Vreme je za uzbunu
Uragan "Beril" kao upozorenje o sve toplijem svetu
Kada je uragan Beril 1. jula pogodio Grenadinska ostrva, sa brzinom vetra od 150 milja na sat, postao je najraniji uragan kategorije 5 ikada zabeležen u tropskom Atlantiku.
Iako je predviđena aktivna sezona uragana 2024. godine, brzina kojom je Beril postao uragan – prešavši sa tropske oluje sa vetrovima od 70 milja na sat na uragan sa vetrovima od 130 milja na sat za samo 24 sata – zapanjila je naučnike.
“Brzo intenziviranje Berila i njegova snaga verovatno su rezultat neuobičajeno toplih voda“, izjavio je Brajan Tang, profesor atmosferskih nauka na Državnom univerzitetu Njujorka. Pošto se planeta ubrzano zagreva zbog rekordnih emisija fosilnih goriva, očekuju se još ozbiljnija iznenađenja.
U delu srednjeg Atlantika gde se formira većina uragana, temperature površine mora su neuobičajeno visoke, što ukazuje na mogućnost još jačih oluja tokom sezone.
Prognoze Nacionalnog centra za uragane predviđaju 17 do 25 imenovanih oluja, osam do 13 uragana i četiri do sedam velikih uragana do kraja novembra.
Topla morska voda i vlažan vazduh ključni su za formiranje uragana, ali je takođe potrebno i konzistentno strujanje vetra.
Očekuje se prelazak sa El Ninja na La Ninju, što može produžiti sezonu uragana.
Naučnici Ben Klark i Friderik Oto ističu da, iako globalno zagrevanje ne povećava broj uragana, ono čini postojeće oluje jačim i dugotrajnijim.
Primera radi, uragan Harvi iz 2017. godine izazvao je velike poplave zbog sporog kretanja i zadržavanja nad obalom.
Trendovi pokazuju da uragani postaju sve destruktivniji, sa potencijalom da se formiraju van uobičajene sezone i na neobičnim geografskim lokacijama.
Mala ostrvska država Dominika, pogođena uraganom Marija 2017. godine, pretrpela je ogromne gubitke – 98 odsto krovova je uništeno, a šteta je procenjena na 1,2 milijarde dolara.
Sve veći broj i intenzitet uragana, poput Berila, upozoravaju na hitnost klimatske akcije i prilagođavanje u svetlu sve ozbiljnijih klimatskih pretnji.