(VIDEO) SMRT DOLAZI SA MORA: Ekranoplani- zastrašujuće oružje Hladnog rata s kojim je CIA bila opsednuta

Obe supersile SAD i Sovjetski Savez tokom Hladnog rata razvijali su neverovatna oružja i previzna sredstva koja su izgledala tako kao da su izašla iz naučno-fantastičnih romana. Jedno od takvih sredstava je ekranoplan poznatiji u vojnoj literaturi kao " Kaspijsko čudovište", prevozno sredstvo koje koristi blagodeti tkz.'ground effecta' - ona lete, ali vrlo blizu tla ili površine vode dok im sloj vazduha između krila i tla drastično smanjuje otpor.'Kaspijsko čudovište' 1964.  godine konstruisao je slavni inženjer Rostislav Alexeyev. Prvi Ekranoplani konstruisani su Sovjetskom savezu u Centralnom Hidrofilskom Dizajnerskom Birou (CHDB). U periodu od 1961 do 1990 konstruisano je nekoliko različitih tipova ekranoplana, koji su osim vojne primene, trebali dobiti i civilnu svrhu.

Posle opitovanja prototipova, SSSR je 1966. proizveo prvi vojni Ekranoplan, koji su zapadne obaveštajne službe nazvale„Kaspijsko čudovište“. CIA je tek te godine uspela iz vazduha da na Kaspijskom jezeru snimi džinovsku letelicu koju su obeležili sa KM i prozvali je 'Kaspian monster'. Međutim pravo značenje KM nije bilo Kaspijsko čudovište nego 'Korabl maket' tj. - prototip.

Njihova upotreba planirana je bila isključivo za Crno more i Kaspijsko jezero, mada se sada zagovara i opcija za otvorena mora.

CIA je momentalno iznela procenu da je raspon krila bio 43 metra, dužina trupa 92 metra i težinu od 550 tona, kao i da letleica ima oznaku MD-160 koja je uterivala stah u kosti Zapadu. Prema raspoloživim podacima radilo se o veoma velikoj letelici. Tek raspadom Sovjetskog Saveza, kada je "Kaspijsko čudovište" već skoro dve decenije bilo penzionisano isplivale su prave dimenzije Ekranoplana odnosno " Kaspijskog čudovišta": težina 544 tona, dužina 106 metara i  raspona krila 42 metara. Prvi Ekranoplan se kretao brzinom većom od 400 kilometara na čas.

Prva verzija ekranoplana konstruisana je bila tako da leti pet do deset metara iznad površine vode i koristi 'ground effect' što joj je omogućavalo da prevozi teret od 137 tona, bilo u trupama, vojnoj opremi. Kaspijsko čudovište imalo je odlične karakteristike za prevoz tereta, ali za vojnu upotrebu imao je previše mana. Manevarske mogućnosti bile su mu loše. I dok je zbog leta nad površinom vode ekranoplan bio nedostižna meta za podvodne mine i torpeda, on bi uvek morao imati oružanu pratnju koja bi se pobrinula da je put čist i savršeno prohodan. Kasnije verzije letelice bile su čak i naoružane raketama, ali  letelica nikad nije dovedena do savršenstva.  Nakon punih 15 godina testiranja na Kaspijskom jezeru dogodila se i prva velika nesreća - ekranoplan se srušio zbog greške pilota, a njegovi su ostaci bili preteški za izvlačenje iz jezera.

Propast celog projekta još je godinama ostao pravi tabu u Rusiji, a prve fotografije zapadom su se proširile tek početkom 90-ih godina kada je izvorna i džinovska verzija već bila odavno penzionisana. Nju je na nekoliko godina nadomestio Lun, manja verzija 'letećeg broda'. Ruska vojska proizvela je tek dva primerka koje su koristili do 1996. godine. Oni su i danas usidreni u jednoj od ruskih luka.

Povratak Kaspijskog čudovišta?

Interesovanje za Ekranoplane usledilo je ponovo 2016. godine, kada su vojni stručnjaci posle odluke da reaktiviraju penzionisane železničke kompozicije koje nose interkontinentalne balističke rakete, lansirali i ideju da se ponovo krene u gradnju Ekranoplana, ali nosača aviona, koji u odnosu na konvencionalne imaju niz prednosti.

Stav ruski konstruktora bio je da bi izgradnja Ekranoplana nosača aviona bila mnogo korisnija za Rusiju nego gradnja klasičnih nosača aviona i helikoptera, pa i desantnih brodova. Ruski konstruktori smatraju da bi Ekranopalni predstavljali moćno oružje u rukama ruske ratne mornarice konstruisani za uništavanje nosača aviona, ali i desantno iskrcnih sredstava.

Foto: Printscreen Youtube

U Rusiji uprkos krizi i dalje vlada veliki interes za napušteni program Ekranoplana, a jedan od aktivnijih zagovornika ovog programa je Ali Alijev inženjer koji je učestvovao u razvoju poznatog " Kaspijskog čudovišta".

„Još se sećam testiranja Ekranoplana i nije ni čudo što je nazvan "ubica nosača aviona". Lun, kako je nazvan taj prototip, bio je naoružan sa šest nadzvučnih protivbrodskih vođenih projektila Moskit, od kojih je svaka sposobna potopiti nosač aviona, čak i u olujnim uslovima. Lun je mogao ploviti i poleteti i po nevremenu sa talasima visokim pet do osam metara, podseća Ali Alijev, koji je siguran da su sa vojnog stanovišta ova plovila mnogo korisnija za rusku mornaricu od izgradnje amfibijskih brodova.

Alijev zastupa tezu da je Rusija umesto što je skupo platila Mistrale koje nikada nije dobila, taj novac iskoristila za ponovno pokretanje programa razvoja Ekranoplana pa čak i nabavku 6 ubica nosača aviona umesto 4 Mistrala koji joj nikada nisu isporučeni.

Nije samo Alijev jedini koji zastupa ovu tezu. Ovu ideju preuzelo je i nekoliko drugih inženjera, koji su posle ankesije Krima 2014 u njima videli rešenje problema veze Rusije sa ovim poluostrvom i time način da otklone česte zastoje u moreuzu Kerč.

- Još uvek imamo prototip koji je gotovo završen, iako kasnije nije zaživeo. Ovaj put razmatramo mogućnost da ekranoplan prilagodimo civilnom vazduhoplovstvu, a ukoliko bude potrebno, veoma lako se može pretvoriti u vojni avion jer pored transporta vojnika i tehnike, ekranoplan može služiti u akcijama spasavanja i borbenim misijama' - rekao je Sergej Dementjev iz Centralnog dizajnerskog biroa Aleksejev.