ŠTO ARAPI SMEJU, PUTINU BRANE: Političari u SAD nisu gadljivi na novac iz Saudijske Arabije, ali im smetaju Putinovi ljudi

Političari u SAD tokom predsedničkih kampanja nisu bili gadljivi na novac koji je stizao od donatora iz Saudijske Arabije, pa i od Bin Ladenovih, ali im smeta ulaganje Putinovih ljudi u društvene mreže, što otkrivaju "rajski papiri"

Afera "rajski papiri" u prvi plan je izbacila ljude bliske ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji su preko of-šor kompanija novac dve velike državne kompanije VTB banke i "Gasproma" investirali u društvene mreže Fejsbuk i Tviter. Veza u tom poslu bio je Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa. Ovo je samo dolilo ulje na vatru koje će samo da rasplamsa aferu oko ruskog uticaja na američke predsedničke izbore 2016. godine, a koja preti da u otvorenom plamenu proguta i samog Trampa.
Američki specijalni tužilac Robert Miler, koji vodi istragu povodom optužbi da je Kremlj putem Fejsbuka i Tvitera podržavao Trampovu kampanju, sigurno će posvetiti pažnju i "rajskim papirima". Interesantno je da su kompanije VTB banka i "Gasprom" pod američkim sankcijama, a da su investirale milione u društvene mreže čije je sedište upravo u Americi. A ceo posao je išao preko ruskog tehnološkog magnata Jurija Milnera, koji ima akcije u kompaniji "Kadre", a čiji su vlasnici Trampov zet Džared Kušner i njegov brat Džošua Kušner.
Aleksandar Veršbou, nekadašnji američki ambasador u Rusiji, a potom i zamenik generalnog sekretara NATO, izjavio je da su otkrića "rajskih papira" zabrinjavajuća, jer ukazuju na to da Moskva pokušava da "poremeti američku demokratiju i javno mišljenje".
- Jasno je da je postojao široki plan uprkos konstantnom Putinovom negiranju - rekao je bivši američki diplomata.
S druge strane, političari u SAD tokom predsedničkih kampanja nisu bili gadljivi na novac koji je za kampanju stizao od donatora iz Saudijske Arabije, jednog od najbližih saveznika SAD, u koje donekle spada i familija Bin Laden, koja je uprkos ratu protiv terorizma i samo povremenoj javnoj osudi crne ovce familije - Osame, ubijenog 2011. u Pakistanu - nesmetano poslovala, ulagala i širila biznis po Americi i pre i posle 11. septembra 2001. godine.
Čak su i neki članovi porodice koji su direktno dovođeni u vezu sa terorizmom bili evakuisani saudijskim avionima u tajnoj misiji, dok su ostali putnički avioni bili prizemljeni posle udara terorista Al Kaide u Kule bliznakinje u Njujorku i napada na srce američke armije - Pentagon.
Istina, bilo je istraga o poslovanju porodice Bin Laden, ali su one nekako ekspresno završavane bez jasnih optužbi i odgovornosti pojedinih najmoćniji ljudi u SAD.
To, ipak, pojedinim kongresmenima i senatorima iz Demokratske partije ne smeta koliko i ulaganje Putinovih ljudi u društvene mreže, uz tvrdnje da se Rusija manipulacijama i širenjem lažnih vesti mešala u izbornu kampanju u SAD.
Interesantno je da su o vezama Bin Ladenovih u SAD bile izdate i dve knjige, koje nisu, što je interesantno, nikoga dotakle u američkoj administraciji. Jedna je Stiva Kola, američkog novinara i publiciste, dobitnika Pulicerove nagrade za istraživačko novinarstvo, koji je objavio knjigu o tajnama brojne familije Bin Laden. Osim porodičnim navikama i vezama, on je pažnju posvetio i ulaganjima jedne od omiljenih saudijskih porodica u SAD.

