DAO IM JE DVE GODINE FORE

Vimbldon, najprestižniji teniski turnir u svetu, surovo je predočio činjenicu da tenis bez Novaka Đokovića u svetskom vrhu nije potpun, da beli sport bez najkompletnijeg igrača u istoriji nema ni onu lepršavu romantiku niti surovu epiku

Opet, četvrti put u karijeri, Novak Đoković je trijumfovao u Vimbldonu. Onako đokovićevski i s puno strasti pred očima celog sveta, u finalu je isprašio Južnoafrikanaca, dobrog i na servisu ubitačnog, a uprkos svemu i teniski za velika dela nedoraslog Kevina Andersona. Svet tu taktički briljantnu i hirurški preciznu partiju Novaka Đokovića i danas prepričava, zadivljen superiornošću i metalnom snagom našeg asa.

Pre toga, u vimbldonskom finalu pre finala, na istoj travi, Đoković je nadigrao Rafaela Nadala, trenutno najboljeg na planeti. Kad je u polufinalu pao u mnogo čemu moćni Španac, teniskom svetu je i definitivno postalo jasno da je Novak Đoković pobedio ne samo Nadala već i samog sebe! Ništa čudno za tenisera koji je od prvog dana karijere prkosio logici.

(AP Photo/Ben Curtis)

Njegovih 13 grend slem titula trenutno deluje malo u odnosu na Federerovih 20 i Nadalovih 17, ali Đoković ima pred sobom još mnogo sezona, napisali su Španci gledajući u budućnost uz neiskazanu a sportu razumljivu želju da Nole nikad ne osenči veličinu njihovog Rafe

U prevodu, taj isti teniski svet danas prepričava kako je Đoković protiv Nadala u Londonu leta 2018. igrao dva dana, a protiv sebe još od 2016. Što je najvažnije za Đokovića i njegove fanove, u obe igre je bio onaj stari neuništivi Nole, željan aplauza na otvorenoj sceni.

Od Vimbldona do Vimbldona

Oni koji bolje pamte i sve prate, prisetiće se da je 2016. u finalu Rolan Garosa savladao Endija Marija, da bi onda usledile dve sezone Noletovog pakla, kao i da je tenis kao igra i multimedijalni događaj od tog trenutka bio siromašniji jer Nole nije bio Nole pune dve godine. Na drugoj strani, Britanci ne bi bili Englezi da posle ovogodišnjeg Vimbldona ljubitelje tenisa i sporta nisu podsetili, a čini se da su bili u pravu, kako je Đokovićev loš niz zapravo počeo 2016, upravo na travi njihovog, a u svetu najprestižnijeg teniskog terena, kada je srpski as ispao od Sema Kverija u trećem kolu. Tada su se, podsećaju, događale i neke druge stvari koje zadiru u intimu sjajnog srpskog asa i o kojima pristojni ljudi ne raspravljaju i ne raspredaju petparačke tračeve. Danas ti isti Englezi časno i pošteno, a bez imalo licemerja ili nečasnih aluzija na događanja do pre dva leta, konstatuju kako je Srbin, uprkos svemu, ponovo pronašao zver u sebi i vratio se među 10 najboljih na svetu, željan novih uspeha.

(AP Photo/Tim Ireland, Pool)

Bolje upućeni tvrde da je Đoković bez dileme najzaslužniji za to što mu se dogodilo. Misli se, naravno, na povredu. I on je, kažu, kao i svaki smrtnik verovao da je svaka bol - pa i njegova - prolazna, da mu zapravo nije ništa

Veliki teniski as Rafael Nadal, poštujući jednako velikog rivala, posle iscrpljujućeg vimbldonskog polufinalnog meča, uz primetnu dozu strahopoštovanja, izjavio je:

- Veliki je izazov igrati protiv jednog od najboljih u istoriji. Bio je to meč za pamćenje. Po mom mišljenju, Đoković je ponovo u top formi, igra vrhunski.

A šta je rekao Nole? I to je za ovu priču jednako bitno, jer se u izjavi koja sledi zapravo prepoznaje ne samo karakter već i sve druge vrednosti, odnosno brojne vrline nekoga ko je do juče bio naj, naj...

