Wannabe Čerčil

"Svi znaju ko je pobedio. Ali retki znaju kako", slogan je kojim je početkom ove godine najavljen film "Bregzit: bezobziran rat", koji je na filmskom platnu uspeo da poveže sve ključne osobe i strategije vođene u kampanji pred glasanje o Bregzitu. I to, očigledno namerno, tempiran tačno pred sudbonosno glasanje u britanskom Parlamentu o dogovoru Tereze Mej i Brisela.

Akcenat u filmu nije stavljen ni na tada aktuelnog premijera, koji se brzo nakon referenduma povukao, ni na personifikaciju Bregzita - Borisa Džonsona. Glavnu ulogu u čitavoj kampanji odigrao je Dominik Kamings, široj javnosti do tada nepoznat, direktor "Vote Leave Group". Upravo on je osoba koja je, ako je verovati navodima u filmu, imala ključnu ulogu u kampanji, jer je insistirao da se ona vodi na društvenim mrežama, a ne kao tradicionalna predizborna kampanja.

Nikakva promena

Bilo da je za uspeh izglasavanja Bregzita bila zaslužna do tada nepoznata vrsta kampanje koja je preko društvenih mreža targetirala upravo one ljude koji nikada do tada nisu glasali i koja je animirala njihova ubeđenja, ili je Britancima zaista prekipelo, jedno možemo uzeti kao činjenicu - ništa nije onako kako izgleda. I da, sistemski se ništa nije promenilo...

Osim dva, tri premijera, koji se u senci Bregzita smenjuju kao na traci. Tako se mesto premijera Britanije još nije ni ohladilo od potresnih suza Tereze Mej zbog propale politike Bregzita, a već je kao posle kiše izraslo nekoliko ozbiljnih kandidata koji pretenduju na to da preuzmu funkciju. Mejova je proglašena za najkatastrofalniju premijerku u istoriji države, otuda i oplakivanje nad sopstvenim porazom, što znatno olakšava njenim naslednicima da se dokažu u teškim trenucima za Ujedinjeno Kraljevstvo. Taj entuzijastični zamah najjače je osetio kontroverzni bivši šef britanske diplomatije i nekadašnji gradonačelnik Londona Džonson.

U nezvaničnoj anketi među poslanicima Konzervativne stranke, Džonson je dobio duplo više glasova od najbližeg rivala Džeremija Hanta. Kao favorit, upozorio je da će ukoliko postane premijer, po svaku cenu izvući Britaniju iz EU do 31. oktobra, sa dogovorom ili bez njega.
Naveo je i da odbija da njegova država plati račun za Bregzit, sve dok Unija ne prihvati bolje uslove povlačenja. Dakle, nije se promenila ni strategija insistiranja na količini izdvajanja Britanije za EU, na kojoj je Džonson tokom kampanje insistirao i za koju ga mnogi sumnjiče da je teška izmišljotina.

"Naši prijatelji i partneri treba da shvate da ćemo zadržati novac dok ne dobijemo jasnije stavove o putu kojim idemo. Novac je odlično sredstvo za podmazivanje", glasila je prva zvanična izjava Džonsona od trenutka povlačenje Tereze Mej.

On je dodatno učvrstio svoj položaj u trci za mesto novog šefa vladajuće partije konzervativaca i premijera, tako što je dobio podršku vodećih pristalica Bregzita. Nekadašnji lider konzervativaca Ijan Dankan Smit naveo je da je Džonson kandidat koji ima "najveće šanse da ispuni zahtev za napuštanje EU" do kraja oktobra.

Postepena eliminacija

Za naslednika Tereze Mej kandidovalo se 10 poslanika koji će u nizu glasanja postepeno biti eleminisani, sve dok na kraju ne ostane dvoje kandidata. Kako bi olakšali i ubrzali izbor novog lidera, torijevci su uveli nova pravila koja podrazumevaju da će uži izbor biti gotov do 20. juna. Konačnu odluku doneće oko 150.000 članova Konzervativne partije, a do kraja narednog meseca očekuje se da će Velika Britanija dobiti novog premijera.

Greške koje je pravio u kampanji 2016. godine, kada je među torijevcima glavna strategija bila "podržimo sve, samo ne Borisa", Džonson je u ovoj trci uspeo da ispravi. Skraćivanje kose na razumnu konzervativnu dužinu, odbijanje da se sretne sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, iako ga je smatrao vrsnim političarem, samo su neki od njegovih taktičkih poteza. Po savetu saradnika, Džonson se ne promoviše na televiziji i javnim događajima kako bi izbegao bilo kakav gaf. Prijatelji su otkrili i da ne pije koka-kolu ni alkohol, a disciplinovanim ga drži neformalni savetnik ser Linton Krosbi. Za razliku od 2016. kada je na tet-a-tet susretima pokušavao da privoli već preobraćene poslanike, Džonsonovi sastanci u ovoj kampanji traju već mesecima.

Pre tri godine Robert Bakland ga nije podržavao, kao ni Tereza Kofej. Sada, oboje su na njegovoj strani.
Uprkos neočekivanoj podršci pojedinih torijevaca i popularnosti unutar stranke, Džonson izaziva oprečne reakcije svojih kolega. Mnogi ga smatraju britanskim Trampom, ali i dalje veruju da harizmom može dosta toga da postigne i da, ukoliko dođe do poslednjeg kruga selekcije, ima velike šanse za pobedu.

Međutim, postavlja se pitanje da li je Džonson pravi izbor za posrnulu Konzervativnu stranku, i još važnije, da li je dovoljno iskusan i umešan političar da ispravi greške svojih prethodnika?

Bez jasnog plana

Konzervativci su uvereni da Džonson može da šarmira glasačko telo u Velikoj Britaniji i povrati poverenje u tu stranku. Ipak, još uvek nije najjasnije kakav plan ima kada je reč o pregovorima sa EU, osim stava da do Bregzita mora doći. U prošlosti, Džonson je davao kontradiktorne izjave o Uniji. Kada su ga upitali zašto je na kraju podržao napuštanje EU tokom referenduma 2016, on je odgovorio: "Vidimo spor i nevidljiv proces pravne kolonizacije, jer se EU infiltrira u gotovo svako područje javne politike".

Bili su zanimljivi i njegovi oštri stavovi o ustrojstvu evropskog saveza, pa je tako jednom objasnio zašto EU liči na nacističku Nemačku: "Napoleon, Hitler, različiti ljudi su to isprobali i završilo se tragično. EU to pokušava da uradi različitim metodama".

Upravo se u toj izjavi krije dokaz za duboko uverenje koje gaji Džonson, da je upravo on reinkarnacija Vinstona Čerčila i da će, kao što se Čerčil izborio sa nacističkom Nemačkom, i on uspeti da se obračuna sa EU. Njegova opsednutost bivšim britanskim premijerom očita je u knjizi "Faktor Čerčil, kako je jedan čovek stvarao istoriju", koju je objavio 2014.
"Bio je ekscentričan, prenaglašen, sa svojom posebno markiranom garderobom - i temeljni genije.", napisao je Džonson u knjizi o Čerčilu. Ili o sebi... Jer kritičari duboko veruju da to nije romansirana biografija Čerčila, već samog Džonsona.

Kada bi se grubo povukle paralele, mogle bi se pronaći određene sličnosti dvojice političara. I jedan i drugi su se bavili novinarstvom. Nakon što je Džonsona otpustio "Tajms", jer je izmišljao priče, postao je dopisnik "Telegrafa" u Briselu. U tom listu je voleo da kritikuje EU i pisao je, između ostalog, o tome kako Brisel kažnjava gumarsku industriju zbog izrade kondoma premale veličine. Ta tematika dopadala se desničarskim čitaocima. Dejvid Osborn, dopisnik "Independenta" u Briselu, ispričao je svojevremeno:

Kompromitacija intelekta

"Igrao je igru "Telegrafa" briljantno, kompromitovao je svoj intelektualni integritet da bi nastavio. Pretpostavljam da je to uradio i u ostatku svoje karijere.", rekao je Osborn.

Zanimljivo je da je britanski sud 7. juna odbacio tužbu protiv Džonsona zbog laži tokom kampanje na referendumu o Bregzitu. Bio je optužen da je svesno lagao kada je kao gradonačelnik Londona tvrdio da Velika Britanija Briselu plaća 350 miliona funti nedeljno.

Kao i Čerčil na početku svoje karijere, Džonson je bio omražen među torijevcima. Dobro je poznato da su pojedini poslanici, kada bi Čerčil ulazio u Parlament, komentarisali da hoda kao "debela beba". Tako je i Džonsona Nikolas Šoms nazvao lažljivcem, a Džeri Hejs "licemernim malim sranjem".
"Još od prvih trenutaka kada je Čerčil postao mladi torijevski poslanik, razbijao je i satirao svoju partiju... Bilo je previše torijevaca koji su ga smatrali neprincipijelnim oportunistom... Njegovi neprijatelji su u njemu prepoznali titanski egoizam, želju da pronađe bilo koji talas ili talasić koji je mogao, na kojem bi surfovao i mnogo nakon što bi se pretvorio u penu.", napisao je Džonson o Čerčilu.

Između dvojice političara očigledna je još jedna sličnost. Baš kao i Čerčil, bivši gradonačelnik Londona izbegava partijsku disciplinu i konvencionalne načine napredovanja. Takođe, i jedan i drugi nemaju nikakav problem s tim da menjaju svoje političke orijentacije. Zanimljivo je da je Džonson kada je ušao u Parlament 2001. prestao da igra ulogu desničarskog nacionaliste, predstavljajući se kao liberalni torijevac. Isto tako, Čerčil je prvi put za narodnog poslanika izabran 1900. kao konzervativac, da bi već na sledećim izborima prešao u redove liberala predvođenih Velšaninom Dejvidom Lojdom Džordžom, jedinim političarem kojeg je ikada poštovao i kome je prepuštao prednost, čak i na uštrb svojih ličnih ambicija. "Političke partije su kao konji", govorio je Čerčil, "biraš ono sedlo koje će te odvesti najdalje i najbrže." Kada je iz Konzervativne stranke prešao u liberale, torijevci su Čerčilu nadenuli nadimak "pacov iz Blenama". Iako se dve decenije kasnije vratio u stari tabor, to neverstvo mu nikada nisu oprostili.

Čerčil je bio jedan od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih političara 20. veka. I nije teško pretpostaviti da persona kao što je Boris Džonson, poput svog uzora, gaji jaku ambiciju da ostane upamćen. Ono što mu u ovim trenucima nedostaje su politička kriza svetskih razmera, ili jedan rat, u kojem ekscentrično hrabri državnici pokazuju svu svoju veličinu. Bregzit bi, međutim, mogao da mu posluži kao dobar teren za političke eksperimente, u moru promašaja britanske vlasti.
Međutim, iako je obećao "razuman, moderan i umeren" konzervativizam, nije predložio nikakav plan B za izlazak Britanije iz EU. Sve što je pružio bio je optimizam da će Brisel imati "bolju ponudu" za novu britansku vladu. Slično kao i tokom kampanje za izlazak iz EU. Možda je šarm plave razbarušene kose prošao kod glasača u Britaniji, ali teško da će proći i kod evropskih činovnika.

Ko su, pored Džonsona, kandidati za lidera Konzervativne partije

Džeremi Hant (52)

AP Photo/Matt Dunham, File

Bio je na raznim funkcijama u vladi i ministar spoljnih poslova od jula prošle godine, kada se sa te funkcije Džonson povukao zbog Bregzita
Smatraju ga kompetentnim. Uspeo je da iznese sporni ugovor s lekarima u Nacionalnoj zdravstvenoj službi kada je bio sekretar za zdravstvo
Podržao je "gubitnike" referenduma iz 2016. o članstvu u EU, ali je sada istakao da će postići bolji dogovor sa Unijom i izvesti Ujedinjeno Kraljevstvo iz bloka

Majkl Gov (51)

AP Photo/Alastair Grant

Kao i Džonson, Gov je predvodio kampanju napuštanja EU. Povukao je podršku Džonsonu za mesto premijera 2016. godine, i sam se kandidovao na tu funkciju, što su pojedini torijevci shvatili kao izdaju
Pod pritiskom je javnosti zbog priznanja da je pre ulaska u politiku konzumirao kokain više puta

Dominik Rab (45)

AP Photo/Matt Dunham, File

Bivši sekretar Bregzita koji je bio na toj poziciji od jula do novembra, kada je dao ostavku zbog dogovora Mejove sa EU
Važi za teškog bregzitaša. Izjavio je da EU ponižava Britaniju i da ne sme da odlaže Bregzit duže od 31. oktobra

Sajid Džavid (41)

House of Commons/PA via AP

Sin je pakistanskih imigranata, što ga izdvaja od ostalih kandidata
Na referendumu o Bregzitu ostao je po strani, ali je od tada prihvatio činjenicu da Britanija izlazi iz EU. Mnogi bregzitaši, međutim, sumnjaju u njegove namere

Met Hankok (48)

AP Photo/Alastair Grant

Državni sekretar za zdravstvo predstavlja se kao mlađa, moderna struja u Konzervativnoj partiji
Obećao je da će pružiti energičan spoj socijalnog liberalizma i ekonomske dinamičnosti
Smatra da konzervativci treba da gledaju dalje od Bregzita

Andrea Lidsom (56)

AP Photo/Alastair Grant

Zalagala se za Bregzit. Dala je ostavku na mestu predsednice Donjeg doma Parlamenta zbog protivljenja politici Mejove
Takmičila se sa Mejovom za liderku partije 2016. godine, kada se povukla iz trke nakon kritika zbog izjave da je "majčinstvo čini kvalifikovanijom od Mejove", koja nema decu

Rori Stjuart (46)

AP Photo/Alastair Grant

Dugogodišnji kandidat, međunarodni sekretar za razvoj
U kampanji obilazi birače širom zemlje i koristi amaterske video snimke za promociju na društvenim mrežama
Bivši pristalica ostanka u EU. Sada podržava Bregzit, ali poziva na kompromis

Ester Mekvej (51)

EPA-EFE/NEIL HALL

Bivša TV prezenterka i ministarka
Beskompromisna zagovornica Bregzita
Smatra da Britanija mora da napusti EU 31. oktobra, bez obzira na sve

Mark Harper (49)

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Jedan je od manje poznatih kandidata. Pokušava to da iskoristi kao svoju prednost
Tvrdi da predstavlja potpuno novi talas koji će se udaljiti od politike administracije Mejove