Druga knjiga je podigla malo više prašine. Njujorški novinar Krejg Unger napisao je na vrhuncu moći Džordža Buša mlađeg knjigu "Bušov dvor, Saudov dvor". Unger je u knjizi otkrio koliko su isprepletani javni i privatni poslovi oba Buša - Džordža seniora i Džordža juniora - sa kraljevskom porodicom Saud i njihovim saveznicima, u ovom slučaju i sa porodicom Bin Laden. Knjiga je, po izlasku u prodaju 2005. godine, posebno došla pod udar bivšeg ambasadora Saudijske Arabije u SAD princa Bandara bin Sultana.
- Priča o „rajskim dokumentima", po mom mišljenju, pre svega potvrđuje nužnost borbe protiv poreskih oaza. To se pre svega tiče EU u čijim se strukturama o tome već duže vreme govori. Nije, naravno, nebitan ni geopolitički kontekst koji se ističe naglašavanjem veza između ključnih ljudi Trampove administracije i nekih ruskih kompanija i oligarha. Ali to posebnog uticaja neće imati, jer nema neposredne veze sa Vladimirom Putinom. Velika senzacija bilo bi otkriće neposredne veze između poreskih rajeva i Putina, ali to uopšte nisu našli ili toga jednostavno nema. Ova priča je više nekako dokaz sloma neoliberalizma i delom globalizacijskog modela razvoja Zapada, jer neposredno napada tezu da bogatstvo pojedinaca doprinosi privrednom razvoju svih. "Rajski dokumenti" dokazuju da to nije tako. Što se tiče opsesije dela američke politike Rusijom, to uglavnom dolazi iz američkog straha pred takozvanim jednako vrednim vojnim protivnicima, što Rusija i Kina nesumnjivo jesu - kaže za "Ekspres" profesor na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani dr Klemen Grošelj.
On ističe da su obe države zbog svojih vojnih i drugih atributa državne moći neposredna pretnja i izazov za međunarodni sistem koji je utemeljen na vodećoj, političkoj, vojnoj i privrednoj ulozi SAD. I u tom kontekstu SAD svakako žele slabu Rusiju, odnosno Rusiju koja je u vazalnom odnosu prema Zapadu.
Govoreći pak o odnosima zvaničnih Vašingtona i Rijada, profesor Grošelj ocenjuje da je Saudijska Arabija u SAD bila shvaćena kao država koja, uprkos radikalnom pokretu vehabizmu, ne ugrožava interese SAD.
- Američka politika i mediji nisu nikada povezivali delovanje pojedinačnih saudijskih državljana sa državom Saudijskom Arabijom. Osim toga, familija Saud je uvek ekonomski bila prisutna u životima američke ekonomske i političke elite, a prekid takvih veza bi za obe strane bio previše bolan. SAD u Saudijskoj Arabiji, takođe, vide prirodnu protivtežu Iranu i njegovom uticaju u Zalivu i na Bliskom istoku, kao i značajnog saveznika u regionu, posebno u trenutku posle sloma Islamske države, jer nije sasvim jasno kako će se ponašati Irak i druge države regiona. U američko-saudijskim odnosima prepliću se političke, bezbednosne, pa često i lične veza među elitama obe države, što zajedno sa dogovorom o trgovini naftom u SAD te veze čini posebno čvrstim i trajnim - ističe Grošelj.
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić, međutim, ima drugačije mišljenje, jer, kako kaže, kod Saudijaca je u pitanju kupovina uticaja, bez obzira na to ko će da bude od kandidata.
- Oni kupuju i kod jednog i kod drugog, pa ko pobedi, pobedi. A ovo sa Rusima je drugo, navijanje za jednog kandidata da drugi ne pobedi. Tako da ta paralela ne drži vodu. Očito je da Saudijci nastoje da ostane uticaj koji imaju, da mogu da kupuju oružje, da uzimaju sebi pare kroz korupciju, a ideološke priče Amerikance mnogo ne zanimaju. A sa druge, ruske strane je priča malo drugačija. Tramp je bio hvaljen i podržavan jer je najavio da će normalizovati odnose sa Moskvom, za razliku od Hilari Klinton - kaže Jakšić.

