila se u nedelju uveče velikom broju okupljenih građana Istanbula ispred gradske skupštine, rekavši demonstrantima da je "nepravda“ sa kojom se njen muž suočio "udarila na svaku savest“.

Turske vlasti uhapsile su i devet novinara – koji su iz nekoliko gradova izveštavali o protestima protiv hapšenja Imamoglua.

Radio slobodna Evropa (RSE) javio je da još nije jasno zašto i pod kakvim optužbama su novinari uhapšeni. Istakao je da je među uhapšenim pripadnicima "sedme sile“ i fotograf iz francuske agencije AFP.

Kako je preneo BBC, Imamoglu je rekao da su optužbe protiv njega politički motivisane.

Inače, Imamoglu, koji je suspendovan sa funkcije gradonačelnika, dugo se smatra jedinim izazivačem koji je sposoban da pobedi Erdogana na izborima.

Uhapšeni gradonačelnik Istanbula imenovan za predsedničkog kandidata

Imamoglu na listi CHP

Imamoglu na listi CHP

Svet 24.03.2025. 11:15

Uhapšeni gradonačelnik Istanbula imenovan za predsedničkog kandidata

Haos na ulicama Turske, privedeno više od 340 osoba

Protesti u više gradova

Protesti u više gradova

Svet 22.03.2025. 14:05

Haos na ulicama Turske, privedeno više od 340 osoba

Lider CHP-a Ozgur Ozel optužio je Erdogana i njegovu vladu za pritvor Imamoglua zbog straha od gubitka izbora, preneo je "Gardijan“.

Predsednički izbori u Turskoj zakazani su za 2028. godinu, ali se očekuje prevremeno glasanje.

Francusko Ministarstvo spoljnih poslova u nedelju je osudilo zatvaranje Imamoglua kao "ozbiljan napad na demokratiju“, dok je nemačka vlada nazvala zatvaranje gradonačelnika "ozbiljnim zastojem za demokratiju u Turskoj“.

Komentarišući dešavanja u Turskoj, analitičar Aleksandar Svaranc u autorskom tekstu navodi da dok opozicija krivi Erdoganovu vlast za pokušaj sprečavanja učešća glavnog konkurenta na predstojećim (redovnim ili vanrednim) izborima, vlast tvrdi da opozicija nepotrebno politizuje pravni postupak.

Svaranc objašnjava da se činilo da je pitanje predsedničkih izbora u Turskoj rešeno rezultatima lokalnih izbora 2023. godine.

"Ipak, ima još poprilično vremena do narednog izlaska na birališta koji je zakazan za 2028. godinu i niko ne može isključiti mogućnost da se Erdogan ponovo kandiduje“, ističe Svaranc.

Smatra i da vanredni izbori, takođe, nisu isključeni ako politički uslovi i pravne promene to budu zahtevale.

Objašnjava i da, prema izveštajima koji su se pojavili u medijima, turske vlasti optužuju Imamoglua, osim za korupciju, i za veze sa terorističkim organizacijama.

"Zvanični stav je da je gradonačelnik Istanbula, ključnog finansijskog i poslovnog centra u Turskoj, navodno olakšao pranje novca i druge ilegalne finansijske operacije određenih kompanija. Konkretno, podružnice istanbulske lokalne samouprave navodno su dobile gradske tendere kršeći zakon, zatim preterano povećavajući cene usluga i na taj način ostvarujući profit. Rad koji su ove kompanije obavljale često je bio nepotpun ili čak potpuno fiktivan, a prihodovana sredstva su zloupotrebljena za lično bogaćenje“, navodi Svaranc.

Dodaje da je osim toga, tokom, a i nakon prethodnog izbornog procesa, Imamoglu održavao kontakte sa kurdskim političkim snagama, uključujući predstavnike Narodne demokratske stranke.

"Preko ove veze navodno je napravio ’dogovor na nivou grada’ i sarađivao sa Radničkom partijom Kurdistana, koja se u Turskoj smatra terorističkom organizacijom, a sve sa ciljem da utiče na rezultate nacionalnih i lokalnih izbora“, ističe Svaranc.

Naglašava da je deo građana i opozicije hapšenje opozicionog lidera, samo nekoliko dana pre 24. marta, kada je Turska trebalo da održi preliminarne izbore za naredne predsedničke izbore, shvatio kao političku krizu koju je orkestrirao Erdogan.

"Ovaj potez percepira se kao pokušaj da se spreči učestvovanje snažnog konkurenta na predstojećim (redovnim ili vanrednim) izborima. Kao rezultat ove akcije vlasti izbili su masovni protesti u Istanbulu i drugim regionima, gde opozicija insistira da su dva krivična predmeta protiv Imamoglua čisto politički motivisana“, objašnjava Svaranc.

Kaže i da vlasti, naravno, imaju drugačije stanovište i optužuju opoziciju za nepotrebnu politizaciju istrage.

