POVRATAK NAJSAVRŠENIJEG IGRAČA TENISA: Novak Đoković će se sigurno vratiti u svetski vrh belog sporta

Novak Đoković će se sigurno vratiti u svetski vrha belog sporta, ne samo zbog titula, novca, uspeha... nego i zbog same sopstvene spoznaje šampiona koji je šest godina dokazivao da „može biti samo jedan"

U imenu i prezimenu Novaka Đokovića nema slova „t", ali on, uprkos svemu, jeste - tenis. Ponekad je čak i više od te čarobne igre. Pored istine da je „najsavršeniji igrač u istoriji tenisa", kako ga je s ponosom ne tako davno promovisao veliki Nik Boltijeri, ono što Novaka čini apsolutno različitim od onih koji takođe sa žarom i neskrivenim sportskim ambicijama reketom prebacuju lopticu preko mreže jeste i sledeće: rekorder je po broju masters titula i igrač s najboljim odnosom pobeda i poraza u istoriji tog sporta. Ali to nije sve! Đoković je jedini teniser koji je zaradio sto miliona dolara samo od turnira i jedan od retkih koji je imao tu privilegiju da sva četiri grend slem pehara u nizu drži u svojim rukama.
Ovo poslednje nije se desilo još od 1969. godine, što je zapravo manje bitno od činjenice da je osvajanje četiri uzastopna grend slem turnira možda i najveći rezultat koji jedan teniser može da ostvari u karijeri. I u ovoj priči istorija popularnog belog sporta, ali samo za one koji vole i razumeju tenis na pravi način, kazuje mnogo više nego bilo šta drugo. Toliko da bi prilikom sumiranja teniskih ostvarenja Novaka Đokovića bilo suludo zaobići sledeće podatke: pre 2016, kada je još jednom za života upisao svoje ime među besmrtne ostvarivši ono što je za većinu samo pusti san, samo dvojica tenisera, Doni Badž i Rod Lejver, uspela su da budu uzastopni osvajači Australijan opena, Rolan Garosa, Vimbldona i US Opena. Badžu je to pošlo za rukom sada već davne 1938. godine, dakle pre open ere, što za ovu priču nije (ne)bitno, dok je Rod Lejver to uradio dva puta - 1962. i 1969.

Tenisko čudo
Legendarni Šveđanin Bjorn Borg, takođe mag tenisa, ovu Novakovu minijaturu nazvao je „najvećim ostvarenjem u istoriji tenisa".
- Teniski svet je na ovo čudo čekao punih 47 godina. Pre Novaka poslednji koji je to uspeo bio je Rod Lejver. Ali to je bilo neko druge vreme. Pogledajte samo konkurenciju danas, neverovatna je. Zato su ova Novakova „četiri u nizu" apsolutno veličanstvena - govorio je Borg posle fantastičnog rezultata srpskog tenisera.
I još nešto nije nebitno: Đoković je uspeo igrajući na tri različite podloge. U vreme kada su se tenisom bavili Badž i Lejver, tri grend slema su se igrala na travi, a jedan na šljaci. A koliko je sve to istinski sportski podvig, dokaz je možda i to što u dugim karijerama isti uspeh nisu postigli čak ni asovi poput neverovatnog Džona Mekinroa, fantastičnog Džimija Konorsa i Ivana Lendla, zatim i majstora kao što su bili Pit Sampras i Andre Agasi... Ni Bjornu Borgu to nije uspelo, jednako kao ni, moguće je najvećem teniseru svih vremena, još uvek aktuelnom Rodžeru Federeru, pa ni pretendentu na taj presto, u mnogo čemu nenadmašnom Rafaelu Nadalu.

Sve ovo, podsećanja radi, dogodilo se 2016. Novak je te godine, osvajanjem Rolan Garosa, zaokružio mnogo toga u svojoj karijeri. Ova konstatacija sasvim je namerna jer jedan zapis s podsećanjem na njegov teniski put kazuje i ovo: Novak Đoković se pojavio na najvećoj sceni 2007. U Montrealu je pobedio Rodika, Nadala i u finalu Federera, kao trojicu najboljih na svetu u tom trenutku. Iste godine je igrao finale US Opena. Protivnik je bio Federer, ali je Novak doživeo poraz uprkos sjajnoj igri u prva dva seta. Sa samo 20 godina, u Melburnu je osvojio i prvi grend slem u karijeri. U polufinalu, u senzaciji nad senzacijama, isprašio je tenisku gromadu s imenom Federer i tako prekinuo njegov niz od deset uzastopnih grend slem finala. A onda dolazi 2011. ili godina kada Novak ruši sve pred sobom. Posle osvojenog Dejvis kupa s reprezentacijom Srbije, ušao je u istorijsku seriju od 41 uzastopne pobede. Te iste 2011. zadivio je teniski i sportski svet i sledećim ostvarenjem - dobio je 10 od ukupno 11 mečeva protiv Federera i Nadala.