- Dobio sam najboljeg igrača na svetu. Ovo je jedan od najdužih mečeva koje sam igrao. Možda kad bolje razmislim, i jedan od najtežih. Potpuno poseban meč, mogao je da ode i na drugu stranu. Svi koji su gledali mogli su to da vide. Do poslednjeg udarca se nije znalo da ću dobiti, ali verovao sam da mogu do pobede. Za ovo živite i radite - priznao je Đoković.

Mnogi i danas ne znaju šta je tog dana više izmorilo srpskog tenisera, meč s Rafom ili ono dugo, predugo čekanje da se završi prvi polufinalni meč između Iznera i Andersona. Igrali su više od šest sati, a za to vreme Nole je čekajući da istrči na isti teren igrao s osmehom na licu - klikere.
I to je bila najava da je Nole opet onaj stari. Na nesreću Nadala, a zatim i Andersona, koji ga je dočekao u finalu. Valjda i sam svestan da mu zvezde u Vimbldonu i pored velikog uspeha nisu naklonjene i da uprkos tome što je neočekivano stigao do finala neće biti drugi Južnoafrikanac kome je pošlo za rukom da osvoji jedan grend slem turnir, doživeo je munjevit poraz od 3:0. Vidno utučen i razočaran što je propustio šansu karijere, malo je govorio, ali je ipak dosta rekao. Iskreno i pred prepunim tribinama teniskog svetilišta zvanog Vimbldon izgovorio je:

- Nole je veliki šampion. Drago mi je što se vratio.

Izrazi divljenja nisu bile samo poetski u rečenicu uklopljene reči Kevina Andersona. Uz podsećanje da je posle svega Đoković sada četvrti igrač po broju grend slem titula u istoriji tenisa (iza Samprasa - 14, Nadala - 17 i Federera - 20), lepe reči uputili su mu i Španci, uz konstataciju da je „Đokovićev vimbldonski trijumf više od trijumfa" jer dolazi posle teškog perioda i mnogo osporavanja srpskog asa.

- Njegovih 13 grend slem titula trenutno deluje malo u odnosu na Federerovih 20 i Nadalovih 17, ali Đoković ima pred sobom još mnogo sezona - napisali su Španci gledajući u budućnost uz neiskazanu a sportu razumljivu želju da Nole nikad ne osenči veličinu njihovog Rafe.

Srpski as je od Nadala mlađi godinu dana, a od Federera čitavih šest. Da li može da ih dostigne i prestigne po broju grend slem titula? Odgovor je - naravno da može.

Kad tenis tuguje

Kada je u pitanju teniser koji je ne tako davno bio nezaustavljiv i briljantan do bola u mnogim segmentima igre, koji zapravo ni sam ne zna šta i koliko može, moguće je sve, tim pre jer je posle trijumfa u prestonici Engleske svima jasno stavio do znanja da je nadmašio krizu. I što je još važnije, zalečio je, u jednom trenutku činilo se, nezalečivu povredu lakta. A baš ta povreda bila je jedan od razloga što je tenis dve godine diskretno tugovao jer ova igra, prijalo to nekome ili ne, nije u ovom veku ista sa Novakom i bez njega.

(AP Photo/Ben Curtis)

Federer je sa bremenom godina na izlaznim vratima i u poziciji da ga sada na turnirima preslišavaju mnogo slabiji igrači, što je pokazao Anderson. Rafa deluje umorno, odsutno. Ovaj Vimbldon je pokazao da je Novak zapravo jedni kome je tenis i ljubav i strast. Zato, spremite se, gledaćete još Đokovića

Bolje upućeni tvrde da je Đoković bez dileme najzaslužniji za to što mu se dogodilo. Misli se, naravno, na povredu. I on je, kažu, kao i svaki smrtnik verovao da je svaka bol - pa i njegova - prolazna, da mu zapravo nije ništa, a kad je sve došlo do faze opšte zapuštenosti... Njegovu u biti iskrenu dušu pokušao je da opravda i jedan veliki teniser, Đokovićev blizak prijatelj.

- Bio je kod mnogih lekara, ali je slušao savete samo onih koji su mu govorili da ne mora da se operiše - komentarisao je događanja slavni Andre Agasi.

Na kraju, Đoković je morao pod hirurški nož. S malo zakašnjenja, ali ipak na vreme. Čini se potpuno oporavljen, dočekao je mečeve u Londonu. U jednom trenutku je izgovorio da ga ruka „malo bolucka", ali je iz Londona otišao kao pobednik. Pobednik o kome bi svet, kao neuništivoj sportskoj veličini, želeo sve da zna. Na kraju, da se nije dogodio ovogodišnji Vimbldon, sigurno je da taj isti svet tenisa, a i onaj mnogo šire, ne bi tražio baš sad objašnjenje zašto je Novak imao dvogodišnji prazan hod u blistavoj karijeri.

Teniski znalci i oni koji Đokovića prate još od vremena kada je legendarna Jelena Genčić o njemu kazivala bajke, odnosno od dana kada je jednako poštovani Nikola Pilić sve priče o Noletu počinjao i završavao ne birajući komplimente, tvrde da postoje četiri razloga zašto je tenis dve godine bio uskraćen za čaroliju koju je svojom pojavom toj igri darovao srpski as. Jedan je povreda, drugi je zasićenost tenisom, treći psihološka opterećenost, a četvrti nemogućnost da bude uz porodicu ukoliko se maksimalno posveti tenisu.

Sve to na neki način potvrđuju i reči dr Lučijana Bezinija, sportskog psihologa, koji je nedavno, a posle grend slem turnira na legendarnom Rolan Garosu događanja oko Novaka Đokovića komentarisao na sledeći način:

- Teško je doneti pravi sud o tome šta muči Novaka. Čini mi se da ni on sam ne zna tačan razlog za to. Ono što je neoboriva činjenica jeste da je imao neverovatan uspon, koji je trajao od 2011. do 2015. godine. U njegovom privatnom životu se mnogo toga promenilo. Postao je suprug i otac. Čini mi se da ga je to promenilo. Po svemu onome što znam o njemu, dok je jurio i branio prvu poziciju na svetu, mnogo čega se odricao. Govorim o drakonskim treninzima, strogom režimu ishrane i stilu života.

Danas, čini se, Đokovića ne muči više ništa, ali je istina i ovo: skoro pune dve godine, što je veličanstven statistički podatak, negde od 2104. pa sve do 2016, Novak Đoković nije izgubio turnir pre finala. Šta to znači, kao primer može da posluži i sledeće - nedeljom je igrao finale, a već u utorak prvo kolo nekog novog turnira u nekom novom gradu, na nekom drugom kontinentu. Da je u jednom trenutku, umoran od svega, promenio prioritete, kazuje i ova njegova rečenica izgovorena u intimnom okruženju:

- Nekada sam, kada se probudim, išao da igram tenis, danas idem da se igram s decom.

I još jedna zaboravljena rečenica Novaka Đokovića nudi znatno više od onoga što je izgovoreno:

- Sve sam osvojio, ali nisam srećan.

Povratak Vajde

Nama laži, nema prevare. Ovo je i zaista izgovorio isti onaj čovek koji je tamo negde na početku karijere pričao i ovo:

- Maštao sam da jednog dana budem najbolji, pravio sam trofeje od papira.

Da li je sve ovo možda i u koliziji s onim što o njemu misli i govori Andre Agasi?

- Novak je čovek koji čvrsto stoji na zemlji, njegov um je odličan, snažan je, igra dobar tenis. On je prava svetska zvezda.

Bliži Novaku i Novakovoj porodici kazuju da postoje i porodični razlozi zašto je bilo ono što je bilo, zašto je i zarad čega Novak Đoković morao da otkaže saradnju s nekim ljudima koji su bili deo njegovih najvećih uspeha. Ali neka to i sada i zauvek ostane porodična tajna Đokovića. Uostalom, sva ta događanja danas su pluskvamperfekat, davno prošlo vreme.

Staro je pravilo da, kad stigne prvi veliki uspeh, pogotovo ako se to dogodi posle dvogodišnjeg posta, mnoge se stvari menjaju. Sada u zaborav polako odlazi i priča s predznakom baljezganja o Novakovoj nezdravoj ishrani, a više niko, čak ni žuta štampa, ne pominje onog „ludog gurua" koji je, navodno, bio kriv za sva posrtanja najboljeg srpskog tenisera...

