Ukrajina – povratna karta za Kim Džong Una

Rat između Rusije i Ukrajine, koji je počeo 24. februara 2022. godine invazijom Rusije na ovu zemlju, iako se vodi u Evropi,  ima svoje implikacije i sve više se oseća i u Aziji.

Već krajem 2022. godine, kada je invazija počela da se pretvara u dugotrajni sukob, Moskva se suočila sa problemom i bila je u opasnosti da joj ponestane municije i vojnika za slanje na prve linije fronta.

Još tada su počeli diplomatski angažmani i pregovori sa Severnom Korejom.

U julu 2023. godine, ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua toplo je u severnokorejskoj prestonici Pjongjangu dočekao apsolutni lider ove zemlje Kim Džong Un.

Samo nekoliko nedelja nakon ove posete satelitski snimci visoke rezolucije pokazali su da je uspostavljena nova ruta za snabdevanje municijom iz Severne Koreje u Rusiju.

Prema podacima sa ratišta, otprilike u to vreme, Rusija je koristila oko 5000 artiljerijskih granata dnevno.

Međutim, samo nekoliko meseci nakon posete Šojgua Pjongjangu na linije fronta u Ukrajini stigle su severnokorejske granate, a stopa njihove upotrebe iznenada je porasla na prosečno 15000 dnevno.

U septembru 2023. godine Kim Džong Un otputovao je u Rusiju na sastanak sa predsednikom Vladimirom Putinom, gde mu je u kosmodromu Vostočni, objektu za lansiranje satelita na istoku Rusije, priređen svečani doček na crvenom tepihu.

Sredinom 2024. godine Putin je uzvratio uslugu i prvi put posle 24 godine posetio Pjongjang.

Tom prilikom dvojica lidera potpisala su novi sporazum o strateškom partnerstvu dve zemlje koji je uključivao klauzule o međusobnoj odbrani. Naime, svaka zemlja obavezala se da će pružiti hitnu vojnu pomoć ako se bilo koja suoči sa oružanom agresijom.

Ubrzo nakon ove posete, 11.000 severnokorejskih vojnika upućeno je ka frontu u Kurskoj oblasti kako bi pomogli Rusiji da povrati ovaj region, čiji je deo zauzela Ukrajina.

U junu ove godine Sergej Šojgu još jednom je posetio Pjongjang, a prema nezvaničnim informacijama ova poseta rezultiraće stavljanjem na raspolaganje Rusiji između 25 i 30 hiljada severnokorejskih vojnika.

Osim vojnika, Severna Koreja u Rusiju šalje i hiljade građevinara i deminera kako bi pomogli u obnovi regiona Kursk.

Moskva je u oktobru prošle godine odlučno odbacivala tvrdnje da severnokorejski vojnici učestvuju u ratu u Ukrajini, opisavši to kao „još jednu lažnu vest“.

Šest meseci kasnije negiranje je ustupilo mesto priznanju: Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba ruskih oružanih snaga, pohvalio je vojnike Severne Koreje za njihove napore dok je informisao ruskog predsednika Vladimira Putina o situaciji u Kursku.

Predsednik Putin otišao je korak dalje, hvaleći Kim Džong Una i njegove trupe kao „herojske”, što je sa oduševljenjem prenela KCNA, državna agencija u Pjongjangu.

U pismu povodom 80. godišnjice oslobođenja Koreje od japanske vlasti, Putin je podsetio kako su jedinice sovjetske Crvene armije i severnokorejske snage zajedno ratovale kako bi okončale japansku kolonijalnu okupaciju.

„Veze borbenog prijateljstva, dobre volje i međusobne pomoći, učvršćene u ratnim danima pre mnogo godina, i danas ostaju čvrste i pouzdane. To je u potpunosti dokazano herojskim učešćem vojnika Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK) u oslobađanju teritorije Kurske oblasti od ukrajinskih okupatora“, naveo je prema agenciji KCNA, Putin u pismu.

Pismo predsednika Putina lideru Severne Koreje Kim Džon Unu uručio je  predsednik ruske Dume Vjačeslav Volodin, koji se u četvrtak, 15. avgusta u Pjongjangu sastao sa Kimom tokom zvanične posete.

Volodin je zahvalio Kimu na „slanju izvanrednih vojnika u operacije oslobađanja Kurska kako bi se isterali ukrajinski agresori“.

Dodao je da njegova zemlja nikada neće zaboraviti Severnokorejce „koji su se borili i ostavili živote u Rusiji“, dok je prethodno Putin u utorak razgovarao telefonom sa Kimom i upoznao ga sa planiranim razgovorima sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na Aljasci.

Čini se da Moskva i Pjongjang poslednjih godina grade sve bliže odnose.

Dugo je važilo uverenje da Severna Koreja, osakaćena međunarodnim sankcijama, nije u stanju da unapredi svoju dotrajalu vojsku iz sovjetske ere jer nema dovoljno novca, goriva, rezervnih delova i potrebne tehnologije. Međutim, njen lider, Kim Džong Un, našao je rešenje za decenijama star problem svoje zemlje.

Prema izveštaju južnokorejske agencija Jonap, koja se pozvala na vojnu obaveštajnu službu svoje zemlje, Pjongjang je isporučio Moskvi više od 12 miliona artiljerijskih granata kalibra 152 mm. Zauzvrat, Rusija je tokom Putinove posete toj izolovanoj državi obnovila ugovor o međusobnoj odbrani i saradnji iz vremena hladnog rata, snabdevajući Severnu Koreju ne samo gorivom i hranom već i materijalima i tehnologijom za modernizaciju vojske.

Procene nemačkog tink-tenka sugerišu da je Severna Koreja zaradila od 1,7 do 5,5 milijardi američkih dolara od prodaje ratnog materijala Rusiji od 2023. godine.

Tink-tenk takođe procenjuje da bi Severna Koreja mogla da zaradi i do pola milijarde američkih dolara godišnje od raspoređivanja trupa na ukrajinskom ratištu.

Rusija takođe pomaže Severnoj Koreji da modernizuje svoju zastarelu vojsku iz sovjetskog doba.

Na primer, Rusija je izgleda pružila pomoć Pjongjangu u izgradnji kritičnog novog sistema protivvazdušne odbrane, sistema za rano upozoravanje u vazduhu, tenkova sa poboljšanim sistemima za elektronsko ratovanje, razarača sa nadzvučnim krstarećim raketama i raketa vazduh-vazduh.

Pored toga, severnokorejski vojnici stekli su vredno moderno borbeno iskustvo koristeći veštačku inteligenciju i dronove protiv visokoobučene ukrajinske vojske.

Ruski vojnici su takođe testirali severnokorejsko oružje u borbi, kao što su balističke rakete, što će im pomoći u budućim istraživanjima i razvoju.

Zahvaljujući ruskoj stručnosti, Severna Koreja je takođe nedavno postigla napredak u tehnologijama povezanim sa lansiranjem satelita i interkontinentalnih balističkih raketa koje mogu da isporuče brojne minijaturne nuklearne bojeve glave.

Rastuća vojna saradnja između Rusije i Severne Koreje, ako ostane neograničena, mogla bi da ugrozi krhku bezbednosnu ravnotežu na Korejskom poluostrvu, upozoravaju analitičari i stručnjaci za međunarodne odnose.

Raspad sovjetskog bloka i kolaps severnokorejske ekonomije stvorili su ogroman jaz u konvencionalnim vojnim kapacitetima Seula i Pjongjanga. Kako bi to nadoknadila, Severna Koreja je u poslednjim decenijama ograničene resurse usmeravala na razvoj nuklearnih bojevih glava i raketa. Ipak, njeno konvencionalno naoružanje godinama je zaostajalo za onim kojim raspolažu Seul i Sjedinjene Američke Države, koje u Južnoj Koreji imaju raspoređenih 28.500 vojnika.

Ali rat u Ukrajini doneo je Kim Džong Unu vojni „džekpot“. Pružio je Severnoj Koreji priliku da testira oružje i vojnike u Kursku te da stekne dragocena saznanja o savremenom ratovanju.

Prema tvrdnjama južnokorejskih analitičara, severnokorejska industrija konvencionalnog naoružanja ušla je u fazu preporoda, zahvaljujući nezasitoj ruskoj potražnji za njenim artiljerijskim granatama, dok sa druge strane dobija tehnološku pomoć. Zbog toga Kim sada ima veću sposobnost da destabilizuje region Istočne Azije, ali i veću pregovaračku moć ako ponovo sedne za sto sa američkim ili kineskim predsednicima.

Prema rečima Darka Obradovića iz Centra za stratešku analizu Severna Koreja se od početka agresije na Ukrajinu stavila na raspolaganje Rusiji.