Savršenstvo bez mane
Treći čovek postao je prvi, najbolji! Tenisko savršenstvo bez mane.
Krešendo šestogodišnje dominacije svetskim tenisom, Đoković je doživeo na Rolan Garosu 2016. godine. U istoriji ovog sporta ostaće zapisano i to da je u to vreme pobeđivao sve svoje rivale na svim podlogama i da je tog trenutka imao pozitivan bilans u međusobnim duelima i s Federerom i s Nadalom, kao i sa svim igračima s kojima je odigrao najmanje 10 mečeva.
- Rolan Garos je bio šlag na tortu. To je bio turnir koji sam toliko želeo da osvojim. Nekako sam uvek padao na poslednjem stepeniku. Osvajanje je krunisalo riznicu grend slem trofeja, ali sam se prilično iscrpeo - govorio je srpski teniser.

Postoje tri razloga zašto je teniski svet gotovo siguran da će Nole uspeti. Prvi je ono što se može nazvati šampionskim kodom ili istinom da svi najbolji sportisti sveta, a on je bez dileme među njima, imaju nešto što ih vuče na vrh. Druga stvar je inat, jer uprkos tapšanju po ramenu i licemernim izjavama, mnogo je onih koji sumnjaju u povratak Đokovića. I na kraju, tu je finansijski moment, tvrdi Nebojša Višković

Koliko je iscrpljen, umoran i povređen, bilo je vidljivo već u drugoj polovini te iste godine i početkom naredne, a definitivno je bilo jasno u Londonu, u leto 2017, kada je predao četvrtfinale Vimbldona Tomašu Berdihu zbog problema koji ga, kako je saopštio, muče više od godinu i po. Zbog svega je odlučio da se odmori, da pauzira do kraja 2017. U međuvremenu, tenis je bez njega osiromašio. Razumljivo, jer je teniski kralj bio na bolovanju. Mnogi su, ignorišući ovu istinu, poverovali čak da je došao kraj karijeri jednog od najboljih. Ovih dana tom istom svetu zlonamernih srpski as je poručio:
- Ne vidim da je blizu kraj moje karijere. Spremite se, gledaćete još Đokovića!
I to vrlo brzo. Kako sada stvari stoje, Novak će u decembru igrati egzibicioni turnir u Abu Dabiju, a već 1. januara biće i na turniru u Dohi. Vanzemaljac, za koga u njegovo zlatno vreme apsolutno nijedan teniser sveta nije imao rešenje, vraća se na veliku scenu sa, utisak je, još većim ambicijama.

Vrlina puna mudrosti
- S godinama je sliku svojih vrlina upotpunio i mudrošću. Siguran sam da će na egzibiciji u Abu Dabiju zapravo samo proveravati koliko je fizički spreman za najveće napore. U toj priči, Doha će biti opet samo više nego dobar indikator šta u ovom času, a posle zalečene povrede, Đoković uistinu može i koliko zapravo želi - kazuje čovek koji njegovu blistavu karijeru prati od prvog dana.
Trenutno 12. igrač sveta nameran je da ponovo bude prvi, najbolji. To je ambicija uz koju ide i pitanje da li tako nešto Đoković stvarno i može. I da li za to ima motiv. Američki novinar Stiv Tignor, koji više od 10 godina s dobrim namerama prati karijeru srpskog tenisera, i koji ga, utisak je, odlično poznaje, ne sumnja u uspešan povratak, ali...
- U celoj priči njegov najveći protivnik biće on sam - konstatuje Tignor.

Nebojša Višković, prvi srpski teniski komentator i zasigurno novinar koji u Srbiji i šire o tenisu i teniserima najviše zna, takođe između povrede i voljnog momenta stavlja znak jednakosti, nazivajući i jedno i drugo višom silom, koja jedina može, kategoričan je, zaustaviti Đokovića na putu povratka...
- Prevelik je majstor svog posla da bi se, uz uslov da je fizički maksimalno spreman, moglo sumnjati u njegov povratak. Novak ima ambiciju da se vrati, i on to ne krije - kazuje Višković. - Postoje tri razloga zašto je teniski svet gotovo siguran da će u tome uspeti. Prvi je ono što se može nazvati šampionskim kodom ili istinom da svi najbolji sportisti sveta, a on je bez dileme među njima, imaju nešto što ih vuče na vrh. Druga stvar je inat, jer uprkos tapšanju po ramenu i licemernim izjavama, mnogo je onih koji zapravo sumnjaju u povratak Đokovića. I na kraju, tu je finansijski moment. Ne treba zaboraviti da Novak u ovom času ima sjajne ugovore i da po tim istim ugovorima ima obavezu da igra. Čak i da mu se ne igra, on naprosto mora da igra jer to mu je posao. U ovom slučaju, ne i sa ciljem da zaradi, već da ne izgubi zarađeno.
Svet tenisa nestrpljivo čeka povratak Novaka, ali i Mareja. Polovina velike četvorke bila je u 2017. van stroja. U odsustvu Novaka i Endija, na vrh su ponovo stigli Nadal i Federer. Pred sam kraj 2017, plasman na ATP listi je sledeći: 1. Nadal, 2. Federer, 3. Dimitrov, 4. Zverev... Naš Đoković je 12. Prošle godine u isto vreme ta ista lista izgledala je ovako: 1. Marej, 2. Đoković, 3. Raonić, 4. Vavrinka, 5. Nišikori... Nadal je bio deveti, a Federer 12. Podsećanje na ono što jeste i što je bilo nije slučajno. Namera je, zapravo, da se pokaže kako je povratak na vrh ATP liste i u teniski vrh generalno moguć, čak i pored toga što prethodne sezone na ATP listi neki od tenisera nisu bili ni među prvih deset.

PORODIČNO BLAGO ĐOKOVIĆA: Na putu do vrha Novakova porodica preživela pakao, zelenaši stavljali nož pod grlo ocu Srđanu

Malo je čudno to što je i Marej u velikoj četvorci. Kada je u sve to uvučen, nije imao ni jedan jedini grend slem u karijeri. Priča o njemu i njegovoj veličini zapravo je samo potvrda kolika je na zapadu moć medija u svemu, pa i u tenisu, jer Mareja su među velikane ugurali prvo agresivni britanski novinari pa tek onda rezultati koji, uprkos svemu, nisu čak ni danas približni onima iz teniskog kartona Federera, Nadala ili Đokovića. Ali tom svetu kao da u nekim situacijama i nije bitan Đoković. Potvrda za izrečeno je i događanje iz 2016. Kada je na teniskom terenu napravio ono što jeste, umesto slavopojki, Evropa je s podosta napora i bez imalo ponosa ili dobre vibracije uglavnom konstatovala kako je Đoković „postao osmi igrač u istoriji koji je osvojio sva četiri grend slema u karijeri". Malo je bilo onih kojima je, da li (ne)namerno, palo na pamet i da konstatuju kao je Novak zapravo tek treći u istoriji tenisa koji je vezao sva četiri grend slema i prvi koji je osvojio četiri u nizu na trima različitim podlogama. Da je to uradio - kojim slučajem - Marej, teniska planeta bi zarad čuda neviđenog verovatno pretrpela tektonske poremećaje nesagledivih razmera. Istina, neki su se i osmelili da ovu nepravdu ničim izazvanu objasne prebacujući krivicu na Novaka, uz tvrdnju da je svemu sam kumovao „zbog nekih stvari koje je radio ranije".

Konkretno se mislilo na to da je s vremena na vreme bio iritantan, da je navodno glumio povrede, bio političar, moralista... Opasno se, auuuu... Novak zamerio Evropi i zbog čuvenih imitacija, kojima - kao - nije bilo mesta na teniskoj sceni, ogrnutoj tradicijom uzvišenosti. Ono treće, da je sve možda i stvar porekla, zapadni mediji nikada nisu glasno izgovorili, ali je bilo jasno da je bilo mnogo onih, a ima ih i danas, koji se ne raduju uspesima mladog i nadasve šarmantnog Srbina.
A kad kola krenu nizbrdo, povampiri se i Srbija ili deo Novakove države koji se počeo baviti svojim najboljim sportistom svih vremena na neprimeren način. Počev od naglašenog raspoloženja da polemiše o tome da li je ishrana najveći Đokovićev problem, zatim da li u njegovom štabu treba da postoji neko s imenom Pepe Imaz, odnosno čovek sa zvanjem spiritualiste, kao i da li Novak ima neke privatne probleme. Neki su otišli čak toliko daleko da su nazivali njegov novac „krvavim", a humanitarni rad „lažnim". Strašno, ali kad je u pitanju Srbija, makar to bio i njen delić, savim razumljivo.
Na svu sreću, Novak sve ovo ignoriše s visokom dozom tolerancije. I koncentriše se na ono što ga čeka. Oni koji ga vole, a takvi se broje u milionima, veruju da Novak u drugom činu svoje karijere može čak da nadmaši i Federera. Istina, otkako su na istom zadatku, Federer i Novak nemaju neku jaku komunikaciju. Zarad rivaliteta i nikad priznate istine da je Đoković jedini koji mu u ovom času može pomutiti slavu, Federer je neretko iskazivao animozitet prema mladom srpskom asu, ne krijući ponekad ni prezir. Danas pak konstatuje da je Novak, uprkos svemu, nedostajao u 2017. teniskom karavanu, uz dodatak kako je „ubeđen da i Novaka, baš kao što je to ove godine bio slučaj s njima i Nadalom, čeka uspešan povratak na veliku scenu posle neprijatne povrede".

Oni koji ga vole, a takvi se broje u milionima, veruju da Novak u drugom činu svoje karijere može čak nadmašiti Federera. Istina, otkako su na istom zadatku, Federer i Novak nemaju neku jaku komunikaciju. Zarad rivaliteta i nikad priznate istine da je Đoković jedini koji u ovom času može da mu pomuti slavu

Na drugoj strani, Novak nikada nije propustio priliku da iskaže poštovanje prema nadmenom Švajcarcu. Iskreno je, ne jednom, kazivao da je Federer najbolji igrač svih vremena, svestan da u svetu tenisa postoji nešto što bi se moglo nazvati globalnom zaluđenošću kada je u pitanju teniser iz Bazela. Ilustracija za to mogla bi biti i priča s Vimbldona, gde ljudi masovno čekaju po dva sata da vide Federera kako prelazi legendarni mostić na putu do svlačionice. A taj prelazak, verovali ili ne, traje tek desetak sekundi. Za njegove odane fanove sve to je ipak mnogo više od običnog trenutka, to je momenat koji vredi čekati i u kojem se može, ukoliko obožavate Federera, beskrajno uživati.

Ko je najveći?
Nije Novak jedini koji Federera proglašava najvećim u istoriji belog sporta. Međutim, ima i onih koji misle drugačije. Ne ignorišu istinu da je Federer neko ko je zauvek obeležio teniski sport, ali se i glasno pitaju kako može biti najbolji neko ko ima negativan skor u duelima s dvojicom (gde je u ovoj prilici Marej?) najvećih rivala - Rafaelom Nadalom i Novakom Đokovićem. Podsećanja radi, Federer protiv Nadala ima skor 15-23, a protiv Đokovića 22-23. Međutim, Federer je trenutno rekorder sa 19 osvojenih grend slemova, kao i po broju nedelja provedenih na prvom mestu ATP liste. Nadal ima u svojoj riznici 16 grend slem turnira, a Đoković četiri manje. Ali od svih, Đoković ispred sebe ima i najviše vremena.
- Pre povrede je bio vrlo blizu mogućnosti da nadmaši Federera po broju trijumfa na grend slem turnirima. Sada će to biti mnogo, mnogo teže. Ali nije nemoguće - uverava Višković.
Ono što je sasvim moguće jeste da će 2018. biti možda jedna od najuzbudljivijih teniskih godina u poslednje vreme. Nadal i Federer se neće lako odreći onoga što su u 2017. stekli, Đoković i Marej su opet namerni da budu bolji nego ikada ranije, Vavrinka je s novom energijom neko ko može uvek da iznenadi, a tu su i neke nove snage na koje se mora računati. Pre svih, Dimitrov i Gofan.
A koliko je sve i pored vrednih ostvarenja bilo manje-više dosadno u drugoj polovini 2017, uverio se i teniski svet, kojem je definitivno postalo jasno da teniska sezona s Novakom Đokovićem i ona bez Novaka Đokovića nije i ne može biti isto.

ŠTEPANEK JEDINI MOŽE DA PROBUDI NOVAKA

U času kada ovo pišemo, još se ne zna ko će biti Novakov trener za sezonu koja dolazi. U igri je dosta imena, ali ni oni najbliži Novakovi saradnici ne usuđuju se da prognoziraju ko će naslediti Marijana Vajdu, odnosno da li postoji neko ko bi mogao da u Novakom stručnom štabu bude ono što je u vreme najvećih uspeha srpskog asa bio Boris Beker.
Činilo se u jednom momentu da je stvar završena i da sve u svoje ruke preuzima legendarni Andre Agasi. Međutim, kako ovaj sjajni nekadašnji as nije u mogućnosti da bude uz Novaka onoliko koliko je to Novaku uistinu potrebno, pregovori o saradnji su prekinuti.
U ovom momentu, kao najozbiljniji kandidat nameće se Radek Štepanek. Bolje upućeni u teniska zbivanja tvrde da bi to bio pun pogodak, uz neuobičajeno objašnjenje:
- Uz činjenicu da je apsolutno gotivan, Radek jeste malo i lud lik, ali taj i takav zapravo u ovom času i nedostaje Novaku. Suština je u tome da Đokoviću ne treba trener koji će mu govoriti kako se igra, već da mu je neophodan neko ko ima tu moć i znanje da ga probudi. Zbog svega, Štepanek je možda onaj pravi.