- Najveća lekcija koju sam naučio igrajući tenis jeste da budem strpljiv i da verujem u sebe.
I ta mala iskustvena misao Novaka Đokovića mnogo govori o igraču koji je u svom najbližem porodičnom okruženju uspeo ponovo da sve stvari dovede u red i da, zaštićen od bura i oluja, maksimalno osvežen, krene u novi pohod na vrh teniske planete. London je bio samo povetarac. Teniski tornado srpskog asa tek sledi, ali bez žurbe i ishitrenih poteza. Garancija onog što dolazi i o čemu će teniska planeta tek pričati jeste i to što su uz Novaka ponovo Vajda i društvo. Naime, posle (ne)očekivanog rastanka sa Agasijem i Štepanekom, srpski as se početkom ove godine obratio svom starom treneru s molbom da opet sarađuju. Slovak s kojim je Nole ostvario najveće uspehe u karijeri, beležili su tada mediji, prihvatio je poziv, najpre samo do kraja Rolan Garosa, a onda i do završetka Vimbldona. U međuvremenu je iz Londona stigla poruka koja raduje sve one koji obožavaju najboljeg srpskog sportistu:

- Razgovarao sam s Vajdom, izgleda da on planira da nastavi da radi sa mnom do kraja godine. I to je sjajna vest. A na kraju godine ćemo ponovo razmotriti sve aspekte saradnje - poručio je Đoković.
Srpski teniser je znatiželjnoj i senzaciji sklonoj rulji saopštio i sledeće:

- Naravno da sam zahvalan Marijanu, kao i Gerhardu što su se vratili. Nikada se nismo rastali, mi smo porodica, volimo se i to se nije promenilo kad smo odlučili da se raziđemo. To je više bila pauza, kratka pauza, i drago mi je zbog toga - izjavio je Đoković.

Posle osvajanja četvrte titule na Vimbldonu, Novak Đoković je sada i zvanično među deset najbolje rangiranih tenisera sveta, uz veliku šansu da napreduje jer do kraja sezone ne brani nijedan bod. Međutim, teško da će do kraja godine stići i do samog vrha, na kojem je trenutno Rafael Nadal. Španac je i pored poraza u polufinalu Vimbldona zapravo uvećao prednost u odnosu na Rodžera Federera, prvog pratioca. Ali to je sada manje bitno od činjenice da je Novak Đoković na dobrom putu da još jednom u karijeri zadivi svet. Ima i motiv da za dve ili tri sezone bude bolji od najboljih. A to je tvrdoglav pokušaj da natera svet da ga uvažava onako kako to čini kad su u pitanju Nadal i Federer.

- Đokovića nekada ne cene dovoljno. Ne spominju ga tako često kao Federera, Nadala i ostale, jer dolazi iz male zemlje. Da zlo bude veće, kritike medija su ponekad užasne i nisam srećan zbog toga. Trebalo bi više da bude priznat kao šampion i da se o njemu tako i govori - pričao je i priča glasno Marjan Vajda, koji srpskog asa poznaje u dušu.

Zašto Vajda, i ne samo on, misli da Novak Đoković zaslužuje daleko više poštovanja u teniskom svetu, koji paranoično brani ideju da je beli sport namenjen samo odabranima. Jedan od razloga može biti i taj što je u međusobnom odmeravanju snaga bolji i od Nadala i od Federera. I što od obojice ima bolji procenat osvojenih titula.

U ovom trenutku je tako, a već sutra može važiti sasvim druga priča. O njima, o Novaku, Rafi i Federeru, zapravo treba pričati kao o trojici najboljih tenisera u istoriji igre, uz konstataciju da svaki od njih već sada ima svoje mesto u analima belog sporta. Federer zbog 20 grend slem titula, Nadal kao teniser koji ima 11 trijumfa na Rolan Garosu, a Novak opet što je jedini uspeo da veže trijumfe na sva četiri grend slem turnira.

Ali ovo ne kazuje suštinu. Ističe, tačno je, veličinu srpskog asa, ali ne saopštava tenisku istinu do kraja, jer ima još nešto što Novaku Đokoviću garantuje poziciju prvog i najboljeg među najboljima. Reč je o tome da je on ubedljivo tehnički najpotkovaniji igrač današnjice. Definitivno, za razliku od konkurenata, nema rupu u bilo kom tehničkom segmentu, a ako je nešto njegova mala slabost, onda je to možda igra na mreži ili činjenica da nema superioran volej. Dakle, nema izrazitu manu u tehnici...

Uostalom, u svetskim tenskim kuloarima i među teniskim stručnjacima može se čuti i sledeće: kod Novaka je svaki tehnički segment na neverovatnom nivou. Kod drugih to nije tako. I drugi to znaju. Znaju takođe i to da Novak ima fleksibilnost koju oni nemaju, da je nestvarno moćan kad je fizički potpuno spreman, da je metalno ravan gigantu i da je, kad se sve sabere, misli se na talenat, psihu i fiziku, Noletovih sto odsto najbolje na svetu.

Šta bi još moglo da bude garancija neke buduće, možda petogodišnjim intervalom omeđene vladavine Novaka Đokovića svetskom teniskom scenom? Sigurno i to da je Rodžer Federer s bremenom godina na izlaznim vratima i da je u poziciji da ga sada na turnirima preslišavaju daleko slabiji igrači. U Vimbldonu je to učinio Anderson. I Rafa deluje nekako umorno i sve više odsutno. Tek završeni Vimbldon je pokazao da je Novak Đoković zapravo jedni koji i dalje uživa na terenu i kome je tenis i ljubav i strast. Zato neka zaključak ove priče i bude poruka u koju svi veruju:
- Ne vidim kraj svoje karijere blizu. Spremite se, gledaćete još Đokovića.

NAJBOLJI KAD JE NAJPOTREBNIJE: Novak Đoković je osvojio Vimbldon!!

DAN POSLE VIMBLDONA: Novak Đoković ponovo u top deset!

Čestitka predsednika

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić među prvima je uputio čestitke najboljem srpskom teniseru posle četvrtog trijumfa na Vimbldonu.
„Poštovani Novače,
Izuzetna mi je čast da Vam u ime građana Republike Srbije i u svoje ime čestitam osvajanje Vimbldona.
Ovo je veličanstven povratak vrhunskog sportiste i velikog čoveka, koji je dokazao da ostvarenje vanserijskih rezultata iziskuje mnogo strpljenja, hrabrosti i napornog rada.
Podižući vimbldonski pehar četvrti put u karijeri, Vi ste, kao i uvek, uz dužno poštovanje prema protivniku, na dostojanstven način predstavili i sebe i svoju zemlju.
Uveren sam će Vam ovaj veoma važan trofej biti dodatni podstrek za osvajanje narednih turnira", navodi se u čestitki predsednika Aleksandra Vučića.

Nole navijač

U vreme vimbldonskog kambeka, Novak Đoković se našao na udaru dela srpske javnosti samo zato što je kao navijač dao podršku fudbalskoj reprezentaciji Hrvatske, koja je stigla do finala Svetskog prvenstvu u Rusiji.

Đokovića su kritikovali i znani i neznani, a u štampi se čak pojavila karikatura Noleta kako pase vimbldonsku travu izgovara: „Uh, koliko trave da se najedeš". Zbog podrške Hrvatskoj najžešću kritiku uputio mu je funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović. Ne birajući reči, Đukanović je Đokovića čak nazvao „idiotom" i „psihopatom".

Ono što ste možda zaboravili

1.
Novak Đoković je najbolji srpski teniser svih vremena
2.
Tenis profesionalno igra od 2003. godine
3.
Osvojio je 13 grend slem trofeja
4.
Prvi je igrač u istoriji tenisa koji je zaradio 100 miliona dolara od nagrada na turnirima
5.
Na prvom mestu ATP liste bio je 223 nedelje
6.
Najmlađi je igrač u istoriji koji je dospeo da polufinala sva četiri grend slem turnira
7.
Osvajač je bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008.
8.
Kao junior bio je trostruki prvak Evrope - u singlu, dublu i ekipno
9.
Treneri Novaka Đokovića bili su: Jelena Genčić, Nikola Pilić, Rikardo Pjati, Marjan Vajda, Tod Martin, Boris Beker...