Novi izveštaj SE

Zatvori u Evropi sve puniji, a Srbija ne zaostaje

Broj zatvorenika u evropskim zatvorima porastao je za 2,3 odsto od januara 2021. do januara 2022, a u Srbiji je zabeležen rast od 1,2 odsto, pokazao je novi izveštaj Saveta Evrope.

Poslednjeg dana januara 2022. godine u 48 zatvorskih uprava članica Saveta Evrope koje su dostavile podatke bilo je 981.575 zatvorenika ili u proseku 104 na 100.000 stanovnika.

S obzirom da je Rusija isključena iz Saveta Evrope, istraživanje ne sadrži podatke za tu zemlju koja je prethodnih godina u ukupnoj evropskoj zatvorskoj populaciji učestvovala sa trećinom.

Najviše zatvorenika bilo je u Turskoj, više od 300.000.

Zatvorske uprave Bugarske, Estonije i Nemačke jedine su izvestile o osetnom smanjenju stope zatvaranja, većem od pet procenata, u periodu januar 2021-januar 2022.

Ta stopa je u 16 zemalja osetno porasla, pri čemu u Sloveniji 23 odsto, Finskoj i Francuskoj za 15 odsto, Crnoj Gori 12 odsto, Hrvatskoj deset procenata.

U ostale 24 zatvorske uprave zatvorska populacija je ostala ista, pokazala je godišnja statistika o evropskim zatvorima za 2022.

U saopštenju Saveta Evrope navodi se da je u prethodnom izveštajnom periodu, od januara 2020. do januara 2021, stopa zatvaranja bila u padu jer je i kriminala bilo manje zbog ograničenja u uslovima pandemije kovida.

Najviše zatvorenika na 100.000 stanovnika na kraju januara 2022. imala je Turska (355) a slede Azerbejdžan (217), Mađarska (194), Litvanija (191).

Isključujući zemlje sa manje od milion stanovnika, najmanje zatvorenika na 100.000 ljudi imale su Finska (50), Holandija (54), Norveška (56).

Saopšteno je i da su u posmatranom periodu na 100 mesta u zatvorima bila u proseku 92 zatvorenika prema 87 godinu dana ranije ali je sedam zatvorskih uprava navelo da ima više od 105 zatvorenika na 100 mesta.

Navodi se i da je udeo zatvorenika u Evropi koji su na odsluženju kazne zbog krađe smanjen za 8,8 odsto dok je udeo zatvorenih zbog dela povezanih sa trgovinom droge povećan za 3,5 odsto.

Među evropskim zatvorenicima 19 odsto služi kaznu zbog droge, 15 odsto zbog krađe a 14 odsto zbog ubistva ili pokušaja ubistva, pokazuju podaci zatvorskih uprava.

Podaci pokazuju i da u deset zatvorskih uprava više od četvrtine zatvorenika služi kazne zbog droge. Među njima je i Srbija, gde zatvorenici zbog dela povezanih sa drogom čine 26 odsto ukupne zatvorske populacije.

Izveštaj je pokazao i da je na kraju januara 2022. u istražnim zatvorima širom Evrope bila u proseku četvrtina zatvorenika.

U Albaniji i Jermeniji zatvorenici u istražnim zatvorima čine više od polovine zatvorenika, u Crnoj Gori 41 odsto, Hrvatskoj 34 a u Srbiji 28 odsto.

Prosečna starost zatvorenika u Evropi je 38 godina. a petina zatvorenih su žene.

Pobegao iz zatvora, pa opljačkao kladionicu