IZJAVE SOCIJALISTA I DOS-a: Ovo su rekli o 5. oktobru 17 godina posle

IZJAVE SOCIJALISTA I DOS-a: Ovo su rekli o 5. oktobru 17 godina posle

Foto: Andrija Ilić


Goran Vesić ,odbornik Skupštine grada Beograda
Nisam bio tu, bio sam u Crnoj Gori, i vratio se 8. oktobra. Tada sam imao zadatak da tamo organizujem izbore. Kada smo dobili rezultate s prvog glasačkog mesta u Tivtu, gde je najviše vojnih lica, po kojima je ubedljivo izgubio Milošević, znao sam da će doći po prevrata. I sada bih sve isto uradio.

Foto: Oksana Toskić

Foto: Oksana Toskić

Peti oktobar je bila velika društvena promena, početak otvaranja Srbije ka međunarodnoj zajednici i završetak sankcija. Možda i najveća promena koja se desila od uvođenja višestranačja. Nije ni trebalo da se dogodi šesti oktobar jer su ispunjeni svi ciljevi petog oktobra – Jugoslavija postala članica UN, više nikada nije bilo krađe izbora, uvedena je demokratija, pokrenute su ekonomske reforme i okrenuti smo EU. Zemlja se normalizovala. Danas, 17 godina kasnije, i dalje idemo u tom pravcu. To što neki ljudi koji su bili tu sada više nisu, to je istorijski proces. Niko ne može da baštini tu ideju. Nikada se ne bi ni desio peti oktobar da nije bilo nezadovoljstva i sazrele kritične mase u društvu. Ne znam koja je to brojka bila, ali na plato ispred Skupštine staje oko 35.000 ljudi. Bilo je tu i negativnih stvari, krizni štabovi i nasilje, to nikome ne može da služi na čast, ali nije bilo krvi, što je mnogo važno.

Foto: Nemanja Jovanović

Foto: Nemanja Jovanović

Milutin Mrkonjić, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP
Peti oktobar nema nikakve veze s visokom politikom. To je bila želja stranaca da rasture zemlju smenjivanjem Slobe. Tvrdim da Koštunica nije pobedio, bio je egal! To je jedan od tužnijih dana u istoriji Srbije. Možda jedina važna i pozitivna stvar jeste ukidanje sankcija, sve ostalo je tragedija srpskog naroda. Stali su svi projekti, rasturena je privreda stare Jugoslavije, nova nije stvorena… To je bila kontrarevolucija, a Sloba, ko god šta rekao i mislio, apsolutno nije imao nameru da izvede neke specijalne jedinice i da puca na svoj narod. Ali činjenica je da iza svake političke odluke te vrste stoje pare, pa znate ko je sve od Amerikanaca dobio koncesije na Kosovu.

risticevic01 PublicMarijan Rističević, predsednik Narodne seljačke stranke
Ne bih ponovio to isto. Mi smo želeli promene, političke i ekonomske. Želeli smo tržišnu ekonomiju i demokratiju, a dobili smo monopole i kriminal. Korupcija je pojela državu i institucije. Ispalo je da su nam vođe pričale bajke da bi sebi podigle dvorce. Narod je ostao na ulici dok su se oni uvaljivali u stančuge, svilu i kadifu. Moja uloga je bila da tražim promene i objašnjavam potrebu da se izvrše reforme. Verujem da od milion ljudi koji su to podržali, sad 990.000 ne bi sve ponovilo. Sam Đinđić je kasnije rekao: „Trebalo je samo da skinemo Slobu”. Razumeo sam pod tim da je i on bio razočaran. Kažu da siromaštvo rađa revolucije, a revolucije novo siromaštvo. To je i nas zadesilo.

Foto: Marko Rupena

Foto: Marko Rupena

Velimir Ilić, lider Nove Srbije, član Predsedništva DOS-a
Narod je imao velika očekivanja i mi koji smo vodili peti oktobar s puno volje i nade krenuli smo u žestoku borbu protiv režima. Želeli smo da potvrdimo izbornu volju i oslobodimo medije. Ali nismo želeli nasilje, i nije ga bilo. Generala Buhu smo u trenerci izvukli da ga ne linčuju. Narod je bio ogorčen. Trebalo je odmah da izvršimo lustraciju i zabranimo političko delovanje koje je nanelo zlo ovom narodu. Međutim, ja sam bio sentimentalan i nismo iskoristili taj momenat. Tada su bili u mišjim rupama, a danas je JUL jači nego ikada ranije. Samo im Mira fali. Nažalost, nismo posao završili do kraja. Ponovio bih sad sve to, taman se živ ne vratio!

Mile Isakov, predsednik Reformističke stranke, član Predsedništva DOS-a
Za mene je peti oktobar i danas, posle 17 godina, isto što sam zapisao još 2004. u svojoj knjizi „ParaDos” – „veličanstvena pobeda volje za dostojanstvo ogromne većine građana koju je DOS prisvojio i upropastio voljom za moć pojedinaca”. Jedinstvena istorijska šansa koju su zloupotrebili i uništili oni koji su se tada dočepali vlasti. Na pitanje da li je revolucija uspela, najbolje odgovara izreka: operacija uspela, pacijent umro. Strani faktor je odigrao značajnu ulogu, ali promene su ipak doneli građani. Koliko su novca stranci dali, mislim da niko ne zna jer ni u Predsedništvu DOS-a nikada nismo o tome razgovarali zbog konspiracije. A verovatno nas je bilo i pomalo sramota. U svakom slučaju, nikada nismo usvajali izveštaj o tome koliko para ima, odakle stižu, i koliko je i na šta potrošeno. Mislio sam da je u pitanju nekoliko miliona dolara, koliko je bilo sasvim dovoljno za kampanju.

Foto: Nemanja Jovanović

Foto: Nemanja Jovanović

Goran Radosavljević Guri, šef Odseka za posebne jedinice policije
Peti oktobar je verovatno okrenuo tok istorije na našim prostorima. Isto bih postupio kao i tada, bez razmišljanja, jer nije bilo ni krvi ni žrtava. Procena je da je bilo između 50.000 i 100.000 ljudi ispred Skupštine. Da je bačen suzavac na tu masu, to bi bila katastrofa! Nije se postavljalo pitanje da li će se bacati suzavac ili ne. Bio sam u helikopteru iznad Skupštine, dobio sam naređenje da to uradim, ali nisam uradio. Nikada nikoga od tada opozicionih lidera nisam poznavao, nisam ništa pregovarao sa Đinđićem. To je bio Legijin zadatak. Nama u policiji bilo je najvažnije da neko ima kontakt s tim opozicionim liderima i da niko od ljudi ne puca na policiju. U tom slučaju bismo morali da uzvratimo i to bi bio kraj. Znali smo da policija neće prva pucati jer nema razloga budući da su naređenja bila suluda. Ni Legija, ni ja, ni pokojni Boško Buha, niti bilo koji drugi policajac nije hteo da ih izvrši. Bili smo protiv upotrebe bilo kakve sile. Da je policija iskoristila samo pet posto ovlašćenja koja je imala, bilo bi krvi do kolena. Naređenja su bila da se po svaku cenu zaustave kolone na putu za Beograd, a zna se kako se to radi. Inače, to je bio vrlo mučan trenutak jer smo mi kao policajci bili između čekića i nakovnja. Svi smo imali nekog prijatelja, ženu, dete ili poznanika na ulicama.
Nisu Srbi bili inicijatori petog oktobra, već učesnici. Sve je smislio Zapad, i to je organizovao i parama i uticajem. Milošević je jedini bio protiv rasturanja Jugoslavije i povlačenja s vlasti, makar ga i likvidirali. Mnogo su para uložili u tadašnje organizacije poput „Otpora” i opozicione lidere. Nisu hteli da plan propadne. Nije ih interesovalo da li će biti građanskog rata. To je proces od deset godina, a ne od godinu dana.

Foto: Oksana Toskić

Foto: Oksana Toskić

Rasim Ljajić, SDP i jedan od lidera DOS
Svakako bih ponovio sve isto, jer je to bio jedini način da se odbrani izborna volja građana i smeni jedan nedemokratski režim. Zemlja je izašla iz izolacije i vratila se na međunarodnu scenu. DOS nije ispunio očekivanja građana, zato što je to bila koalicija od 18 raznorodnih političkih stranaka i bilo je nemoguće da grupacija tolikog broja aktera sprovede reforme i ispravi sve krive Drine, koje su nasleđene iz devedesetih godina. Ja, naravno, nisam imao neku značajnu ulogu u tim dešavanjima, ali sam ponosan ako sam dao i minimalan doprinos. Tog 5. oktobra sam govorio na improvizovanoj bini pred hiljadama ljudi, u jednom trenutku je došlo do koškanja sa policijom, koja je bacila suzavac. Nagutao sam se toliko dima da sam bio u polusvesnom stanju. Da nije bilo Živojina Stepića, tadašnjeg potpredsednika DHSS, ja ne bih mogao da se izvučem iz gužve zbog stampeda koji je usledio.

Bojan Đurić, član “Otpora”
Bez ikakve dileme i samopreispitivanja bih naravno ponovio, pod istim okolnostima, svaki oblik otpora zločinačkom režimu Slobodana Miloševića, uključujući i celu 2000. godinu, a naročito 5. oktobar. Sa ove distance, uz iskustvo da su posledice njegove vladavine bile i gore po Srbiju od onoga što smo u oktobru 2000. znali, možda i sa više žara. Ne znam da li je i šta je odgovaralo “strancima”, nama je tada bilo važno da prestane desetogodišnji masakr nad Srbijom za koji je najodgovorniji Milošević, i ta energija i motiv su srušili njegovu vlast. Potpuno je nebitna uloga stranaca, jer on nije smenjen nikakvim pučem i zaverom, nego je izgubio izbore. A 5. oktobar se desio samo zato što je onda hteo da falsfikuje i pokrade izbore. Moja uloga bila je ista kao i stotinama hiljada drugih građana – da se ne povučemo i pobedimo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar