Čitajte o Veri Pešić, zagađenju vazduha, šta se dešava iza glavne scene rata u Ukrajini

INTERVJU PETAR MILUTINOVIĆ: Evropska unija zloupotrebljava kosovski problem

Sa početkom ruske invazije na Ukrajinu pre devet meseci svet je ušao u novo doba. Neka pravila su se promenila, standardi koji su do tada važili više ne važe, povučene su neke nove granice i crvene linije. Promenila se i spoljna politika i neki njeni principi. Gde je u svemu tome mesto Srbije i kako se Srbija snalazi u tim novim okolnostima tema je o kojoj smo razgovarali sa Petrom Milutinovićem, istraživačem Instituta za evropske studije iz Beograda.

"U ovom trenutku je nesumnjivo to da se gvozdena zavesa spušta na Evropu. To podrazumeva da se Evropa u potpunosti otkači od Rusije i u političkom, i u ekonomskom, i u energetskom, i u kulturnom smislu. Takve promene iziskuju redefinisanje spoljnopolitičkih determinanti. Nisam političar, ali kao istraživač mogu da kažem da će posle izvesnog vremena biti neophodno da se donese strategija spoljne politike Srbije", rekao je, između ostalog, Milutinović.

Vazduh koji dišem

Šta znači kada pročitamo da je Beograd najzagađeniji grad na svetu? Koliku ulogu u zagađenju vazduha igraju meteorološki uslovi, kao i koji je osnovni izvor zagađenja – samo su neka od pitanja na koja smo tražili odgovor u tekstu koji je pisan u danu kada je košava oduvala miris i boju sa ulica glavnog grada...

Na ovu temu smo razgovarali sa Bojanom Simišićem iz "Eko straže".

U razgovoru za "Ekspres" on ističe da individualna ložišta jesu jedno od osnovnih zagađe- nja vazduha, ali da u obzir moraju da se uzmu i sekundarne emisije usled rada termoelektrana.

"Ono što znamo jeste da termoelektrane na Balkanu imaju šest puta veću emisiju sumpor-dioksida nego sve termoelektrane koje rade u Evropi. To je važno spomenuti jer taj sumpor-dioksid kada ode u atmosferu dolazi do hemijskog procesa usled kog se to zagađenje vraća na zemlju kao sekundarno zagađenje. To se pogotovo oseti kada je leto i lepo vreme i uvek imamo zagađenje, ali ga ne osećamo jer ono ode visoko u atmosferu."

Veri nije smelo da se veruje

Samo 25 godina života bilo je dovoljno da Vera Pešić zasluži pamćenje i interesovanje, ove godine pretočene u film pod jednostavnim nazivom "Vera", koji se odnedavno prikazuje u ovdašnjim bioskopima. Oni koji se u filmove razumeju u najvećoj meri ga ocenjuju pohvalno, ističući pre svega vredna glumačka ostvarenja i odlično oslikanu atmosferu Beograda i Srbije uoči Dru- gog svetskog rata.

Dok film tek razvija svoj život, uz najavu serije koju ćemo prema najavama moći da gledamo naredne godine, u realnom tumačenju dostupnih podataka iz biografije ove devojke, proglašene za najveću srpsku špijunku u istoriji, nemoguće je uočiti bilo kakvu konstantnost.

Kako da Ukrajina pobedi, a Rusija ne izgubi

Svaki rat se završava nekim pregovorima kojima se definiše neki mir – ali tek kada se za to steknu uslovi. Teško je proceniti da li su Rusija i Ukrajina blizu toga ili je relativno zatišje na linijama tamošnjih frontova samo zastoj pre nego što se, sa još većom žestinom, međusobno ubijanje nastavi.

Kako stvari stoje, nema dogovora o pregovorima, ali se o tome razgovara ili bolje reći nagađa. Glavnina toga dešava se iza glavne scene, kao što je to sredinom ovog meseca bio susret direktora CIA-e Vilijama Bernsa sa ruskim kolegom Sergejem Nariškinom održan u prestonici Turske.