Život na finski način

Kada su vlade širom sveta uvele restrikcije povezane sa pandemijom koronavirusa, u Finskoj je nastala šala "Zašto samo dva metra razmaka, zar ne može četiri, kao i obično?"

Finci sebe vide kao melanholične i uzdržane, kao ljude koji su socijalno distanciranje usavršili mnogo pre pandemije, a jedna od popularnih izreka kod njih glasi: „ Sreća se uvek završi u suzama.“

Međutim, već četvrtu godinu za redom Finska je proglašena za najsrećniju zemlju na svetu. Mnogi finci pitaju se da li je to zaista tako. „četiri puta za redom je previše,“ kaže Juka Lindstorm, pisac i stendap komičar. „Vreme u Finskoj je kao najgori dan u Londonu, svaki dan,“ dodaje on. „sigurno postoji nešto u našoj istoriji što čini da imamo tako malo samopouzdanja ka nacija, osećamo se manje važnim.“

Svetski izveštaj o sreći (The World Happiness Report) koristi podatke prikupljene iz više od 350 hiljada ljudi iz 95 zemalja. Rezultati se ne dobijaju na osnovu faktora poput primanja ili očekivane dužine životnog veka, već na osnovu ličnih osećaja ljudi koji svoju sreću ocenjuju na skali do deset, piše "The new york times".

"Verujemo da subjektivni odgovori i samoprocene, bolje govore o tome koliko je život dobar.“ Kaže Šun Vang, profesor u KDI školi javne politike i menadžmenta, koji je ujedno i jedan od autora ovog izveštaja.

Pitanja koja se postavljaju uključuju: „Da li ste se mnogo puta osmehnuli ili smejali juče?“, „Da li ste naučili nešto zanimljivo juče?“ i „Da li su se drugi prema Vama ophodili sa poštovanjem juče?“ Neka od pitanja vezana su za poverenje, pa tako ljudi koji veruju da bi im stranac ili policija vratili izgubljen novčanik imaju mnogo veći skor od nekoga ko misli suprotno.

Autori su naveli šest kategorija po kojima se razlikuju nivoi sreće među državama: BDP, socijalna podrška, očekivana dužina života, sloboda životnog izbora, velikodušnost i percepcija nivoa korupcije. DR Vang kaže da su neki od rezultata bili iznenađujući: delovi Istočne Evrope pozicionirani su relativno nisko na listi, uprkos relativno dobrim prihodima, dok su delovi Južne Amerike znatno srećniji, uprkos niskim prihodima.

U Finskoj, u kojoj je društvo generalno egalitarno, nije zastupljeno „gledanje preko plota“ koliko u nekim drugim zemljama. „Sve počinje od obrazovanja, svi imaju pristup kvalitetnom obrazovanju“ kaže Anti Kaupinen, profesor filozofije na Univerzitetu u Helsinkiju.

Finci imaju pretežno realistična očekivanja, a kada im se desi nešto lepo, reaguju skromno, čak i sa šalama na svoj račun, kaže Sari Poyhonen, profesorka lingvistike na Univerzitetu Jyvaskyla. .

Finski obrazovni sistem je jedan od najboljih u svetu, koledži su besplatni, postoji dobra zdravstvena zaštita kao i podrška roditeljima u podizanju dece. Poverenje u vlast je na visokom nivou, što je umnogome doprinelo jako malom uticaju pandemije na stanovništvo. Novinar i internacionalni korespodent za najveće finske novine „Helsingin Sanomat“, Heiki Aitokoski kaže da je putovanjem po svetu uvideo da Finci mnoge svakodnevne pojave uzimaju dravo za gotovo. Kao primer navodi to da ljudi veruju jedni drugima, pa se tako često mogu videti deca koja već sa sedam godina sama idu u školu peške, ne brinući previše za svoju bezbednost. „To oličava Finsku sreću, to je nešto što smo uradili kako treba“ kaže on.