Svet
28.10.2022. 14:57
Svet
02.04.2023. 19:15
Rade Jerinić
Zauzdavanje moći
Zbog čega i gde nestaju kineski milijarderi?
Fenomen koji se poslednjih nekoliko godina dešava u Kini je da im nestaju milijarderi. Neki se posle izvesnog vremena pojave, kao da se ništa nije desilo, a neki nisu viđeni već godinama.
Nestanak milijardera Bao Fana, osnivača kompanije "Čajna renesans holdings“, sredinom februara, najnoviji je primer ovog fenomena.
Kao i u prethodnim slučajevima, tako je i ovaj Bao Fana išao dobro poznatim putem. On je, naime, prvo nestao i nije viđen danima. Posle toga je njegova kompanija objavila da on "sarađuje u istrazi koju vode vlasti Narodne Republike Kine“. Naravno, kao i u većini ranijih slučajeva nestanka kineskih milijardera, ne zna se ni koje vladino telo vodi istragu, ni o čemu je ona zapravo, ali ni gde se trenutno nalazi Bao Fan.
Slična sudbina zadesila je još neke poznate kineske milijardere i poslovne lidere poput vlasnika "Alibabe“ Džeka Maa ili Guo Guangčenga, predsednika konglomerata "Fosun internešenel“, koji je poznat i kao vlasnik engleskog premijerligaša Vulverhemtpona.
On je nestao u decembru 2015. godine. Pojavio se posle nekoliko meseci, a zvanično saopštenje njegove kompanije bilo je da je pomagao u istrazi kineskim vlastima.
Dve godine kasnije, kinesko-kanadski biznismen Sijao Đijanhua odveden je iz luksuznog hotela u Hongkongu.
Bio je jedan od najbogatijih ljudi u Kini, a prošle godine završio je u zatvoru zbog korupcije.
U martu 2020. godine, milijarder koji se bavio nekretninama Ren Žikijang nestao je nakon što je nazvao Sija "klovnom“ zbog načina na koji je rukovodio pandemijom virusa korona.
Kasnije iste godine, nakon jednodnevnog suđenja, Ren je osuđen na 18 godina zatvora pod optužbom za korupciju.
Svet
01.07.2022. 12:20
Si Đinping: "Neće biti tolerancije prema stranom mešanju ili izdajnicima"
Najpoznatiji kineski milijarder, osnivač "Alibabe” Džek Ma, nestao je u decembru 2020. godine.
Tada najbogatiji čovek u Kini, nestao je nekoliko meseci pošto je kritikovao finansijske regulatore zemlje. Odložen je planirani megalisting akcija u finansijsko-tehnološkom gigantu "Ent grupi“ i uprkos tome što je donirao gotovo 10 milijardi dolara fondu "Zajednički napredak“, nije viđen u Kini više od dve godine. Ma zvanično nije optužen ni za kakve zločine, ali i dalje se sa sigurnošću ne zna gde je, iako je poslednjih meseci bilo izveštaja da je viđen u Japanu, na Tajlandu ili u Australiji.
Baov nestanak je opet pojačao glasine da se ovde, zapravo, radi o obračunu sa neposlušnim delom privredne elite Kine i da je to jedan od načina na koji kineski predsednik Si Đinping pojačava kontrolu nad ovim segmentom kineskog društva, ali i celokupnom ekonomijom zemlje.
Slično mišljenje ima i Darko Obradović iz Centra za strateške analize.
"Ukoliko znamo karakter vlasti komunističke partije i celokupnu simbiozu partije i privrede, relativno masovni nestanci milijardera ukazuju na sistemske aktivnosti. Uđite u istoriju najvećih kineskih tehnoloških giganata. Videćete da su svi nastali kao potreba vojne industrije. U međuvremenu, Kina je nastavila da koristi pozitivne efekte globalizacije što je dovelo do nastanka globalnih brendova čiji su uslovni vlasnici sve više počeli da uviđaju benefite slobodnog tržišta, ali i uticaja njihove pozicije na razvoj društva i poslovne filozofije“, objašnjava Obradović za "Ekspres“.
Inače, samo 2015. godine nestalo je najmanje pet milijardera i poslovnih ljudi u Kini. Ovo, naravno, nije konačan spisak. Mediji uglavnom izveštavaju kada nestanu "krupne zverke“, dok su nestanci onih koji su učestvovali, na primer, u antivladinim protestima ili kampanjama u kojima su se zalagali za poštovanje ljudska prava, a kojih je mnogo, slabo ispraćeni u medijima.
Nestanak Bao Fana poklapa se i sa održavanjem godišnjeg Nacionalnog narodnog kongresa, na kojem je predstavljena godinama unazad najavljivana velika reorganizacija kineskog finansijskog sistema. Ona, prema nekim izveštajima, predviđa osnivanje novog regulatornog tela za nadzor najvećeg dela finansijskih sektora.
Kineske vlasti saopštile su da će na ovaj način biti zapušene postojeće rupe nastale kao posledica rada više zasebnih agencija koje nadgledaju različite aspekte kineskog sektora finansijskih usluga, koje prema procenama vredi bilione dolara.
Svet
20.03.2023. 21:13
Zbog čega je Putin "malo ljubomoran" na Kinu
Kineska vlada nije potvrdila da stoji iza ovih nestanaka, ali ni glasno negirala. Samo je saopšteno da su radnje preduzete protiv nekih od najbogatijih ljudi u zemlji u okvirima zakona i da će korupcija biti iskorenjena.
"Notorni milijarderi u svakom smislu svoj uspeh duguju partiji i shodno tome duguju i potpunu lojalnost. Ličnog sam mišljenja da do sukoba dolazi u trenutku kada nastane problem između dodeljenih uloga i ličnih ambicija. Frakcionaški obračuni takođe mogu biti jedan od razloga, ako imamo u vidu da KPK ima više od 90 miliona članova, što znači da ima na desetine različitih struja. Često se u javnim izvorima može naći da se nakon nestanaka pojave optužbe za korupciju. Sve izgleda da partija želi da vrati svoju moć u pogledu društvene preraspodele uz ograničenje nastajanja drugih centara moći koji mogu biti izvan upravljačkih direktiva. Glavni fokus vlasti je da spreče da se pojavi neki kineski ’Hodorovski’ koji bi uspostavio kontakte na Zapadu i zatim vodio kampanju protiv vlasti“, ističe Obradović.
Postupci Pekinga usledili su posle više decenija liberalizacije onoga što je danas druga najveća ekonomska sila sveta.
To otvaranje pomoglo je nastanak čitavog niza multimilijardera koji su, svojim beskrajnim bogatstvom, imali potencijal da drže popriličnu moć.
Danas, tvrde neki posmatrači, pod Si Đinpingom, kineska Komunistička partija želi da povrati deo te moći, a to čini na načine koji su često obavijeni velom tajne.
Teorija glasi ovako: velike kompanije, naročito u tehnološkom sektoru, stekle su veliku moć pod politikom prethodnika Si Đinpinga, Đijang Zemina i Hu Đintaa.
Pre toga, Peking je bio usredsređen na tradicionalne centre moći, uključujući vojsku, tešku industriju i lokalnu vlast.
Istovremeno strogo kontrolišući ove oblasti, Si Đinping je proširio delokrug na još veću kontrolu nad privredom.
Njegova politika "zajedničkog napretka“ dovela je do krupnih lomova u većem delu privrede, a na posebnoj meti našao se tehnološki sektor.
"Ponekad su ovi događaji organizovani tako da pošalju širu poruku, naročito nekom posebnom sektoru ili interesnoj grupi“, kaže za BBC Nik Maro iz Obaveštajne jedinice "Ekonomista“.
"Kad se sve sabere i oduzme, to zaista odslikava pokušaj centralizacije i uspostavljanja kontrole nad određenim delom privrede, što je ključno svojstvo stila vladavine Si Đinpinga u poslednjoj deceniji“, dodao je on.
Biznis
30.03.2023. 19:05
Slobodna trgovina je možda dovela do drugog Hladnog rata
"Peking ostaje usredsređen na osiguravanje da velike tehnološke platforme i igrači ne razviju vlastite brendove i ne steknu uticaj koji će otežati da se zauzdaju i učiniti da budu skloniji da se ponašaju protivno željama Pekinga“, kaže za BBC Pol Triolo, šef kineske tehnološke politike u globalnoj konsultantskoj firmi "Albrajt stonbridž grupa“.
Takođe, ključna za "zajednički napredak“ je vladavina zakona i stav da pravila moraju da važe podjednako za bogate kao i za siromašne.
Peking insistira da je opredeljen ka smanjivanju jaza u bogatstvu, za šta se mnogi slažu da je veliki problem koji bi mogao da naruši položaj Komunističke partije u narodu ako se ne bude rešavao.
"Može se pretpostaviti da je ovde posredi obračun i zaštita monopola odlučivanja. Nikakve inicijative izvan partijskih organa nisu dobrodošle, a svi znamo da finansijska moć nosi i društvenu i političku. Borba je za centre odlučivanja i društvenog uticaja. Hongkong je bio liberalan primer i znamo da je tretiran kao pretnja po nacionalnu bezbednost. Nisam sklon da poverujem da je reč o disidentima i reformatorima, već pripadnicima različitih frakcija. Doneti zakoni iz oblasti bezbednosti, kao i obrazovanje Komisije za nacionalnu bezbednost doveli su do brisanja granice između civilne i državne ekonomije i već je došlo do još čvršće sekuritizacije“, naglašava Obradović.
Inače, prema izveštajima pojedinih analitičara, u Kini je sve izraženija nejednakost. Predsednik Si Đinping je navodno pod velikim pritiskom ultralevičara koji žele povratak socijalističkim korenima.
Misterija koja prati nestanke milijardera, kao i šira zabrinutost oko pristupa Pekinga poslovanju mogu da imaju krupne neželjene posledice.
Neki analitičari Kine sugerišu da vlada rizikuje odvraćanje novih poslovnih talenata.
"Opasnost za Peking u pravljenju meta od tehnoloških milijardera je vršenje dodatnog pritiska na tehnološke preduzetnike koji žele da postanu sledeći Džek Ma“, kaže Triolo.
Darko Obradović ide dalje pa kaže da se na ovaj način šalje i loša slika potencijalnim stranim investitorima i partnerima.
"Oni su i do sada uvek imali problem sa kim sarađivati. Bojim se da se Kina vraća u doba pre 2000. koju karakteriše čvrsta ruka i beskompromisna kontrola“, zaključuje Obradović.
Izgleda da je Si Đinping svestan rizika od vođenja politike zastrašivanja pa je u svom govoru delegatima Kongresa početkom marta istakao važnost privatnog sektora u Kini. Međutim, osvrnuo se i na sve veće razlike pa je pozvao preduzetnike, naročito one najbogatije, da budu "bogati i odgovorni, bogati i pravedni, bogati i brižni“.
Pored najave osnivanja novog finansijskog kontrolnog tela, bankari su prošlog meseca takođe upozoreni da ne slede primer "hedonističkih“ kolega za Zapada.
Komentatori ovo vide kao dodatni dokaz da je Si Đinping bacio oko na finansijski sistem.
"Poslednjih meseci, viđali smo nagoveštaje da ciljevi ’zajedničkog napretka’ počinju da se odražavaju i na finansijske usluge, naročito što se tiče odšteta i bonusa za više rukovodioce, kao i jaza u platama između uprava i mlađeg osoblja“, kaže Maro.
Ostaje da se vidi da li će gušenje milijardera pomoći Si Đinpingu da značajno pojača vlast.
Ono što je svakako ugroženo u svemu ovome jeste poverenje u kinesko finansijsko tržište i, na kraju krajeva, čitavu privredu Kine.
Komentari
