Švajcarci kupuju Galeniku?

Švajcarci kupuju Galeniku?


Osim britansko-ruskog konzorcijuma „Frontier”, zatim „EMS” iz Brazila, „Cadila Pharmaceuticals Limited” iz Indije i, naravno, nemačkog „Hemofarma”, u trku za kupovinu srpskog farmaceutskog giganta ulazi i kompanija „Amicus”

Prilikom pisanja o propasti srpskog farmaceutskog giganata, zgodno je parafrazirati stihove Miroslava Antića: „Galenika” je zaista najrodoljubivija priča, a ni reči o patriotizmu.
I zaista… Iza čitave afere stoje samo goli politički i ekonomski interesi, ali i velika srpska sramota.
Upravo zbog brojnih afera i kontroverzi koje prate ovu kompaniju, u javnosti je kao dimna bomba odjeknula vest da će država Srbija već ovog meseca ponovo ponuditi na prodaju svoj udeo vlasništva od čak 90 odsto u farmaceutskom gigantu. Glavno pitanje je ko će kupiti „Galeniku”!
Ministarstvo privrede na to pitanje nema odgovor jer ne sme da kaže ko su zainteresovani investitori. Na naša pitanja oni ipak odgovaraju da su razgovarali s nekoliko svetskih kompanija iz oblasti farmaceutske industrije koje su pokazale ozbiljno interesovanje za „Galeniku”.
– U prethodnom pokušaju privatizacije „Galenike” modelom strateškog partnerstva, kompanije koje su se javile na javni poziv bile su „Cadila Pharmaceuticals Limited” iz Indije, „EMS” iz Brazila i konzorcijum „Frontier Pharma Limited” iz Velike Britanije i „LLC NPA Petrovax Pharm” iz Rusije – navodi se u odgovoru „Ekspresu”.
Osim britansko-ruskog konzorcijuma, koji je na prethodnom tenderu odustao zbog duga „Galenike” bankama, a kojeg je o prodaji i tenderu obavestio srpski biznismen Toplica Spasojević, mediji kao jednog od najzainteresovanijih kupaca navode kompaniju „Hemofarm” iz Vršca, inače deo nemačke „Štada grupe”.
Vršačka kompanija ove spekulacije nije ni potvrdila niti demantovala.
– Pratimo sva dešavanja na tržištu i ispitujemo mogućnosti koje bi eventualno mogle doprineti unapređenju i širenju poslovanja. Konkretnu zainteresovanost i učešće na tenderu za kupovinu „Galenike” ne možemo komentarisati u ovom trenutku pošto tender još nije raspisan – rekli su Agenciji Beta u toj kompaniji.
Međutim, prema ekskluzivnim saznanjima „Ekspresa”, u igru ulazi još jedan jak i zainteresovan igrač – švajcarska kompanija i veledrogerija „Amicus”, koja je poslednjih godina vrlo zastupljena na srpskom tržištu. Da su Švajcarci ozbiljno zainteresovani za kupovinu srpskog farmaceutskog giganta, ukazuje i to što su čelni ljudi te kompanije o „Galenici” prošle nedelje razgovarali s premijerkom Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Naša nezvanična saznanja ubrzo su potvrdili i iz samog „Amicusa”.
– Predsednik „HBM”, dr Andreas Viki (fond „HBM” investirao je milijardu evra u više od 40 farmaceutskih kompanija, uključujući „Amicus”), u Srbiji je ovih dana bio kao član delegacije vodećih nemačkih i švajcarskih kompanija. Održani su sastanci s predsednikom i premijerom, i delegacija je dobila ohrabrujuće informacije o otvorenosti Srbije za nove investicije. „Amicus” pozitivno razmišlja o kupovini „Galenike” i vidi sebe kao odličnog partnera svih zainteresovanih strana: Vlade Srbije, zaposlenih i same kompanije. Top menadžment „Amicusa” je isti onaj tim koji je izgradio „Pharma Swiss”, a „Amicus” danas posluje u 11 država i još nema svoju fabriku, zbog čega bi mu kupovina „Galenike” i njena transformacija u savremeni centar za proizvodnju bila strateški važna – navodi se u odgovoru „Ekspresu”.

