PROGNOZA 2018.

PROGNOZA 2018.

Foto: Beta/Alexei Druzhinin/Sputnik


Vladimir Putin će po svemu sudeći osvojiti svoj četvrti mandat kao predsednik Rusije, a moguć je i povratak Silvija Bersluskonija. Već na proleće, a najkasnije do aprila, možemo da očekujemo predloge za rešavanje kosovskog problema. Migrantska kriza neće zaobići ni 2018. godinu, a mogla bi da ima i veoma veliki uticaj na budućnost Evropske unije.

Optika na prodaju
Pred Društvom za upravljanje potraživanjima banaka u Ljubljani 3. januara u 14 časova biće otvorene obavezujuće ponude za kupovinu firme „Nuba” d.o.o., u čijem su vlasništvu firme koje su u Srbiji izgradile optičku mrežu ukupne dužine 1.350 kilometara. Onaj ko bude kupio slovenačku „Nubu” d.o.o., postaće vlasnik i srpskih firmi u stečaju „Nuba net” i „Targo telekom”, odnosno doći će u posed optičke mreže koja pokriva praktično celu Srbiju. Glavna mreža dugačka je 852 kilometra i predstavlja vezu između srednje i južne Evrope. Izgradnja te optičke mreže bila je, inače, predmet afere koja je dobila svoj nepravosnažni epilog u julu 2017. godine. Tada je Oliver Dulić, nekadašnji ministar za zaštitu životne sredine, prvostepeno osuđen na tri i po godine zatvora zbog zloupotrebe položaja. Pored Dulića, krivima su proglašeni i njegov zamenik Nebojša Janjić (tri godine) i direktor „Puteva Srbije” Zoran Drobnjak (godinu dana).

Foto: Beta/Marko Rupena

Foto: Beta/Marko Rupena

Opet on
Vladimir Putin ponovo će biti kandidat za predsednika Rusije, a po svemu sudeći, njegova će kandidatura biti samo pro forme jer ankete pokazuju da ima podršku čak 80 odsto glasača, te da će na izborima zakazanim za 18. mart odneti glatku pobedu. On će učestvovati kao nezavisni kandidat. Opozicija, kako kaže, nema „snažnog kandidata” koji bi mu se suprotstavio. Potencijalno najozbiljnijem Putinovom konkurentu, Alekseju Navaljnom, Centralna izborna komisija zabranila je da se kandiduje jer je u prošlosti uslovno osuđen za krivično delo. Zanimljivo je da je Putin svoju kandidaturu objavio samo dan pre nego što je Savet Federacije, Gornji dom Federalne skupštine Rusije, odlučio o terminu predsedničkih izbora.

Foto: Beta/Alexei Druzhinin/Sputnik

Foto: Beta/Alexei Druzhinin/Sputnik

Berluskoni ante portas
Silvio Berluskoni mogao bi da se vrati u politički život Italije. To se možda neće dogoditi baš na velika vrata jer mu je zabranjeno da obavlja državnu funkciju zbog osuđujuće presude za utaju poreza iz 2013. godine, ali njegova partija Forca Italija sada je ključna članica koalicije desnog centra, koja vodi u anketama uoči izbora koji bi trebalo da budu održani do maja 2018. godine. Bivši italijanski premijer, koji je ostavku podneo 2011. godine zbog seks-skandala, nagovestio je da bi, ukoliko njegov blok desnog centra pobedi na nacionalnim izborima, novi premijer mogao da bude Leonardo Galiteli, general vojne policije. Galiteli je bio na čelu karabinijera, vojnih policijskih snaga koje operišu pod kontrolom italijanskog ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova, od 2009. do 2015. godine, a trenutno je direktor državne agencije za antidoping. Inače, Berluskonijeva koalicija pobedila je na regionalnim izborima na Siciliji održanim početkom novembra 2017, osvojivši skoro 40 odsto glasova.


Presecanje čvora
Već narednog proleća možemo da očekujemo da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić objaviti predloge za rešavanje pitanja Kosova. U intervjuu američkoj agenciji Blumberg on je izjavio da će to uraditi do početka aprila. On je obećao da će učiniti Srbiju spremnom za ulazak u EU do početka sledeće decenije, uz istovremeno očuvanje snažnih veza s Rusijom. Najveća prepreka će, kako je ocenio Blumberg, biti normalizacija odnosa s Kosovom. Vučić, koji je pokrenuo unutrašnji dijalog o Kosovu, rekao je da će predloge predstaviti prvo Srbima, a onda i međunarodnoj zajednici, ali nije želeo da iznosi konkretne detalje. Prema njegovom mišljenju, ključne stvari će biti poboljšanje veza s Albancima, ali obe strane moraju da naprave ustupke. „Mislim da nije moguće rešenje u kojem jedna strana sve dobija, a druga sve gubi. Ovo je jedna od poslednjih šansi da prevaziđemo jedan od najvećih problema u regionu za sva vremena”, zaključio je srpski predsednik.

Foto: FoNet

Foto: FoNet

Zaustavite Dunav
Šesnaest godina je prošlo otkako su Beograd i Zagreb formirali Međudržavnu diplomatsku komisiju, čiji je zadatak bio da odredi granicu između Srbije i Hrvatske na Dunavu. Od ukupno devet sednica, poslednja je održana pre šest godina. Često menjanje vlada u obe zemlje usporilo je posao. Hrvatska tvrdi da na srpskoj strani Dunava prema katastru ima oko 11.000 hektara, dok Srbiji pripada samo 900 hektara zemljišta s hrvatske strane reke. Budući da nema podataka da je Hrvatska oformila svoj deo komisije (Srbija je to uradila 2016. godine), malo je verovatno da će pregovori 2018. biti nastavljeni. Ako proces i ubuduće bude bio zakočen, nije nemoguće da cela priča završi na međunarodnoj arbitraži, kao što je bio slučaj sa Slovenijom i Hrvatskom povodom Piranskog zaliva. Hrvatska, međutim, to ne želi, moguće i zbog lošeg iskustva sa Slovenijom.

Beogradsko proleće
Izbori u Beogradu biće održani u martu. I na njima se očekuje učešće nekih povratnika poput Dragana Đilasa. Bivši gradonačelnik se ipak nije pokazao kao faktor koji bi ujedinio kompletnu opoziciju. Iz redova vlasti, pre svega SNS-a, i dalje ne saopštavaju ko bi bio njihov kandidat za čelnu gradsku funkciju, ističući da je važan tim koji će voditi grad. Socijalisti su u prvi plan izbacili Aleksandra Antića, koji bi, ako se vodimo iskustvom sa izbora u Mionici, mogao da dobije i podršku SRS i JS. Demokrate su istakle Dragana Šutanovca. Ljubiša Preletačević Beli se zasad ne oglašava, a mnogi tipuju da će ključni igrač priče, od kojeg će zavisiti ko će moći da računa na većinu u Skupštini grada, biti predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Brazil šampion planete 2018.
Bilo bi fudbalski časno i apsolutno pošteno da finale u Rusiji 2018. odigraju Nemci i Brazilci. Nemci zato što skoro uvek uvek igraju finale i retko kad gube, a Brazilci zato što su Brazilci i što u finalu obično pobeđuju. Na prošlom SP u polufinalu Nemci su, što se u fudbalu ponekad događa, ponizili Brazilce sa 7:1. Šampionat u Rusiji je prilika za revanš i stišavanje zemljotresa koji od tada drma fudbalsku planetu. Nojer, Ter Štegen, Humels, Kros, Vagner, Ridiger, ali i Marselo, Alveš, Vilijan, Kazemioro, Nejmar… Ima ih još i na jednoj i na drugoj strani. Sve sami velemajstori. Fudbalski svet bi uživao u tom duelu i finalu, koje bi, bez greške, mogao da sudi naš Milorad Mažić. I još nešto, bilo bi lepo da pobede Brazilci. Jedino i samo zato da bi Nemci na narednom šampionatu imali priliku da se revanširaju.

Četiri migrantska scenarija
Migrantska kriza obeležiće sigurno i 2018. godinu, s obzirom na to da migranti i dalje traže nove puteve da se domognu EU. Prema prognozama zapadnih analitičara, moguća su četiri scenarija, u zavisnosti od toga kako se EU postavi. U prvom scenariju, ukoliko EU bude imala poteškoća u kreiranju jedinstvenog i koordinisanog odgovora, broj prispelih migranata ostaće znatno viši od 10 miliona. To bi doprinelo daljem jačanju desničarskih partija, a mogući bi bili i jači pokreti u zemljama članicama koji se zalažu za izlazak iz EU. Druga varijanta je da EU razvije koordinisani pristup, ali isključivo na protekcionističkoj osnovi, bez pronalaženja održivog rešenja. Položaj migranata bi se pogoršao, što bi dovelo do češćih sukoba s lokalnim stanovništvom. Treći scenario, opet, predviđa nejedinstven odgovor EU, ali i sve veći pritisak kojem su izložene tranzitne zemlje. One bi počele sve više da propuštaju migrante, što bi dovelo do suspenzije Šengena. Četvrti scenario predviđa jaku koordinaciju zemalja EU pod pritiskom javnosti i razvijanje održivih rešenja, što bi doprinelo boljoj kontroli i upravljanju krizom.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar