ŽENA KOJA POSLE MASAKRA NIJE HTELA DA SE KRIJE IZA KAMERE

Premijerka Novog Zelanda nakon terorističkog napada na džamije nije odlučila da se krije iza kamere. Otišla je u muslimansku zajednicu grada Krajstčerč sa hidžabom na glavi i jednostavnim ali veoma efektnim potezom pokazala poštovanje prema svim muslimanima

Odrastanje uz oca policajca i diplomate, kao i članove porodice koji su bili aktivni članovi Laburističke stranke, Džasindu Arden je od ranog detinjstva usmerilo na politiku. Interesovanje prema toj profesiji je pokazala još kao sedamnaestogodišnjakinja kada se pridružila Laburističkoj partiji. Iako je vrlo mlada ušla u politiku, nije dozvolila da brzo sagori i da je proguta okrutnost izabrane profesije. Za parlament je prvi put izabrana 2008. godine, 2017. je postala najmlađi lider Laburističke stranke, a samo dva meseca kasnije i najmlađi premijer Novog Zelanda u istoriji te zemlje. Njen meteorski uspon je bio toliko upečatljiv da je dobio i svoj naziv - „džasindomanija".

Gledano sa ovog stanovišta, u njenoj karijeri se sve dešavalo u pravo vreme. Kritike svojih političkih protivnika na račun godina i iskustva pretvorila je u svoje najjače oružje. Svojim delovanjem je pokazala drugačiji, moderan pristup politici, sa čestim gostovanjima na emisijama ozbiljnog i zabavnog karaktera. U svojoj autentičnosti je otišla toliko daleko da je nove mere za podršku porodicama s decom objavila ne klasičnim saopštenjem, već u Fejsbuk lajv videu sa svog kauča. Pored mnogobrojnih magazina, o njoj su pisali „Vog" i „Tajm", koji ju je svrstao među 100 najuticajnijih ljudi na svetu. Ostaće upamćena kao tek druga svetska liderka koja je rodila dete tokom svog mandata, a dodatne simpatije je pokupila kada se na zasedanju Ujedinjenih nacija u Njujorku pojavila s tromesečnom bebom.

Međutim, njeni kritičari su oduvek govorili da Džasinda radi samo na imidžu i da uvek zakaže prilikom donošenja bitnijih odluka. Tvrdili su da ne poseduje čvrstinu i karakter i da je lako voditi mirnu i uređenu zemlju kakav je Novi Zeland. Međutim, potpuno neočekivano, za mnoge obećana zemlja Novi Zeland je, makar nakratko, to prestala da bude. Problem je iskrsao iznenada i ostavio strašne posledice. Australijanac Brenton Harison Tarant je u gradu Krajstčerču ušao u dve džamije i na licu mesta nemilosrdno ubio 49 i ranio oko 40 ljudi. Zbunjeni, preplašeni i zgranuti Novozelanđani, nenaviknuti na takve potrese, tražili su utehu u svom lideru, čekajući njenu reakciju.
Džasinda Arden je bez mnogo oklevanja napad okarakterisala kao terorizam i momentalno osudila sve komentare koji su taj masakr doveli u vezu sa imigracijom muslimana. Obratila se odlučno javnosti i Novozelanđanima pokazala način na koji treba da govore o stradalima: „Oni su naši!". Kratkom rečenicom je srušila sve teorije o muslimanima kao nepripadajućim članovima tog društva.
- Ubica je svojim činom želeo da postigne mnogo toga, a jedan cilj je bio da postane poznat. Zbog toga nikada neću izgovoriti njegovo ime. Molim vas, govorite imena onih koji su stradali, a ne ime čoveka koji ih ubio. On je terorista. On je kriminalac. On je ekstremista. On će u mojim govorima biti bezimen - rekla je premijerka Novog Zelanda prilikom obraćanja u parlamentu.

Džasinda je obećala da će njena vlada pomagati svim porodicama nastradalih koliko god dugo to bude bilo potrebno. Država će snositi sve troškove sahrane žrtava, a porodice će biti zbrinute. Zakon o naoružanju će se promeniti i biće pooštren kako se ovako nešto nikad ne bi ponovilo. Ljudi koji šire mržnju komentarima protiv muslimana će biti javno diskreditovani. Međutim, nije se zaustavila samo na obraćanju i nije želela da ostane zaštićena iza kamera. Otišla je i korak dalje. Otišla je u muslimansku zajednicu grada Krajstčerč sa hidžabom na glavi. Tako jednostavnim ali značajnim potezom pokazala je poštovanje prema svim muslimanima. Fotografije na kojima razgovara sa preživelima i na kojima joj se na licu vidi iskrena tuga obišle su svet. Izgleda da je ponovo uspela da pobedi. Snažno, nedvosmisleno, ali opet empatično i neposredno, na svoj način stavila je svima do znanja da će Novi Zeland uraditi sve kako bi zaštitio svoje građane, bez obzira na njihovu boju kože ili veroispovest.