Arapi kupuju uticaj i kod jednog i kod drugog, pa ko pobedi, pobedi. A ovo sa Rusima je drugo, navijanje za jednog kandidata da drugi ne pobedi, ocenjuje Boško Jakšić

Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova, a danas analitičar Bezbednosnog foruma za svet ravnopravnih, ima stav skoro identičan Grošeljevom, ali naglašava i da se "SAD u svojoj imperijalnoj politici služe mnogim nedopustivim metodama kojima žele da deformišu objektivnu stvarnost".
- Ono što je dopušteno Americi, nije i drugima. SAD su, recimo, prekršile Rezoluciju Generalne skupštine UN o zabrani mešanja u izborne procese drugih zemalja, kada su desetine miliona dolara uložile 2000. godine u izborni proces u Srbiji. Američki Kongres je odobrio 75 miliona dolara, kao takozvanu pomoć za demokratizaciju Srbije, odnosno DOS-u. I oni su smatrali da je to njihova misija, da je to nešto što je legitimno sa stanovišta američkih interesa - kaže Jovanović za "Ekspres".
Na pitanje kako komentariše to da niko nikad nije ispitao to što su Saudijci 2000. godine pomagali kampanju Džordža Buša mlađeg, a sad se tvrdi da je Rusija preko društvenih mreža uticala na pobedu Donalda Trampa, odgovara da je "uzrok svih dešavanja u činjenici da Amerika i liberalni korporativni sistem gube tlo pod nogama".
- Nosioci tog globalnog liberalnog sistema su u nekoj vrsti panike zbog toga što raste moć Rusije, Kine i zemalja BRIKS-a i što se menja globalni raspored moći na planeti. Oni pokušavaju svim sredstvima da obuzdaju nešto što se ne može zaustaviti, a to je multipolarizacija globalnih odnosa. Ne žele da se dobrovoljno odreknu privilegija i u borbi da sačuvaju svoju dominaciju i privilegovani položaj u svetu koriste najprljavija sredstva, kao što su dovođenje u sumnju rukovodstva konkurentskih zemalja, dovodi u sumnju društveni sistem u zemljama koje imaju rastuću ekonomsku i političku moć - kaže Jovanović.
O mogućnosti da "rajski papiri" dovedu do toga da Trampa na čelu Amerike zameni mnogo radikalnija ličnost, koja će se više konfrontirati Rusiji, Jovanović ocenjuje da bi to bilo "ravno samouništenju", kao i da veruje da "ima dovoljno snage i mudrosti, u Americi pre svega, da razumeju da globalna konfrontacija ili globalni sukob ne bi poštedeo ni inicijatore".
- Nema spasa ni rešenja ekonomske krize kroz konfrontacije - dodaje on.

MISTERIOZNI LETOVI POSLE 11. SEPTEMBRA

Među članovima Bin Ladenove i kraljevske porodice Saud koji su boravili u SAD, uglavnom su bili mladi poslovni ljudi i studenti. Većina je živela u Bostonu i okolini gde su brojni univerziteti. Mlađi brat Osame bin Ladena Abdulah je 1994, godinu dana pošto je njegov stariji brat napao američku vojsku u Mogadišu, Somalija, diplomirao na Harvardu i otvorio advokatsku kancelariju u Masačusetsu.
Kameron bin Laden, Osamin bratanac, trošio je 30.000 dolara dnevno za odeću i bio gost poznatih lokala na Menhetnu.
Porodična kompanija, odnosno građevinsko preduzeće "Saudi bin Laden grup" (SBG) tesno je sarađivala sa poznatim brokerskim kućama u SAD.
Da su Bin Ladenovi bili uticajni u SAD govori i podatak da zabrana civilnog avio-saobraćaja posle napada 11. septembra 2001. nije važila samo za uticajne Saudijce, čiji su sunarodnici učestvovali u terorističkom napadu. Operaciju tajnih letova vodio je bivši agent FBI Manuel Perez. Operacija je počela 13. septembra prebacivanjem trojice saudijskih mladića, od kojih je jedan Perezu rekao da je njegov stric prijatelj Džordža Buša starijeg. Bela kuća je to negirala.
Pet dana kasnije počelo je izvlačenje rođaka Osame bin Ladena iz SAD preko bostonskog aerodroma "Logan", istog aerodroma odakle su poletela i dva aviona koja su se zakucala u Kule bliznakinje. Porodica Bin Laden je iznajmila luksuzno opremljeni "boing 727" sa samo 30 sedišta da preveze pet njenih članova.
Narednog dana još rođaka Bin Ladena tajno je otputovalo iz SAD. Nijedna tajna služba nije saslušala nijednog od njegovih rođaka ili druge Saudijce.