Predsednik „HBM”, dr Andreas Viki, ovih dana je bio u Srbiji kao član delegacije vodećih nemačkih i švajcarskih kompanija. Održani su sastanci s predsednikom i premijerom, i delegacija je dobila ohrabrujuće informacije o otvorenosti Srbije za nove investicije. „’Amicus’ pozitivno razmišlja o kupovini ‘Galenike'”, kažu iz kompanije „Amicus”

Ono što je sigurno jeste da su svi zainteresovani investitori upoznati sa situacijom u „Galenici”, koja je opustošena i grca u dugovima. Za to su, prema saznanjima „Ekspresa”, odgovorni isključivo domaći politički interesi nekadašnje vlasti i ekonomski interesi „Hemofarma”, koji pokušava da zavlada srpskim farmaceutskim tržištem.
Naime, sve je počelo s politikom. Kako objašnjava nekoliko različitih i kao po pravilu anonimnih izvora „Ekspresa”, „Galenika” je poslužila kao odličan politički instrument za održavanje vladajuće koalicije demokrata i socijalista. Preko afera u „Galenici”, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, uz asistenciju svog najbližeg saradnika Miodraga – Mikija Rakića, držao je u šaci socijaliste i Ivicu Dačića, budući da se na čelu UO „Galenike” nalazio tadašnji i sadašnji direktor SPS Dejan Backović, dok je generalni direktor kompanije bio kadar socijalista Nenad Ognjenović, a protiv kojih i danas traje sudski postupak.
– U medijima koji su u to vreme bili pod kontrolom demokrata zavrtela se priča oko afere u „Galenici”. Time je Miki Rakić držao u šaci Dačića, pazeći da ne napusti vladajuću koaliciju. Tada „Galenika” prelazi u medijsku sferu interesovanja i postaje par ekselans primer instrumenta ucene. Na „Galeniku” se udaralo i sa ekonomskog i s političko-medijskog fronta. Priča o „Galenici” je najveća sramota Srbije! Sve se na kraju svelo na optužnicu protiv Backovića, Ognjenovića i Vučićevića u kojoj se navodi da je privatna (?!) kompanija „Velefarm” od „Galenike” uzela robu od nekih 70 miliona evra, što su kasnije njih trojica podelili. Pa, to je nemoguće čak i u Zimbabveu! Optužnica je napravljena tako da niko nikada ne bude osuđen – navodi sagovornik „Ekspresa”.
Na drugoj strani, sve je urađeno da se „Galenika” ekonomski uništi…
Osim što su „Galenici” na svakom koraku opstruisani poslovni aranžmani, a o čemu je „Ekspres” već pisao u prethodnim brojevima (izgradnja fabrike lekova u Rusiji, proizvodnja citostatika u Srbiji, licence za proizvodnju „brufena” za ceo svet i za proizvodnju kubanske vakcine namenjene pre svega balkanskom, evropskom i ruskom tržištu), najveći nož u leđa zadat je preko stečaja „Velefarma”. Od toga se „Galenika” nikada nije oporavila.
– „Velefarm” je pred stečaj imao dugovanja prema „Hemofarmu” i „Galenici” koja su u tom momentu iznosila otprilike isto koliko i potraživanja „Velefarma” od države Srbije. Srbija je u tom trenutku bolnicama i domovima zdravlja, koji su krajnji korisnici lekova koje im, između ostalog, doprema „Velefarm”, dugovala oko 390 miliona evra. Budući da je plaćanje lekova uvek poslednje na spisku i da se prvo isplate plate, „Velefarm” je grcao u dugovima, a pare za lekove automatski nisu mogli da naplate ni „Galenika” i „Hemofarm”. Međutim, „Velefarm” je u jednom trenutku napravio plan otplate tog duga i postojao je dogovor između čelnika „Galenike” i „Hemofarma” da održe „Velefarm”, da se proizvodnja nastavi i da se polako naplate dugovi. Međutim, problemi nastaju kada je, nakon ostavke Dragana Vučićevića 2011. godine, na čelo „Velefarma” doveden Lukas Feker, koji je bio u konsultantskoj firmi „Alvarez i Maršal”, a koju je unajmio „Hemofarm”. Nakon njegovog odlaska, menja ga Markus Nikolas Hilmar Rajneker, koji je u tom trenutku istovremeno i prokurista u „Hemofarmu”, a bio je i jedan od direktora „Štade”. Iako je dogovor za otplatu dugova napravljen, „Hemofarm” je ubrzo pokrenuo stečaj „Velefarma” premda je svima ostalima dao drugačija uverenja – kaže naš sagovornik.
Upravo to se katastrofalno odrazilo na „Galeniku”, koja ostaje bez robe u vrednosti od oko 60 miliona evra koje je već dala „Velefarmu”, kao i bez obrtnog kapitala, dok je, recimo, sada godišnja proizvodnja „Galenike” oko 50 miliona evra. Tada počinje jurnjava za kreditima kod banaka kako bi preduzeće opstalo. Ti dugovi se vraćaju i dan-danas, a „Galenika” ostaje na prometu od oko svega osam odsto.
Osim tvrdnje našeg izvora da je za uterivanje „Hemofarmovog” duga od „Velefarma” kod vlasti urgirao, ni manje ni više, nego tadašnji nemački ambasador, postoji i nekoliko drugih tragova koji pokazuju naklonjenost demokrata prema nemačkoj kompaniji. Navodno, upravo je Boris Tadić kao predsednik Srbije bio u zvaničnoj poseti nemačkoj „Štadi” kada su za tu firmu dogovorene beneficije.

Postojao je dogovor „Galenike” i „Hemofarma” da se sačuva „Velefarm”. Svega nekoliko dana nakon toga, „Hemofarm” je postupio nekorektno i pokrenuo stečaj „Velefarma”, i to bez znanja ljudi iz „Galenike”. To je dovelo do definitivne propasti „Velefarma” i ogromnih, skoro nepremostivih poteškoća u „Galenici”, kaže Dušan Matković

Da je propasti „Velefarma”, a potom i „Galenike” kumovao upravo nemački „Hemofarm”, u izjavi za „Ekspres” indirektno potvrđuje i nekadašnji konsultant „Velefarma” i bivši visoki funkcioner socijalista Dušan Matković.
– Iz proverenih izvora znam da je postojao dogovor „Galenike” i „Hemofarma” da se sačuva „Velefarm”. Svega nekoliko dana nakon toga, „Hemofarm” je postupio nekorektno i pokrenuo stečaj „Velefarma”, i to bez znanja ljudi iz „Galenike”, a što je dovelo do definitivne propasti „Velefarma” i ogromnih, skoro nepremostivih poteškoća u „Galenici”. To ujedno znači da nisu poštovani sporazumi o vraćanju obaveza „Velefarma” prema „Hemofarmu” i „Galenici” koji su u tom trenutku iznosili 90 miliona evra, odnosno oko 65 miliona. Pritom, često se zaboravlja da je i „Velefarm” imao svoja potraživanja od države, zbog čega nije mogao da vrati dugove. Od trenutka stečaja „Velefarma” počinju sve poteškoće „Galenike”, koja više nije mogla da nadoknadi obrtni kapital – tvrdi Matković.
Nakon svega napisanog, bilo bi u najmanju ruku kontroverzno da „Hemofarm” kupi „Galeniku”. Time bismo se, kao što smo tekst započeli Antićevim stihovima, mogli vratiti na Andrićevu priču o vuku i ovčici… A nije svaka ovca – Aska.

GALENIKINI LEKOVI ZAVRŠILI U PHOENIX PHARMA?

Prema nezvaničnim saznanjima „Ekspresa”, koje do zaključenja ovog broja nismo uspeli zvanično da potvrdimo, postoji priča da je deo „Galenikine” robe (u vrednosti od oko 60 miliona evra, koju od „Velefarma” nikada nije uspela da naplati) „Velefarm” kasnije prosledio „Hemofarmu” da bi namirio deo duga. Dalje je, kako saznajemo, „Hemofarm” tu robu dao veledrogeriji „Pheonix Pharma”, koja se, kako joj i samo ime kaže, uzdiže na pepelu propalog „Velefarma” i zauzima gotovo monopolistički položaj, a koja je tu robu po znatno nižoj ceni prodala na tržištu.
„Galenika” se, s druge strane, nikada nije naplatila…
„Ekspres” je već pisao i o vrlo čudnoj saradnji „Galenike” i „Phoenix Pharma” jer dok srpska kompanija drugim veledrogerijama odobrava rabat od najviše 25 odsto (što je po zaključcima struke takođe veliki postotak), „Phoenix Pharmu” odobrava rabat od čak 40 odsto?! Na osnovu toga logično je zaključiti da „Phoenix Pharma” avansno plaća „Galenici” lekove, a zauzvrat dobija beneficirani rabat. „Galenika” na to pristaje zbog problema s finansijama. Određeni krugovi u „Galenici” zbog toga smatraju da je reč o klasičnoj uceni.
Međutim, do zaključenja ovog broja nismo uspeli da dobijemo odgovore na ova pitanja od stečajne upravnice „Velefarma” Andrijane Živanović, koja je inače bila i savetnik u Ministarstvu privrede u vreme Željka Sertića. Osim stečaja „Velefarma”, Živanovićeva vodi čak 17 stečajnih postupaka, među kojima su i stečaji „Stankoma”, „Minel elektroinženjeringa” i „Minel fepo”, „Astra simita”, „Grmeča”, zrenjaninskog „Udarnika”…

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Choose more life

    Nije Gdin Piter Nemec kriv što u vreme inicijalne akumulacije kapitala Pharmaswissa nije postojala zakonska regulativa u Srbiji koja bi ga sprečila da paradoksalno najbolje posluje u Srbiji u odnosu na zemlje regiona. Svaka čast gdine Nemec,još jedna pobeda „Partizana“ što bi grobari rekli…srećno!

+ Ostavite komentar