Nacrt zakona
Evropa predvodi u regulaciji veštačke inteligencije
Nacrt zakona u Evropskom parlamentu postao je najdalekosežniji pokušaj na svetu da se pozabavi potencijalno štetnim efektima veštačke inteligencije.
Kako bi taj zakon izgledao u svojoj konačnoj formi i dalje nije poznato, ali se pristalice regulacije nadaju da će pokriti sve važne i sporne tačke korišćenja AI tehnologije u svakodnevnom životu.
Evropska unija je u sredu preduzela važan korak ka donošenju jednog od prvih velikih zakona koji će regulisati veštačku inteligenciju, što predstavlja i potencijalni model za stvaranje drugih modela regulacije širom sveta, koji je suočen sa manjkom načina da se reguliše i ogradi ovaj vid tehnologije u munjevitom razvoju.
Evropski parlament, glavni zakonodavni ogranak Evropske unije, usvojio je nacrt zakona poznat kao "A.I. zakon“, koji bi postavio nova ograničenja na prakse korišćenja ove tehnologije koje se smatraju najrizičnijim. To bi ozbiljno ograničilo upotrebu softvera za prepoznavanje lica, dok bi se od proizvođača AI sistema kao što je ChatGPT četbot tražilo da otkriju više o podacima koji se koriste za kreiranje njihovih programa.
Glasanje koje će slediti je samo jedan od mnogo koraka ka ostvarenju cilja regulisanog korišćenja veštačke inteligencije. Očekuje se da će konačna verzija zakona biti usvojena tek kasnije ove godine.
Evropska unija je stigla mnogo dalje od Sjedinjenih Država i drugih velikih zapadnih vlada u regulisanju veštačke inteligencije. Blok od 27 nacija raspravljao je o ovoj temi više od dve godine, a nalaženje odgovora na pitanje šta sa njom je dobilo na urgentnosti nakon prošlogodišnjeg pokretanja sistema ChatGPT, što je pojačalo zabrinutost oko potencijalnih efekata tehnologije na zapošljavanje i društvo u celini.
Kreatori ovakvih regulativa, svuda od Vašingtona do Pekinga, sada se utrkuju da uspostave kontrolu nad ovom tehnologijom u razvoju, koja vrlo brzo poprima alarmantne karakteristike, čak i u očima sopstvenih kreatora.
U Sjedinjenim Državama, Bela kuća je objavila političke ideje koje uključuju pravila za dalje testiranje sistema veštačke inteligencije, pre nego što postanu javno dostupni, posebno u polju zaštite prava privatnosti.
U Kini, nacrt pravila objavljen u aprilu zahtevaće od proizvođača čet-botova da se pridržavaju strogih pravila cenzure u zemlji. Peking takođe preuzima veću kontrolu nad načinima na koje kreatori sistema veštačke inteligencije koriste podatke.
Međutim, još uvek je nejasno koliko će biti efikasan bilo kakav pokušaj regulisanja veštačke inteligencije, pre svega zbog same prirode ove tehnologije.
Kao znak da se nove mogućnosti tehnologije pojavljuju naizgled brže nego što su zakonodavci u stanju da ih reše i regulišu, ranije verzije evropskog zakona nisu pridavale mnogo pažnje takozvanim generativnim AI sistemima kao što je ChatGPT, koji mogu da proizvode tekst, slike i video kao odgovor na upite korisnika.
U najnovijoj verziji evropskog zakona usvojenog u sredu, generativna veštačka inteligencija bi se suočila sa novim zahtevima transparentnosti. To uključuje objavljivanje sažetaka materijala zaštićenog autorskim pravima koji se koristi za obuku sistema. Ovaj predlog podržala je i izdavačka industrija, ali mu se protive tehnološki programeri, koji navode da je tehnički neizvodljiv. Tvorci generativnog AI sistema bi takođe morali da uspostave zaštitne mere kako bi ih sprečili da njihovi proizvodi generišu nezakonit sadržaj.
Fransin Benet, vršilac dužnosti direktora Instituta "Ada Lavlejs“, organizacije u Londonu koja se zalagala za novi AI zakon, rekao je da je predlog Evropske unije bio „važan orijentir“ za dalje postupke regulisanja.
"Tehnologiju koja se brzo kreće i koja se brzo može ponovo koristiti je, naravno, teško regulisati, kada čak ni kompanije koje prave tehnologiju nisu potpuno sigurne u to kako će se stvari odvijati“, rekla je Fransin Benet. "Ali bi definitivno bilo gore za sve nas da nastavimo da radimo bez ikakve adekvatne regulative.“
Predlog zakona EU ima pristup "zasnovan na riziku“ u regulisanju veštačke inteligencije, fokusirajući se na aplikacije sa najvećim potencijalom da nanesu štetu ljudima. Ovo bi uključivalo se AI sistemi koriste za upravljanje kritičnom infrastrukturom kao što su voda ili energija, u pravnom sistemu i kada se određuje pristup javnim uslugama i državnim beneficijama.
Proizvođači tehnologije će morati da izvrše procenu rizika pre nego što tehnologiju stave u svakodnevnu upotrebu, što je slično procesu odobravanja leka.
Grupa tehnološke industrije, Udruženje kompjuterske i komunikacione industrije, rekla je da bi Evropska unija trebalo da izbegava preširoke propise koji sprečavaju inovacije.
"EU će postati lider u regulisanju veštačke inteligencije, ali kako će to uticati na razvoj AI tehnologije tek će se pokazati“, rekao je Bonifas de Šampris, menadžer za evropsku politiku udruženja. „Nova evropska pravila u vezi sa veštačkom inteligencijom treba da efikasno rešavaju jasno definisane rizike, ostavljajući dovoljno fleksibilnosti programerima da isporuče korisne AI aplikacije u korist svih Evropljana.“
Jedna od glavnih oblasti debate jeste upotreba sistema za prepoznavanje lica. Evropski parlament je izglasao zabranu korišćenja prepoznavanja lica, ali ostaje pitanje da li treba dozvoliti izuzeća za nacionalnu bezbednost i druge svrhe sprovođenja zakona.
Druga odredba bi zabranila kompanijama da izvlače biometrijske podatke sa društvenih medija kako bi izgradile baze podataka, što je praksa koja je izazvala kritiku nakon što ju je koristila kompanija za prepoznavanje lica "Klirvju AI“.
Tehnološki lideri, kao što je i očekivano, pokušavaju da utiču na debatu. Sem Altman, izvršni direktor "OpenAI“-ja, proizvođača ChatGPT-a, posetio je poslednjih meseci najmanje 100 američkih zakonodavaca i drugih kreatora globalne politike u Južnoj Americi, Evropi, Africi i Aziji, uključujući Ursulu fon der Lajen, predsednicu Evropske komisije. Altman je pozvao na regulisanje AI, ali je takođe rekao da bi predlog EU mogao biti izuzetno težak da se ispoštuje.
Posle glasanja u sredu, o konačnoj verziji zakona pregovaraće predstavnici tri ogranka Evropske unije – Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Saveta Evropske unije. Zvaničnici su rekli da se nadaju da će postići konačni sporazum do kraja godine.