KO SE PLAŠI RATKA MLADIĆA: Hag ne želi da pusti na lečenje generala

KO SE PLAŠI RATKA MLADIĆA: Hag ne želi da pusti na lečenje generala


Haški tribunal ima svoje strahove, ne želi u Beograd privremeno da pusti na lečenje generala, čime ne poštuje elementarnu činjenicu da je on danas pred sudom nevin. Tu činjenicu iz svojih strahova ne želi da prihvati ni javnost u regionu, kao ni nemali broj sitnih političkih šićardžija u Srbiji

Građanin Ratko Mladić danas je životno ugrožen. Njegovo zdravstveno stanje je katastrofalno, nezavisna lekarska ekspertiza dokazuje da ga lekari u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu pogrešno leče. „Sadašnje zdravstveno stanje generala Mladića je užasno, što potvrđuje i najnoviji izveštaj nezavisnog lekarskog ispitivanja veštaka MKSJ, koji ukazuje na to da je on pod visokim rizikom od drugog udara cerebralne ili vaskularne prirode”, kaže nam njegov advokat Dragan Ivetić. Darko Mladić, sin Ratka Mladića, svedoči da u generalovom zdravstvenom kartonu piše da često njegov krvni pritisak ima iskakanja u merama 200 sa 160, ali da on za taj pritisak nema nikakav medicinski tretman. „Zapravo, ne leče ga od ozbiljnih kardiovaskularnih poremećaja. On se ranije toliko radovao posetama moje dece, njegovih unuka, a poslednja dva puta je skraćivao posete, govorio da je umoran, odlazio da spava. Događa se, to mi je ispričao Radovan Karadžić, da zaspi u četiri po podne i probudi se tek narednog jutra.”
Visoki dostojanstvenici Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine na prostoru ex-YU pred celim svetom ne prihvataju da je haški pritvorenik Ratko Mladić danas nevin. Nevin je sve dok Haški tribunal ne dokaže suprotno, što podrazumeva da mu danas pripadaju sva građanska prava da se leči, da živi jer pravo na život je osnovno ljudsko pravo, i bilo ko da to ospori, svesno učestvuje u zločinu. Da li Tribunal želi da on umre? Jer ta njihova želja takođe bi bila ubistvo. Ako on uprkos svim stručnim upozorenjima umre u pritvoru, Međunarodni krivični sud definitivno će skinuti masku, pokazaće da ima „specifičan” odnos prema Srbima. Taj odnos govori da Ratko Mladić nikako ne sme izaći živ iz Sheveningena.
Haški tribunal je pred jasnom optužnicom: ranije je uz garancije Vlade Srbije puštao na lečenje neke srpske pritvorenike, pa zbog čega u slučaju Ratka Mladića pravi izuzetak? Zbog čega bi njegova eventualna smrt bila važnija od civilizacijskog prava na život, jer ne zaboravite, dok se bavite svim tim nečasnim radnjama – general Mladić je nevin!
Ali Međunarodni krivični sud za ratne zločine nastavlja s već poznatom praksom. Jedan od pritvorenika u Sheveningenu, čije ime iz poznatih razloga ne možemo pomenuti, svedoči da dežurni stražar svako jutro generalu Mladiću donese doslovce punu šaku lekova i sačeka da ih on popije. „Čudna praksa, tako je bilo i s Miloševićem. Isti princip. Nejasno je zbog čega medicinsko osoblje ne donosi terapiju bolesnom pritvoreniku, jer sa stražarima, praksa je pokazala, u raznim prikrivenim političkim i drugim interesima sasvim je moguće zameniti lekove, što opet može izazvati nesagledive posledice.”
Zbog čega se ove priče ponavljaju, da li zbog toga što je Sheveningen smišljen i osnovan skoro isključivo zbog Srba, zbog čega ta čvornovita priča o zdravstvenom stanju Ratka Mladića podseća na poslednje dane Slobodana Miloševića? U jednim novinama gde sam bio glavni urednik, nekoliko meseci pre smrti bivšeg predsedika SRJ, pisali smo da Miloševića leče lekovima za lepru. Podsmevali su nam se ljudi iz istog miljea u Srbiji koji se danas s gađenjem odnose prema zahtevima da se Ratko Mladić privremeno dovede u Beograd ili Moskvu da se leči. Sve se doslovice ponavlja pa zbog toga nam se valjda sve napred pomenuto i događa.
Uglavnom, holandski toksikolog sa Univerziteta Groningen – Donald Uges izjavio je 13. marta 2006. „da su analize krvi bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića pokazale prisustvo leka koji umanjuje dejstvo medikamenata za visok krvni pritisak”, prenele su svetske agencije.
Uges je precizirao da je tada utvrđeno prisustvo tragova „rifampicina”, snažnog leka protiv lepre i tuberkuloze, koji, međutim, umanjuje dejstvo lekova za visok krvni pritisak. Holandski toksikolog naveo je da je Haški tribunal od njega zatražio krajem prošle godine da izvrši analize kako bi se utvrdilo zašto je Miloševiću, uprkos propisanim lekovima, krvni pritisak i dalje visok. Milošević, koji je u subotu, 11. marta, preminuo u svojoj ćeliji pritvorske jedinice u Sheveningenu, dan uoči smrti pisao je šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu i tražio pomoć, tvrdeći da u pritvoru pokušavaju da ga „otruju lekom za lepru”, piše u izveštaju holandskog toksikologa Donalda Ugesa.
Iz Sheveningena, posle citiranog izveštaja holandskog toksikologa, stigao je neobavezujući komentar opšteg tipa, baš kao da je prirodnom smrću uginuo gnjurac u Haškom zalivu. Što ih uopšte ne obavezuje da sa sličnom praksom ne nastave i s generalom Mladićem.
U stvari, izvesne razlike već postoje. Oni ga uopšte ne leče od visokog krvnog pritiska. Redakcija „Ekspresa” imala je uvid u izveštaje ruskih, srpskih i holandskih lekarskih timova koji su kontrolisali zdravstveno stanje generala Ratka Mladića. U njihovom zajedničkom sažetom stručnom mišljenju piše:

Ratko Mladic1. Ratko Mladić ima izrazito teško oštećenje zdravstvenog stanja.
To je nastalo nakon prebolelog moždanog udara s posledičnom slabošću desne polovine tela i prebolelog srčanog udara. Ima visok krvni pritisak, loše regulisan dijabetes melitus, tešku hroničnu anemiju i bubrežnu slabost sa gubitkom belančevina.
2. Svi lekari eksperti (ruski, srpski i holandski) slažu se i u svojim nezavisnim izveštajima navode da Ratko Mladić ima ekstremno visok kardiovaskularni rizik za nastanak fatalnih komplikacija: ponovni moždani udar, ponovni srčani udar i naprasnu smrt.
3. Međutim, iako boluje od teških oboljenja, uopšte mu nisu sprovedene sve potrebne dijagnostičke metode (neinvazivne i invazivne). Na primer, iako je preboleo infarkt miokarda, stanje koronarne cirkulacije nije uopšte utvrđeno tako da nije procenjena potencijalna korist od drugih terapijskih metoda (kao što su ugradnja stenta ili aortokoronarni bajpas).
4. Ruski i srpski lekari su utvrdili da medikamentna terapija za sva njegova oboljenja, a prvenstveno za mozak, srce, pritisak, ima bitnih nedostataka, a da mu tešku anemiju uopšte ne leče. Uprkos njihovim upozorenjima, terapija lekovima mu nije korigovana.
5. Ono što je možda i najopasnije jeste to što konstantno ima izrazito visok krvni pritisak (sistolni pritisak mu je 160 do 200 mmHg), te je svaki ekspertski tim nezavisno upozorio da svaki nagli skok (hipertenzivna kriza) može izazvati ponovni srčani ili moždani udar i naprasnu smrt.
6. Imajući u vidu da mu se stanje pogoršava, da često ima simptome moždane ishemije, da su članovi porodice, kao i advokati, uočili da mu je sve lošije, da holandski lekari u pritvorskoj jedinici ništa ne menjaju u dijagnostici i lečenju, preostaje nam jedino da zahtevamo da se hitno nastavak lečenja sprovede u Srbiji ili Rusiji kako bi se sprečio fatalan ishod.”

Porodica i pravni tim koji brani generala Mladića pred Haškim tribunalom upravo iz navedenih stavova nezavisnih lekarskih timova traže da Tribunal odobri privremeno puštanje Ratka Mladića na slobodu radi lečenja u Beogradu ili Moskvi. Zahtev Rusije, koji je potpisao lično Vladimir Putin, Tužilaštvo Haškog tribunala je odbilo pre nekoliko meseci. Vlada Srbije, kako je izjavila ministarka pravde Nela Kuburović, stavila je u proceduru i najverovatnije će doneti odluku o davanju garancija Vlade Srbije da se general Mladić leči u Beogradu, uz garanciju da će posle lečenja biti vraćen u Sheveningen. Verujemo da će Vlada dati nužne garancije Tribunalu jer ovaj broj „Ekspresa” zaključujemo u noći između 6. i 7. septembra, a posle toga reč ima nadležno sudsko veće Tribunala.
Za to šta će odlučiti nadležno sudsko veće Tribunala možda je indikativna sramotna i licemerna izjava gospodina Nenada Golčevskog, portparola Haškog tribunala, koji cinično saopštava srpskoj javnosti: „Zdravstveno stanje Ratka Mladića se od njegovog dolaska u Pritvorsku jedinicu popravilo, i to u velikoj meri zahvaljujući radu medicinskog tima i nezi koju dobija…”
Oštrouman je gospodin Golčevski, Mladićevo zdravstveno stanje je bolje u odnosu na vreme kad je bio progonjen kao zver bez sigurnog prenoćišta, a kamoli bilo kakve lekarske pomoći. U pravu je Golčevski, Mladiću je bolje, a život mu visi o koncu.
Gospodin Golčevski nije kriv, on je samo službenik Haškog tribunala. Da li su službenici Tribunala Nenad Čanak, Čedomir Jovanović, Žarko Korać, ministar Rasim Ljajić…? Nemamo dokaza, ali ponašaju se kao da jesu. Čanak i Korać kažu da će, ukoliko Srbija da pravne garancije da se Mladiću omogući lečenje u Beogradu, doći do „emotivnih izliva” na relaciji Beograd-Sarajevo. „To bi bio nedobronameran gest, koji bi naneo veliku štetu međunarodnoj poziciji Srbije i narušio odnose sa susedima.” Ministar Ljajić je službenik Vlade, on je šef tima za saradnju s Hagom. Umesto da se bori za život svakog građanina Srbije, on kaže „da postoje šanse da Tribunal pristane da odobri Mladićevo lečenje u Beogradu”.
Čanak podseća da je Mladić optužen za genocid, progon na političkoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, istrebljenje kao zločin protiv čovečnosti… Sve u redu, i drugi su bili optuženi za ista dela, poput Gotovine, Nasera Orića, a Čanak nije brinuo za „emotivne izlive”!
Gospodine Čanak, vaša mrtva politika nije Srbiji donela ništa dobro, a sad biste da tu istu politiku oživite. Jeste, na prostoru ex-YU trajao je građanski rat, počinjena su strašna zlodela, na svim stranama. Ali hajde da svaki zločin bude zločin, da sve patnje budu slične ili jednake. Razumem suze i nesreću „Majki Srebrenice”, a malo ko pominje majke iz Bratunca, šta je i gde su majke onih desetak hiljada Srba iz Sarajeva koje takođe pate jer ne znaju gde su kosti njihove dece. Zar i Šiptari nisu počinili strašne zločine? Jesu, ali Tribunal će se ovim zločinima baviti na kraju. Kažu, to su zločini trećeg reda, sudiće se kad ubice eliminišu sve svedoke. Zašto Vi gospodine Čanak, Vi Koraću, Jovanoviću, Draškoviću… ima vas, duga je to kolona, zašto vi ispod mundijalističkog šinjela niste rekli ni reč o čestitom i nevinom Ramušu Haradinaju? Kako vas, ali i mnoge druge političke poslenike nije sramota što je to rekla Karla del Ponte? I na kraju, zar ovim svojim činjenjem ne učestvujete u javnom pokušaju ubistva generala Mladića? Ili ste u službi već poznate politike koja izvesno vreme najavljuje da će se na Balkan uskoro vratiti ona politika koja je razorila SFRJ mnogo pre nego što je na njenim prostorima ispaljen prvi metak? Ta politika je pročitana, i penzionisani komandant Vojske Republike Srpske u Hagu plaća ceh sramotne logike NATO Zapada, to je isplanirano i pre Srebrenice – da general Mladić bude ključna figura režirane drame koja bi trebalo da opere njihove krvave ruke.
Zašto pristajete da više od 90 odsto osuđenih u Hagu budu Srbi, da ih osuđuju za agresiju i genocid kad su opet od hrvatskog neonacizma u Hrvatskoj branili svoje domove? Kako Srbi mogu biti agresori u BiH kad su tamo činili više od trećine stanovništva, a bili su katastarski 64 odsto zemljišta u BiH? Zar Hrvati i Muslimani nisu prisilili Srbe da se brane jer je hrvatsko-muslimanska većina u Parlamentu BiH Srbe proglasila za nacionalnu manjinu? Slažem se, niko nije imao pravo u Hrvatskoj i BiH i na Kosovu da ubija, a svi su ubijali. Srpska politička elita, ovdašnja i ona preko Drine, kriva je što su Srbi glavni vinovnici tog građanskog rata. Jer nisu. Bez obzira na to što se svugde oseća ta osiona politika Bila Klintona, taj neprijatan zadah krvi gde god da kročite od Triglava do Đevđelije, srpske političke vođe morale su da se izbore bar za parče ratne pravde. Krivi su što nisu.
Sva ranija, pa i ova aktuelna događanja oko generala Ratka Mladića prestižno su štivo za sve svetske medije. I ovo kako njegova najnovija stradanja vidi Srbija, kao i reakcije u regionu nedvosmisleno svedoče da se generala mnogi plaše. Ko se i zbog čega plaši generala Ratka Mladića, i danas dok teško bolestan čami u Sheveningenu? Od čega strahuju, od njegove moćne senke, biografije, najznačajnijeg stvaraoca Republike Srpske, te pobede koju Srbima ni Klinton nije mogao oteti, ili on u svojim beleškama krije neke velike istine o malim i još živim političkim pionima tu oko nas i preko Drine? General Mladić je još pre dvadeset godina osuđen na smrt. Streljali su ga mnogi u Srbiji, svi u svetu – mada su mu ljubomorno zavideli, osudili su ga na smrt bez suda bilo kakvog, a taj u Hagu će mu daleko od pravde presuditi. Svi ga se na tajnovit način strahovito boje.
Nenad Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo kaže za „Ekspres” da bi ga puštanje Mladića na privremenu slobodu prilično iznenadilo iz nekoliko razloga.
– Najpre, krio se 16 godina od pravde, ni na kraju se nije sam predao, već je uhapšen. U takvim slučajevima Tribunal nema mnogo poverenja da će se optuženi vratiti u pritvor. Gotovo niko ko se nije dobrovoljno predao nije bio pušten da se leči negde drugde. Gotovina je to tražio, obećavao je da će nositi nanogicu, ali nisu mu izašli u susret. Pustili su samo Gorana Hadžića, ali iz humanitarnih razloga jer je čovek doslovno bio na samrti. Drugo, Mladiću je ranije odbijen odlazak u Rusiju jer ne postoje dokazi da mu je zdravlje toliko ugroženo, kao ni da će mu negde biti pruženo bolje lečenje. Zatvorenici u Sheveningenu imaju bolju zdravstvenu negu nego prosečni Holanđani, o Srbima da ne govorimo. Imaju posebnu ambulantu, a po potrebi se leče u klinici Bronovo, gde se leči i holandska kraljevska porodica – objašnjava Stjepanović i dodaje da je čitava ova priča o narušenom zdravlju generala samo vršenje pritiska odbrane na sud.
– Sam Mladić je u sudnici 2013. godine zahvalio svim zaposlenima na klinici Bronovo, citiram: „Od čistačice do direktora bolnice, jer samo zbog vas ja sad nisam u večnim lovištima.” Zaista, on je došao u Hag vrlo narušenog zdravlja i oni se se pobrinuli za njega. Zato ne verujem ni sad u teorije da hoće da ga ubiju jer svi zaposleni u Tribunalu više od svega žele da ta „najveća zverka” dočeka presudu.
Na naš komentar da čekaju da ga osude, Stjepanović dodaje da neće da prejudicira odluku suda, ali da posle svih svedočenja i dokaza Mladić nije neko ko će biti oslobođen.
– Isto mislim i za Miloševića da je bio slučaj. Nisu imali razloga da ga pogrešno leče, a nikad se ne zna da li je on sam pio lekove, na svoju ruku.
Prema njegovim rečima, treći razlog zašto je malo verovatno da će Mladić uskoro doći u Srbiju jeste to što Tribunal nema mnogo poverenja u garancije Srbije, posebno posle slučaja neizručenja troje, sada već dvoje radikala.
– Srbija šalje garancije samo da će haškog pritvorenika preuzeti na aerodromu, odvesti na neko mesto, donekle voditi računa o njegovom kretanju, zadržati mu pasoš i vratiti ga kada to Tribunal zatraži. To znači da on ne bi nosio nanogicu, ali bi imao radijus kretanja. Recimo, ne bi bez posebne dozvole mogao da napusti Beograd. Takve garancije Srbija je poslala za sve državljane koji su to tražili, ali pitanje je hoće li ih Hag uvažiti. Bez obzira na to što svaka porodica misli da je pritvoreniku bolje kod kuće, on je ipak optužen za najteža krivična dela i ratne zločine, i zato sumnjam da će se to desiti – zaključuje Stjepanović.

TAKO TO RADE HRVATI

Država Srbija ima specifičan odnos prema srpskim haškim optuženicima. Mnogo ih prilježnije hapsi, uspešnije nego što to praktikuju Hrvati i Muslimani, ali zato mnogo manje brine o njima u Hagu. Država Srbija živi u uverenju da je završila svoj haški posao kad ponosno isporuči one koji su na listi lovaca na glave, a sva preostala briga o njima briga je lovaca na glave. Istine radi, nije baš tako. Država Srbija za porodicu haškog pritvorenika obezbedi godišnje određen broj avionskih karata i najveći deo troškova smeštaja. Sve ostalo plaća porodica, a advokate plaćaju Ujedinjene nacije.
– S pravnim timom je najdelikatniji deo priče. Naime, dok ih plaćaju UN, advokati nemaju potpunu autonomiju jer podnose izveštaje o svom radu direktno onome ko ih plaća. Ante Gotovina je u prvostepenoj presudi dobio 27 godina robije. Hrvatska država je shvatila da ona mora da plati advokate, da pravni tim ima autonomiju, pa samim tim je Gotovina u višoj sudskoj instanci oslobođen – kaže jedan naš advokat koji i je danas angažovan u Hagu.
Inače, Hrvati ne samo u Hrvatskoj nego i u dijaspori od vremena kad je osnovan Tribunal skupljaju obavezujuće dobrovoljne priloge za porodice i odbranu Hrvata u Hagu.

N1 I DRUGE NAMERE

Zanimljiv je i odnos medija u Srbiji prema informacijama o delikatnom zdravstvenom stanju generala Mladića i zahtevima da se privremeno leči u Beogradu. Preciznije, veoma mali broj medija je pokazao interesovanje za sudbinu generala Mladića. U tu malu grupu spada i N1- franšiza Si-En-Ena iz Atlante. N1 je pokazala dobar refleks, napravili su emisiju o mogućem puštanju Mladića na lečenje u Beograd. Njihovi sagovornici su ga, prema očekivanju – streljali. Došle su sve poznate face iz NVO, a tu su i „Majke Srebrenice”, o kojima sam već rekao šta mislim. Pozvali su i Dragana Ivetića, advokata Ratka Mladića, inače Amerikanca. On je mejlom poslao širu izjavu na temu da li dozvoliti generalu Mladiću da se leči u Beogradu, ali urednici N1 su uzeli par rečenica van konteksta.
Nisu Mladića javno streljali samo sagovornici N1. Učinili su to skoro svi mediji u regionu, pa i oni srpski koji prećutkuju ceo problem.

1 comment

Dodajte komentar

+ Ostavite komentar