Sport
10.06.2021. 09:16
U fokusu
22.09.2021. 09:12
Zoran Šećerov
Zvezda i Partizan
Zašto su najveći srpski klubovi u milionskom minusu?
Uoči 165.večitog derbija Partizan i Zvezda imaju podosta bodova, ali i prazne kase. Bar tako tvrdi nezavisna revizorska kuća koja se nedavno bavila poslovanjem dva najveća srpska kluba.
Prema njihovim podacima, Zvezda je u pozamašnom minusu, Partizan takođe. Istina je, što ne tvrdi revizorska kuća, da su i drugi srpski fudbalski klubovi, čast izuzecima, na ivici finansijskog ambisa, ali se o njima i njihovim dugovanjima u ovom trenutku ne priča što, naravno, ne znači da se sutra ili nekom drugom prilikom neće kazivati. Kao što se ne priča ni o onima koji su uspešni. Za javnost željnu „krvi i pljuvanja“ takvi nisu interesantni.
„Mali“ su trenutno u maloj prednosti. Oni za razliku od Zvezde i Partizana nisu institucije od nacionalnog značaja. A kad to neki klubovi jesu, uprkos činjenici što to nigde zvanično ne piše, onda za takve, misli se na večite rivale, važe i neka druga pravila. Ona nepisana. Zato brige i nema bez obzira na to što je minus najvećih srpskih klubova šokantan i milionski. Naravno, u devizama. I nikog zbog svega ne boli glava. Pogotovo ne ljude u Zvezdi i Partizanu. I zašto bi kad će sve to, kad-tad, narod pozlatiti. Ako ne narod, onda neko u ime naroda.
I sve ovo zapravo i nije ništa novo. Javnost zna da su srpski fudbalski giganti, misli se naravno na Zvezdu i Partizan, odavno zaštićeni kao državni miljenici, poigravaju se brojkama, neki misle, bolje nego loptom na terenu. I sve to s namerom, bar se tako nagađa, da se ne sazna pravo stanje stvari i ne prepozna ili spozna ekonomiji manje poznat način „uspešnog poslovanja“.
Tresla se gora...
A kad se nešto i sazna, ili baš sve, onda iz za javnost poljuljanog broda klubovi poručuju onima koji ih bezgranično vole da uprkos svemu oni, klubovi i njihova rukovodstva, znaju kako će da se reše problemi enormnog zaduženja i milionskih dugovanja. Da „neverne Tome“ ne bi nešto posumnjale, iz klubova s predznakom velikani tada stiže i dodatak u vidu priče kako za rešenje problema dugovanja postoje precizni planovi uz kategorične tvrdnje kako su dugovanja mnogo manja nego što to mediji prenose. Tako je bilo i ovog puta kada je početkom septembra 2021. obelodanjen izveštaj Agencije za privredne registre (APR).
Nezavisni revizor Milovan Popović je u medijima ispričao kakvo je objašnjenje za navodno brutalno loše poslovne rezultate dobio od rukovodstva kluba, konkretno Crvene zvezde. Objašnjenje zašto su „crveno-beli“ u 2020. poslovali s gubitkom glasi:
„Klub je ostvario manje prihode od planiranih zato što su u 2020. izostali očekivani prihodi od transfera igrača, novac od UEFA takmičenja, kao i onaj od prodaje ulaznica, odnosno prodaje klupskih artikala.“
I sve se ovo se naravno ne bi dogodilo da se nije dogodila pandemija virusa korona. Ili bi da je sve funkcionisalo kako je bilo planirano minus bio mnogo manji. Još sredinom 2020. Zvezdan Terzić, prvi čovek „crveno-belih“, govorio je:
„Puno je dokaza da u Evropi svi klubovi troše novac koji tek treba da zarade.“
Radila je to očigledno i Crvena zvezda. I ne samo Zvezda. Zašto je to bilo tako, Terzić je ponudio slikovito objašnjenje:
„Ako u junu 2020. preuzmete klub na nuli, ali i sa nulom u kasi, a pred sobom imate sezonu koja košta 30 miliona evra, vi ste u startu u minusu 25 miliona evra. Zašto? Zato što osim od sponzora koji daju pet miliona evra nemate druge redovne mesečne prihode.“
Na Stadionu „Rajko Mitić“ saopštili su, čitaj obećali, da će u narednom periodu, u vremenu normalizovanog stanja, klub ostvariti pozitivan poslovni rezultat kroz prihode od prodaje prava na registraciju igrača i prihode od UEFA takmičenja, zatim što će se pristupiti restrukturiranju ostatka obaveza, kao i ostvarenju novih sponzorskih ugovora.
„Crvena zvezda 85 odsto prihoda ostvaruje iz inostranstva i direktno je zavisna od finansijske situacije na globalnom nivou. Crvena zvezda nema strukturu prihoda kao ogromna većina klubova širom Evrope kojima su glavni prihodi od TV prava, ulaznica i sponzora. Crvena zvezda od televizije (1%), ulaznica (8%) i sponzora (21%), od čega inostrani sponzori 15% i domaći sponzori 6%, ostvaruje tek 30% svojih ukupnih prihoda“, obelodanio je Terzić.
Sport
06.07.2021. 09:41
Čišćenje nereda u Fudbalskom savezu Srbije
A kada tako nešto izostane... U ovakvoj situaciji, čini se, najbolje je poverovati kako je i nemoguće moguće tim pre jer Zvezda i ove jeseni igra u Evropi, a ko je na toj sceni fudbalsku sezonu ili poslovnu godinu uvek završava bogatiji. S razlogom se uprkos svemu nameće i pitanje da li će ta zarada biti dovoljna za saniranje štete. I laiku je jasno da neće.
I Partizan ima slične probleme i namere. Priča je zapravo „kopi pejst“. Revizorskoj kući koja je konstatovala minuse u poslovanju saopšteno je između ostalog i to šta se planira da bi se posle nesrećne 2020. ostvarili bolji rezultati na materijalnom planu.
„Klub sa postojećim sponzorima ima zaključene anekse ugovora o sponzorstvu za naredne godine. Takođe, u skladu sa strategijom razvoja, klub planira da poveća prihode na marketinškom polju sa novim sponzorima i da poveća prihode od prijave prava na registraciju igrača.“
„Crno-beli“, nekad jedan od najvećih izvoznika mladih fudbalera u Evropu od čega su se u kasu kluba slivali silni milioni, na ovome se neće zaustaviti. U njihovom taboru, kako su saopštili revizorima, ozbiljno računaju i na prihode od utakmica pre svega onih na međunarodnoj sceni na kojima UEFA plaća svaki bod, ali se zaradi i od ulaznica, marketinških akcija.
„Očekujemo da će klub u narednom periodu imati uspešne sportske rezultate kako u evropskim tako i u domaćim takmičenjima koji bi zajedno sa strateškim planovima razvoja kluba bili dovoljni za servisiranje obaveza prema poveriocima“, poručili su iz Partizana.
Koliko zapravo duguju Crvena zvezda i Partizan? I kome duguju? Odgovor glasi: duguje se stranim klubovima, menadžerima i menadžerskim agencijama, investicionim fondovima, igračima, klubovima iz Srbije, bankama, a onda i državi kroz porez, zaposlenima...
Dugovanja, boli glava
Javna je tajna da su i dugovi za struju i komunalije poveliki baš kao što je velika i sramota kako se neke stvari rešavaju. U tim pričama se navodi da klubovima preti stečaj i gašenje, da se sa državom i bankama potpisuju reprogrami do iznemoglosti, da se igrači ucenjuju da oproste dugovanje kluba prema njima i da ovi ne smeju da ih tuže. Zašto ne smeju, odgovora nema. Ili je možda tačna priča da se srpskom pravosuđu, onako sramno reformisanom pre desetak i malo više godina, ne može verovati.
Sport
08.05.2021. 06:51
Interes bez kompromisa
Agencija za privredne registre objavila je nedavno izveštaje nezavisnih revizorskih kuća o poslovanju dva najveća srpska kluba u 2020. godini. U tim izveštajima piše da je Zvezda prošlu sezonu završila sa minusom od 1.683.606.000 dinara (14,32 miliona evra), a Partizan 753.626.000 dinara (6,41 milion evra). Takođe i da je Fudbalski klub Crvena zvezda do 31. decembra 2020. zabeležio gubitak od 7.055.499.000 dinara, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, 60.015.132 evra, a da je Fudbalski klub Partizan do istog dana imao gubitak od 3.443.853.000 dinara, ili 29.268.187 evra.
I to nije sve. I jedni i drugi imaju dodatnih problema. U izveštaju revizora navodi se i da se protiv Crvene zvezde vodi 50 prekršajnih postupaka u, kako se to navodi, „potencijalnom iznosu od 98.346.000 dinara odnosno 836.987 evra“. U Partizanu je priča ista. Protiv „crno-belih“ se vodi 46 sporova „u potencijalnom iznosu od 49.556.000 dinara odnosno 421.000 evra“. Sreća u nesreći je i to što u Crvenoj zvezdi smatraju, čitaj veruju, da je „deo tužbenih zahteva potpuno neosnovan, a da za manji deo sudskih sporova u toku nije moguće sa prihvatljivom sigurnošću predvideti konačan ishod“. Sve ovo, uveravaju u klubu, ne bi trebalo da „crveno-bele“ izloži dodatnim materijalnim gubicima. I u Partizanu ponavljaju već sročene rečenice uz originalan zaključak „da navedeni sporovi ukoliko se ne reše u korist kluba neće stvoriti materijalno značajne gubitke u poslovanju kluba“.
U slučaju Crvene zvezde revizor takođe konstatuje „da klub posluje s velikim nedostatkom trajnog kapitala i obrtnih sredstava“. Takođe, i da su kratkoročne obaveze veće od obrtne imovine za 3.757.412.000 dinara“ što je nezavisne revizore dovelo u poziciju da izraze sumnju „u sposobnost kluba da nastavi poslovanje po načelu stalnosti“. Istu konstataciju izriče i nezavisni revizor koji je kontrolisao finansijsko poslovanje u komšiluku, na Stadionu Partizana.
Mala neugodnost za „crno-bele“ mogla bi da bude i završna konstatacija u izveštaju, odnosno sumnja revizorske kuće „da ponuđena rešenja u poboljšanju poslovanja kluba treba prihvatiti sa rezervom“.
Kad je prošlog leta korona uzela maha, Zvezdan Terzić je o finansijskom poslovanju kluba na čijem je čelu govorio i ovo:
„Ne smemo da zanemarimo i dodatni problem koji je Crvena zvezda imala u vidu nasleđenog duga koji smo morali da u hodu otplaćujemo iz tekućeg poslovanja. Ako smo juna 2014. godine preuzeli klub sa dugom od 60 miliona evra i praznom kasom, a za narednu sezonu vam je tada bilo potrebno 15 miliona, a pri tome nemate očekivane prihode osim pet miliona evra od sponzora, računajte da ste u junu 2014. bili zaduženi ne 60, nego 70 miliona. Da ne pominjem ogromna ulaganja u infrastrukturu da bismo doveli u red stadion za odigravanje UEFA utakmica, kao i uslove za rad prvog tima i omladinske škole.“
Piksijevi poslovni promašaji
Zašto je Crvena zvezda, kako tvrdi Terzić, 2014. imala dug od 60 miliona evra? Možda zato što je i naš najveći klub pre toga imao susret sa neodgovornom politikom poslovanja. Dokaz za ovo može da posluži i ocena uspešnosti rada predsednika kluba na bazi analize razlike između potraživanja i obaveza za period od 1998. do 2012.
Najuspešniji od šestorice predsednika iz tog perioda bio je Dragan Džajić. