Zašto je Amerikancima važan Indžirlik?

Zašto je Amerikancima važan Indžirlik?

EPA PHOTO EPA/TARIK TINAZAY


Uz američku pomoć, turska vazduhoplovna baza “Indžirlik” postala je najvažnije vojno uporište na jugoistočnom krilu NATO i strateški važna baza na Bliskom istoku. Zvanično otvorena 1955. godine, služila je za odbranu od moguće sovjetske, a kasnije i ruske ekspanzije, da bi decenijama kasnije na predlog Ankare postala sedište vojnih operacija za borbu protiv Islamske države.

EPA PHOTO EPA/TARIK TINAZAY

EPA PHOTO EPA/TARIK TINAZAY

Ankara je ta koja odlučuje o nameni Indžirlika i koristi ga za pretnje NATO saveznicima. Tako je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kao odgovor na nedavno usvojenu rezoluciju u američkom Senatu kojom je masovno ubijanje Jermena od pre jednog veka proglašeno genocidom i upozorenja SAD da će Ankari uvesti sankcije, zapretio da će bazu zatvoriti za američke vojnike. I prošle godine, u kontekstu krize u odnosima dve države, u turskom društvu ponovo je postala aktuelna tema da se američkim snagama ukine mogućnost da koriste ovu vazduhoplovnu bazu.

Naime, u Indžirliku koji se nalazi blizu sirijske granice, dominira 39. vazduhoplovna jedinica SAD. U turskoj bazi su stacionirani avioni tipa A-10 koji iz vazduha pružaju podršku kopnenim trupama, kao i letelice tipa F-15 i F-16. Tamo se povremeno nalaze i izviđački avioni “Avaks”, kao i sistemi sa raketama zemlja-vazduh. Navodno su u bazi smeštene i američke nuklearne bojeve glave, ali zvaničnih potvrda još uvek nema.

Indzirlik baza

Pored Turske i SAD, koja tamo drži oko 1.500 pripadnika vojske, bazu koriste i Velika Britanija, Nemačka, Holandija, Španija, Danska, Češka, kao i Saudijska Arabija i Katar koje nisu članice NATO.

Osim vojnog, Indžirlik ima i simbolični značaj za odnose SAD i Turske. Zatvaranja baze bi dovelo u pitanje ne samo dalju vojnu saradnju dve zemlje, već i poziciju Turske u NATO.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Sjedinjene Države već neko vreme traže alternativu za Indžirlik imajući u vidu napete odnose na relacija Ankara-Vašington. SAD su nedavno uložile 150 miliona dolara u vazduhoplovnu bazu Muvaffak Salti u Jordanu. Stručnjaci sumnjaju da ijedna baza može da ispuni funkcijuj Indžirlik, ali pretpostavljaju da kombinacija više baza može da zadovolji američke vojne potrebe.

Prošlog meseca, Amerikanci su operaciju ubijanja vođe Islamske države Abu Bakr al Bagdadija u Siriji vodili iz iračke baze, umesto mnogo bližeg Indžirlika. I drugi saveznici takođe su izrazili frustraciju zbog turskih operativnih zahteva. Nemačka je 2017. povukla svoje snage iz Indžirlika usled diplomatskog spora sa Ankarom.

Tenzije između Turske i drugih država članica NATO, vešto koristi Rusija. Eventualno zatvaranje baze za Amerikance, poguralo bi Ankaru još bliže Moskvi. Da li bi u tom slučaju Indžirlik ostati hladnoratovska brana širenju ruskog uticaja?

Čavušoglu: Bez obzira na posledice, kupujemo S-400 od Rusije

Ubrzo nakon što je Erdogan zapretio SAD, šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je izjavio da će Turska nastaviti da kupuje sisteme S-400 od Rusije.

“Bez obzira na posledice, Turska neće otkazati sporazum potpisan s Rusijom o kupovini raketnih sistema S-400”, rekao je Čavušoglu na konferenciji u Dohi.

On je dodao da je Turskoj potreban protivvazdušni sistem odbrane.

“Pokušali smo da ga nabavimo od SAD i drugih, ali bez uspeha. Ovo je odbrambeni sistem koji je za nas od vitalnog značaja”, rekao je turski šef diplomatije.

Slično je na istom skupu govorio ministar odbrane Turske Hulusi Akar, koji je ponovio da je Turska pokušala da nabavi sisteme i od drugih zemalja, uključujući SAD i Francusku, ali bez uspeha, te da je jedino Rusija reagirala, prenosi Avaz.ba.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar