Notr Dam opet sija, na otvaranju Tramp, Zelenski, princ Hari... (FOTO)

Vrata katedrale su se ponovo otvorila u 19.20 časova, nakon što ih je nadbiskup Pariza Loran Ilriš simbolično tri puta udario štapom, čime se označava da je katedrala njegova parohija.

Horovi su otpevali delove Biblije, a kod trećeg pevanja, katedrala je bila spremna da primi posetioce.

Usledila je verska ceremonija u prisustvu oko 1.500 zvanica, među kojima su osim Trampa, bili i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, britanski princ Vilijam, supruga aktulenog američkog predsednika Džil Bajden i milijader Ilon Mask. Pročitana je i poruka poglavara Rimokatoličke crkve, pape Franje, koji nije mogao da prisustvuje ceremoniji u Parizu.

Predsednik Francuske Emanuel Makron izrazio je "zahvalnost francuskoj naciji" na obnovi katedrale Notr Dam.

"Ponovo smo otkrili šta velike nacije mogu da urade, a to je da postignu nemoguće. Izabrali smo put volje i nade, a za to je potrebno jedinstveno bratstvo", rekao je Makron u govoru u katedrali.

Predsednik Francuske je rekao da se mora zapamtiti i čuvati "lekcija o krhkosti, poniznosti i volji - kao blago" i da se ne zaboravi koliko je sve to važno u povratku velelepnosti katedrale.

Prikazan je i kratak film o obnovi Notr Dama u kome je istaknut rad zanatlija.

Ogroman požar uništio je 15. aprila 2019. godine katedralu, simbol hrišćanstva koji je uvršten u svetsku baštinu Organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO). Katedrala je do tada svake godine primala 12 miliona posetilaca.

U požaru su izgoreli krov i kula, a unutrašnjost katedrale, gornji zidovi i prozori teško su oštećeni. Ugašen je tek 15 sati kasnije, a niko nije povređen.

Katedrala Notr Dam za Francuze nije samo svetski poznata srednjovekovna gotska katedrala, već srce Pariza i zdanje koje su ovekovečili književnici i deo istorije nacije.

Gradnju katedrale je započeo 1163. godine biskup Moris de Sili, a završena je skoro dva veka kasnije 1345. godine.

Notr Dam je tesno povezan sa istorijom Francuske. Njena snažna zvona su se 24. avgusta 1944. godine oglasila da označe oslobađanje zemlje od nacista, a 26 godina kasnije su zvonila na sahrani lidera Pokreta otpora, generala Šarla de Gola.

Katedralu je opevao pesnik Žerar de Nerval, koji joj je 1832. godine posvetio pesmu "Bogorodična crkva u Parizu". Viktor Igo je godinu dana ranije napisao roman istog imena, o katedrali, zvonaru Kvazimodu i romskoj plesačici Esmeraldi.