Za „Ekspers“ kaže i da je zanimljivo da Rusija nikada nije suspendovala svoje glasove kao stalna članica SB, a koji se tiču međunarodnih sankcija Pjongjangu.

„Severna Koreja je decenijama skladištila impozantan kapacitet granata sovjetskog kalbira, ali i razvijala razne programe balističkih raketa, uključujući i jednostavniju raketnu artiljerju. U zamenu za hranu i naftu Severna Koreja je svoje decenijske zalihe isporučila Rusiji za rat protiv Ukrajine“, ističe Obradović.

Dodaje da se u početku saradnja dve zemlje skrivala, ali da to više nije slučaj.

„Na svakih par meseci neko od visokih zvaničnika Rusije posećuje Severnu Koreju. Poređenja radi, pre agresije na Ukrajinu Rusija nije pridavala toliku važnost nedemokratskom režimu koji vlada severnim delom korejskog poluostrva“, naglašava Obradović.

Objašnjava i da dugotrajna međunarodna izolacija, oslanjanje na krijumčarske kanale ostavlja izuzetne posledice kad je reč o vojnim sposobnostima, tehnološkom razvoju odbrambene industrije i celokupnoj borbenoj gotovosti.

„Vojska Severne Koreje uprkos popularnim mitovima nalazi se u strukturalno veoma lošem stanju. Lojalnost nekrokratiji i aktuelnom vođi važnija je od kompetentnosti. U takvom sistemu gde nema onih snaga koje mogu da povuku napred konvencionalne sposobnosti su na veoma lošem nivou. Manevri i testiranje balističkih raketa prolaze onako kako to saopštava državna propaganda“, ističe Obradović.

Podvlači da sve to počinje da se menja od trenutka kada se Severna Koreja, kao azijska država, i kineska odgovornost, uključila u rat protiv jedne evropske države – Ukrajine.

„Dugo je ruska propaganda pokušavala da prikrije prisustvo Severnokorejaca koje su predstavljali kao ruske građane azijskog porekla. Ukrajinci su uspeli da zarobe nekoliko severnokorejskih vojnika i da njihova svedočanstva i priznanja predoče svetskoj javnosti“, kaže Obradović.

Ističe da je sa vojnog aspekta Severna Koreja imala priliku da u realnim uslovima unapredi svoju doktrinu, naročito manevrisanje, rukovođenje i komandovanje, razvoj fronta, združene intervidovske operacije kao i primenu savremenih borbenih sistema.

„Ova neprocenjiva iskustva ne mogu se steći na simuliranim, skoro pa pozorišnim, vojnim manevrima koje priređuje Pjongjang“, naglašava Obradović.

Kaže i da je činjenica da će Severna Koreja unaprediti svoje borbene sposobnosti.

„Kičma svake vojske je rukovođenje i komandovanje u vidu sposobnosti da se izvode složena borbena dejstva.  Ono što posebno zabrinjava jeste mogućnost da Rusija izvrši transfer svemirske tehnologije, raketne motore koji su već isporučeni prošle godine, izvrši unapređenje satelitskih kapaciteta, razmenu obaveštajnih podataka i reformu oružanih snaga Severne Koreje“, podvlači Obradović.

Kaže i da sve navedeno predstavlja besramno kršenje sankcija od strane stalne članice Saveta bezbednosti.

Dodaje da se stvar dodano komplikuje jer se postavlja pitanje ko će u budućnosti kontrolisati delovanje Pjongjanga.

„Do sada ih je Peking hranio i dozirano držao ’iznad vode’, ali Severna Koreja sada prelazi u ruske ruke. Kina snosi potpunu odgovornost kao velika sila kad je reč o kontroli svog dvorišta. Ukoliko znamo da Peking već godinama ne može da razreši građanski rat u Mjanmaru na svojoj južnoj granici, male su šanse da će moći da igra ’tvrdo’ u trouglu sa Rusijom željnom provokacija“, naglašava Obradović.

Podvlači da što se tiče eventualnog konvencionalnog sukoba sa Južnom Korejom ne treba imati nedoumice.

„Vojno superiorna Južna Koreja može u nekoliko dana uništiti glavninu strateških ciljeva Severa, a pitanje nuklearnog napada je takođe pod velikim znakom pitanja. Generalno Severna Koreja je čuvana kao strašilo od koga svako dobija baš onakvu poruku kako je tumači“, zaključuje Obradović.