Policija vodenim topovima i biber sprejom na demonstrante

Ankara

Ankara

Svet 27.03.2025. 15:40

Policija vodenim topovima i biber sprejom na demonstrante

Ministar pravde Jilmaz Tunk odbacio je tvrdnje da je hapšenje Imamoglua politički motivisano i tvrdnje opozicije nazvao dezinformacijama. Osim njega, i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je optužio opoziciju za pokušaj politizacije situacije i prikrivanja problema unutar svojih redova. Pa je dalje istakao: "Opozicija zna da su većinu ovih informacija i dokumenata (u vezi sa slučajem Imamoglu) pravosudnim vlastima predali upravo njihovi vlastiti funkcioneri.“

Dodaje da će turske snage bezbednosti, kako istraga bude napredovala, morati da donesu odluku ne samo u vezi sa Imamogluom, već i sa otprilike 100 drugih lica koja su zatvorena i uhapšena zbog istih optužbi.

Objašnjava i da niko ne poriče postojanje korupcije u modernoj Turskoj, ali pravo pitanje je zašto bi meta pravosuđa bio baš glavni kandidat opozicije na predsedničkim izborima.

"Sa druge strane, ako uzmemo u obzir optužbe o Imamogluovim vezama sa kurdskim snagama, treba kazati da je pitanje veoma kompleksno. Gradonačelnik Istanbula (kao i lideri drugih turskih regiona) ne može potpuno da ignoriše ili izbegava kontakte sa građanima kurdskog porekla. Štaviše, same turske vlasti su zainteresovane za mirno rešavanje tekućih problema, što bi bilo gotovo nemoguće bez neke vrste konsenzusa“, pojašnjava Svaranc.

Podseća i da je Devlet Bahčeli, lider Partije nacionalnog pokreta i blizak saveznik Erdogana u vladajućoj koaliciji, pozvao Abdulaha Odžalana, vođu Radničke partije Kurdistana, koja je zabranjena i označena kao teroristička organizacija, da se obrati parlamentu i najavi raspuštanje te organizacije.

"Eskalacija kurdskog pitanja do ivice građanskog rata bila bi veoma nepovoljna za rukovodstvo Turske, posebno s obzirom na trenutne domaće i međunarodne izazove kao što je kriza u Siriji“, objašnjava Svaranc.

Podseća i da je neposredno pre hapšenja Imamoglua u medijima pod kontrolom vlasti pokrenuto pitanje njegove diplome visokog obrazovanja, što je uslov za učešće na izborima.

Dodaje da je čak i administracija Istanbulskog univerziteta proglasila Imamogluovu diplomu nevažećom, navodno zbog proceduralnih povreda prilikom njegovog prelaska sa Američkog univerziteta u Girni, na Severnom Kipru, na Istanbulski univerzitet 1990. godine.

Ove optužbe na račun Imamoglua samo su pojačale uverenje građana Istanbula i Turske da je sve politički motivisano i montirano kako Imamoglu ne bi mogao da se kandiduje na predsedničkim izborima jer sve ankete pokazuju da bi na njima i pobedio.

Svaranc smatra i da ovakvim potezima turski predsednik Erdogan svakako ostaje neprijatan partner za SAD i veliki deo Evrope, osim, očigledno, za Ujedinjeno Kraljevstvo.

Kaže i da ove tenzije proizilaze iz Erdoganove politike usmerene na jačanje regionalnog i globalnog položaja Turske.

"Zapad je posebno zabrinut zbog partnerstava Turske sa Rusijom i Kinom i njenih tekućih sporova sa Izraelom. Takođe, brinu ih pozicije Ankare u konfliktima u Libiji i Siriji, kao i na Kavkazu između Jermenije i Azerbejdžana“, ističe Svaranc.

Podseća da su SAD i ključne evropske zemlje bile nezadovoljne Erdoganovim zatezanjem povodom ulaska Finske i Švedske u NATO.

"Sudbina predsedničkih izbora 2023. godine između Erdogana i Kemala Kiličdaroglua verovatno je bila odlučena tajnim dogovorima sa Vašingtonom u vezi sa odobravanjem članstva Finske i Švedske u NATO-u (Finska je dobila odobrenje Ankare nakon prvog kruga izbora u maju, dok je Švedska to obezbedila nakon drugog kruga u junu)“, podseća Svaranc.

Dodaje da je sada situacija drugačija i da je novo rukovodstvo pod predsednikom Donaldom Trampom zaselo u Belu kuću, a tenzije u tursko-izraelskim odnosima zbog Sirije nastavljaju da predstavljaju rizik.

"Američki predsednik je ključni saveznik Izraela i malo je verovatno da će dozvoliti dalju eskalaciju tursko-izraelskih tenzija u Siriji. Shodno tome, Erdoganov čvrst stav o budućnosti Gaze, konkretno njegovo odbacivanje američkog plana za preseljenje lokalnog arapskog stanovništva i pitanje sirijskih Kurda mogli bi dovesti do preispitivanja odnosa sa Turskom. U tom kontekstu, SAD i Izrael, želeći da spreče vojne tenzije sa Turskom, mogli bi podržati glavnog političkog protivnika Erdogana, prozapadnog liberala Imamoglua“, zaključio je Svaranc.