TITOV SKRIVENI RAJ KONAČNO SE OTVARA ZA JAVNOST: Čeka se odluka o uslovima poseta Brozovoj rezidenciji na ostrvu Vanga

TITOV SKRIVENI RAJ KONAČNO SE OTVARA ZA JAVNOST: Čeka se odluka o uslovima poseta Brozovoj rezidenciji na ostrvu Vanga

Foto: Jutarnji.hr/Printscreen


Hrvatska vlada uskoro bi trebalo da odluči pod kojim uslovima bi turisti mogli da dolaze u obilazak Titovih rezidencija koje su oduvek bile pod strogim sigurnosnim merama.

Trideset i osam godina nakon smrti Josipa Broza Tita malo ostrvo Vanga, gde je bila rezidencija bivšeg jugoslovenskog predsednika, uskoro bi trebalo da bude otvoreno za turiste. Ono je godinama zatvoreno za javnost, a u pripremi su dve VIP ture po Brionima koje će omogućiti turistima da vide i sve objekte koje je koristio Tito.

Problem je što još nisu do kraja dogovoreni uslovi kako će turisti posećivati Vangu jer je reč o zaštićenom objektu za koji je do sada bila potrebna posebna dozvola.

Da bi se došlo na Vangu, trebalo je priložiti molbu sa posebnim podacima. Kako u međuvremenu nije promenjeno to pravilo, u Nacionalnom parku Brioni skeptični su da će se tako moći organizovati masovniji dolazak turista.

Na Vangi je, inače, vreme stalo, sve je kao u Titovo doba, čuva se sav inventar koji se koristio dok je Josip Broz tamo provodio gotovo šest meseci u godini i gde je primao visoke goste iz sveta.

Turisti će uskoro moći da vide deo prirodnog raja koji je Tito otkrio 1952. godine kada je sandolinom prošao pokraj Vange.

U Titovo vreme ostrvo je čuvala vojska i bilo je nemoguće doći blizu.

Predviđeno je da će turisti moći da razgledaju i vinograd na Vangi, koji se i dalje koristi, a u samoj rezidenciji u podrumu je vinoteka sa arhivskim vinima koja se nigde ne mogu kupiti.

Turisti će moći da vide slovensku sobu i ribarski indonezijski salon koje je koristio Tito, fotolaboratoriju i radionicu iz njegovog vremena. Takođe, moći će da se provozaju Titovim “kadilakom”, ali je pola sata vožnje 700 eura.

Prvi visoki gost na Vangi bio je etiopijski car Hajle Selasije kojeg je Tito primio 1954. godine, a poslednji je bio predsednik Gvineje Bisao Luis Kabral.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar