IGRICA KOJA JE PODELILA NEMCE BOLJE OD BERLINSKOG ZIDA: Kako je igrica " Kroz najmračnija vremena" izazvala sukob u najmoćnijoj zemlji EU

„Kroz najmračnija vremena“ (Through the Darkest Times), jeste strateška igrica koja se
protekle nedelje pojavila na najvećem svetskom sajmu video igara „Gejmscom“ (Gamescom), i
izazvala neverovatnan sukob u Nemačkoj!

Mišljenja nemačkih stručnjaka, kao i javnosti, su se podelila u dva tabora, jedni su za to da ova igrica što pre „nestane“ sa gejmerske scene, a drugi je smatraju kao izraz najveće umetničke slobode. Pa, u čemu je problem oko ove video igre?

U tome što ona tematizuje jednu od najosetljivijih epoha Nemačke – eru Trećeg rajha. Igrači uzimaju ulogu čuvenih obaveštajaca „Crvenog orkestra“, grupe koja je tokom Drugog svetskog rata sarađivala sa Sovjetima u borbi protiv nacističke okupacije. Međutim, polemiku oko igice je izazvala pojava Hitlera, vojnika obučenih u autentične nacističke uniforme, sa sve svastikama. Nije pomoglo ni to što su nemački vojnici prikazani kako „love“ Jevreje. Nemački zakon je od 1998. godine, pa sve do sad zabranjivao da se koriste nacistički simboli, čak i u fikcionalnim delima, budući da je nacizam još uvek smatran osetljivim pitanjem u ovoj zemlji, i da on često odveć lako privlači pristalice čak i danas! Zbog toga su igrice, koje bi odlučile tematizuju Drugi svetski rat, morale da prođu „cenzuru“, odnosno da preimenuju ime Adolfa Hitlera, ili čak da mu „obriju„ prepoznatljive brkove, što je bio slučaj sa prošlogodišnjom igicom „Vulfštajn 2“ (Wolfenstein2). Međutim, pravila su se nešto olabavila početkom avgusta, pa je tako nova igica znak da je došlo vreme da mračna istorija Nemačke može postojati i u video igrama sa svim pratećim simbolima, kao što je kukasti krst, što se doživljava kao umetnička sloboda.

https://youtu.be/FnrP6dBkwAk

„Autori igica su često bili u strahu zbog teme igrica i odmeravali su šta smeju reći. Često su izmišljali bajke, pa je tako Hitler bio „prekršen“ u Hilera, bez brkova, nisu postojali Jevreji...

To je problematično jer se obesmišljava čitava istorija i pravi događaji prećutkuju“, izjavio je Džoerg Fridrih (Joerg Freidrich), jedan od inžinjera igrice.

Promenjena pravila su dopustila i povratak nacističkim simbolima na velika platna, pa su
se vratili filmovi kao što su „Moj firer (Mz Fueher: The reallz truest truth about Adolf Hitler) i
„Vidi, ko se vratio“ (Look Who’s Back), a dosad zabranjena Hitlerova autobiografska knjiga,
„Moja borba“ (Mein kamf), izdata je u 2016. godini.

Iako nemačko zakonodavstvo tvrdi da su ova pravila tek „nešto olabavljena“, kako bi se omogućilo deci da se upoznaju sa mračnom istorijom Nemačke, koja je dosad prećutkivana, kao i da se afirmišu umetničke slobode, nipošto se neće tolerisati upotreba svastika i drugih nacističkih simbola koji ugrožavaju društvo. Međutim, to nije utešilo određeni deo javnosti i predstavnika vlasti Nemačke, koji su zabrinuti da izmena zakona ide naruku modernim nacistima i desničarim ekstremistima, budući da njihove struje jačaju zahvaljujući negativnom stavu koju

Nemci gaje prema migrantima, koji su utočište potražili u ovoj zemlji. Takvi strahovi mogu biti i osnovani posebno što su članovi pokreta „Alternative za Nemačku“ (AfD), nedavno pokušali da
revitalizuju vojsku kakva je bila u Drugom svetskom ratu i žestoko kritikovali nemčku kulturu, tvrdeći da su nacistički zločini izmišljotina.

„Ne bi trebalo da se igramo sa svastikama. Nemci uvek moraju biti svesni njihove uloge i odgovornosti u Drugom svetskom ratu, posebno danas“, istakla je Franciska Gifej (Franziska Giffey), ministarka porodičnih pitanja nemačke.

Mnogi ljudi veruju kako je ova ogrica štetna po decu, i zbog toga pošto nije jasno kako objasniti petogodišnjacima, da će biti tuženi ako isti simbol iz igice nacrtaju na komšijskom zidu. Sa druge strane, ima onih koji veruju kako su deca dovoljno inteligentna da znaju razliku između fikcije i stvarnosti, i da se u ovoj video igri ne krije nikakva tajna nacistička propaganda.