Svet
29.10.2025. 17:15
Svet
24.11.2025. 18:15
Boško Vukčević
Sukob Venecuele i SAD
Da li je Maduro novi Norijega?
Američki predsednik Donald Tramp ozbiljan je u nameri da "disciplinuje“ Venecuelu i njenog predsednika Nikolasa Madura.
Pored gomilanja vojske u Karipskom moru, nedavno je u vode ovog tropskog raja uplovio i nosač aviona "Džerald R. Ford“, saopštila je Južna komanda američke vojske.
Kako je dalje istaknuto u saopštenju, "borbenoj grupi nosača poveren je zadatak da podrži predsednikovo naređenje o razbijanju prekograničnih kriminalnih organizacija i suprotstavljanju narko-terorizmu u odbrani domovine“.
Komandant Južne komande, admiral Alvin Holsi, izjavio je da je američka vojska "kroz nepokolebljivu posvećenost i preciznu upotrebu snaga spremna da se suprotstavi prekograničnim pretnjama koje nastoje da destabilizuju njihov region“.
"Razmeštaj borbene grupe nosača ’Ford’ predstavlja ključni korak u učvršćivanju naše rešenosti da zaštitimo bezbednost zapadne hemisfere i bezbednost američke domovine“, istakao je Holsi.
Američka vojska raspoređuje snage u vode oko Latinske Amerike i Kariba, kao deo pojačanih napora u borbi protiv narko-kartela, od kojih je većinu administracija predsednika SAD Donalda Trampa označila kao strane terorističke organizacije.
Tramp je predsednika Venecuele Nikolasa Madura više puta optuživao za saučesništvo sa oružanim kriminalnim grupama koje krijumčare drogu u SAD, što venecuelanski lider odbacuje.
Sa druge strane, Maduro je uputio Trampu ponudu koju američki predsednik trenutno razmatra.
Ponuda lidera Venecuele podrazumeva da Amerika dobije gotovo potpunu kontrolu nad ogromnim rezervama nafte u Venecueli, otkriva "Njujork tajms“.
Kako piše ovaj američki list, Tramp već nekoliko dana drži sastanke sa najbližim saradnicima, uključujući potpredsednika SAD Džej Di Vensa i ministra odbrane Pita Hegseta, kako bi razgovarali o situaciji sa Venecuelom.
Prema pisanju "Njujork tajmsa“, Maduro je dao nekoliko ponuda da bi izbegao vojni sukob sa SAD.
Iako su sve odmah odbijene, jedna od njih je ponovo na stolu.
Naime, Maduro je ponudio SAD kontrolu nad rezervama nafte, koje iznose više od 300 milijardi barela, kako bi izbegao gubitak moći i rat protiv Amerike.
Iako je ponuda, kao i neke prethodne iz Karakasa, odbijena na početku, sada se ponovo razmatra, a Trampov potez da pošalje nosač aviona "Džerald Ford“, najveći koji Amerika poseduje, u Karipsko more shvaćen je kao jačanje pozicije SAD u ovom sukobu.
"Njujork tajms“ piše da je ovo povratak takozvanoj diplomatiji ratnih brodova iz 19. veka, kada su zapadne zemlje, pod pretnjom svojih mornarica, primoravale centralnoameričke i južnoameričke nacije da se povinuju njihovim zahtevima.
Američki zvaničnici javno govore da je grupisanje vojske u Karipskom moru pritisak na Venecuelu zbog navodnog sponzorisanja narko-kartela, ali američki mediji otkrivaju da je pravi razlog nastojanje pojedinih delova Trampove administracije da promene vlast u Venecueli.
Prema rečima Branimira Đokića, analitičara i konsultanta za strateške i krizne komunikacije, najveći američki nosač aviona je, pre nego što je upućen u Karipsko more, bio usidren u jadranskoj luci Split.
"Dok su se po splitskoj rivi sredinom oktobra šetali američki mornari, piloti i vojnici, uživajući u jesenjim zracima sunca kao da je leto, a u luci u Splitu lagano se njihao najveći ratni brod ikada napravljen – američki nosač aviona ’Džerald R. Ford’, u Vašingtonu i Beloj kući sve je vrvelo od grozničave aktivnosti. Spremao se pritisak na ’odmetnutu’ Venecuelu“, ističe Đokić.
Kaže da je uživanje mornara i vojnika u toplim zracima Jadrana bilo kratko.
"Njihov boravak u Splitu je naglo prekinut naredbom iz Pentagona ‒ hitno se uputiti ka vodama Venecuele u Južnoj Americi. Vojnici i mornari su se ukrcali na brod na nuklearni pogon koji je brzo isplovio iz splitske luke, kroz Jadran u Sredozemno more, pa preko Gibraltara u Atlantski okean. I nakon manje od mesec dana plovidbe stigao je u Karipsko more, nadomak obale Venecuele, države-odmetnice kojom diktatorskom rukom vlada samoproklamovani socijalista Nikolas Maduro“, kaže Đokić.
On ističe da je pojavljivanje nosača aviona "Džerald R. Ford“ moćna poruka svakome "da je Amerika spremna da interveniše“.
"Ali da li je ta odluka zaista doneta i da li će SAD vojno zaista intervenisati, prevashodno najmodernijim avionima F-35 i dalje je otvoreno pitanje“, podvlači Đokić.
Dodaje da problem sa Madurom i Venecuelom nije nov i da traje dvadesetak godina, ali se niko ozbiljno nije njime bavio, sve do sadašnje administracije Donalda Trampa.
"Venecuela, koja živi praktično u diktaturi od pojave Huga Čavesa, što nastavlja njegov naslednik Nikolas Maduro, iako ima najveće rezerve nafte u svetu, paradoksalno, ne finansira se toliko od prihoda od ’crnog zlata’, već pranjem para narko-trafikanata i švercom droge. Tome je Tramp sada očigledno odlučio da stane na kraj“, objašnjava Đokić.
Kaže i da nema sumnje da se Maduro zaista bavi švercom droge.
"Njegova dva nećaka su pre skoro deceniju već osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne zbog pokušaja šverca 800 kilograma kokaina u SAD. To, nažalost, nije ništa novo za latinoameričke diktatore“, objašnjava Đokić.
Ističe da je na krilima politike njegovog prethodnika i u mnogo čemu idola, predsednika Ronalda Regana, i sadašnji predsednik SAD Donald Tramp formulisao svoju politiku.
"Kao što je Regan šverc droge proglasio pretnjom za nacionalnu bezbednost SAD, to je isto nedavno učinio i Tramp. Kao što je Regan pokrenuo rat protiv droga, prevashodno u Latinskoj Americi i iskoristio vojsku za to, to isto sada radi Tramp. Međutim, svojim ratom protiv narko-kartela i trafikanata Tramp je angažovao mnogo više vojske uključujući mornaricu i vazdušne snage“, ističe Đokić.
On naglašava da je Tramp svoju rešenost da stane narko-kartelima i narko-trafikingu na put već demonstrirao proteklih meseci, kada su američke snage u Karipskom moru uništile brodove za koje se sumnjalo da je njima prevožena droga.
"Ipak, ostaje pitanje kojim putem će se sada Tramp uputiti. Da li primerom Kolumbije i Pabla Eskobara ili Paname i Manuela Norijege. Kolumbija je tokom ’80-ih bila glavni izvor kokaina koji je išao u SAD, a Eksobar najmoćniji narko-bos na svetu. Tada je Reganova administracija koristila vojsku za prikupljanje i deljenje informacija o narko-dilerima, ali je američka DEA, služba za borbu protiv droga, bila direktno uključena u skupljanje dokaza, potragu i izručenje osumnjičenih narko-dilera, ne samo u Kolumbiji, već i Meksiku. U tom periodu, Venecuela je bila oaza mira“, objašnjava Đokić.
Napominje da su SAD uspele da slome medeljinski kartel i Eskobara, ali i mnoge druge kartele, ali za to su imale često nevoljnu pomoć lokalnih vlasti.
"U ovom slučaju, male su šanse da će Maduro prihvatiti da američki agenti idu po Venecueli i skupljaju dokaze protiv narko-dilera, od kojih su mnogi povezani sa njim, uprkos obećanjima ’da je spreman da razgovara’“, kaže Đokić.
Naglašava da se sa Amerikancima može razgovarati dok ne stignu vojni brodovi i avioni, i da je, kada oni stignu, kasno za pregovore, a da nas je tome istorija naučila.
"Ono što je verovatnije, ali i dalje neizvesno, jeste da bi Maduro mogao doživeti sudbinu vođe Paname tokom ’80-ih godina – Manuela Norijege. Ovaj vojni obaveštajac i diktator rano je u karijeri počeo da sarađuje sa CIA-om. Američka tajna služba bila je zainteresovana za pomoć svakoga ko bi im pomogao da spreči širenje komunizma u Centralnoj i Južnoj Americi. U Panami, Norijega je uprkos svojim metodama, dosta pomogao SAD, ali to je bila obostrana pomoć. Zahvaljujući saradnji sa SAD, Norijega se brzo uspeo na lestvici moći i kao šef vojne obaveštajne službe postao defakto vladar Paname. Sa mnogo moći dođe i mnogo sile, a gotovo svi do jednog diktatora koji su uspeli zbog trenutne situacije da nađu zajednički jezik sa SAD umislili su da im je sve dopušteno, pa čak i da ujedaju gospodara“, kaže Đokić.
Naglašava da je i Norijega, vrlo brzo, shvatio kako je unosan posao da se preko banaka u Panami peru pare kolumbijskih narko-trafikanata.
"Ubrzo je shvatio da je još unosnije da sam švercuješ kokain u SAD, a pošto je on bio ogorčeni antikomunista i saradnik CIA-e i umislio da im je mnogo potreban, smatrao je da mu to neće štetiti. Ubrzo se saznalo za ove Norijegine aktivnosti. Pa je stiglo prvo upozorenje da prestane. Pa drugo, treće, četvrto. Norijega nije prestajao. Pa su dolazili kongresmeni i senatori da ga urazume. On je odbijao da shvati. Smatrao je sve blefom. Pretnje Amerike da će izvesti invaziju na Panamu zbog njegovog ponašanja smatrao je običnom provokacijom“, kaže Đokić.
Dodaje da su na kraju SAD izvele invaziju na Panamu, a da je Norijega bežao ulicama Panama Sitija, ali da je na kraju ipak predat snagama SAD i prebačen u Ameriku gde je osuđen za trgovinu narkoticima.
I dok su se snage SAD spremale za invaziju, pitanje je koliko je Norijega shvatao ozbiljnost situacije. Postoji snimak gde on govori pred pristalicama u jednoj sali, maše mačetom i viče "dođite, prljavi Jenkiji, nećete se vratiti“.
"Da li slična sudbina čeka Madura, videćemo. On nije saradnik CIA-e nikada bio, već čovek od poverenja Kube, Moskve, Pekinga. Da li će se Tramp odlučiti na punu invaziju, samo bombardovanje sa nosača aviona, a da narod Venecuele uradi ostalo, ili će se ograničiti na potapanje brodova koji prevoze kokain, dajući tako samo primer, ostaje da vidimo u nedeljama pred nama.
U svakom slučaju, mnogi bi rekli da sat otkucava režimu Nikolasa Madura, a da li mu je zaista poslednji čas, ostaje nam da vidimo“, zaključuje Đokić.
NOVI NAPAD
Najmanje troje ljudi ubijeno je u novom napadu američke vojske na plovilo kojim je navodno prevožena droga u istočnom Pacifičkom okeanu.
"Obaveštajne službe potvrdile su da je brod korišćen u ilegalnom švercu narkotika i tranzitu duž poznate rute“, saopšteno je iz Južne komande Pentagona.
Plovilo se nalazilo u međunarodnim vodama kada ga je napala Zajednička operativna grupa "Južno koplje“, prenosi Rojters.
Reč je o 21. napadu vojske Sjedinjenih Američkih Država na plovila koja navodno prevoze drogu od septembra.
U napadima je do sada ubijeno više od 80 ljudi.
Više predstavnika u američkom Kongresu, predstavnika grupa za ljudska prava i drugi osporavali su legalnost takvih napada, dok je iz administracije predsednika SAD Donalda Trampa saopšteno da Vašington ima pravo da napada.
Svet
18.10.2025. 18:56
"Plan odbrane Venecuele od SAD je spreman"
Svet
16.10.2025. 08:17
Tramp ovlastio CIA da sprovodi tajne operacije u Venecueli
Komentari
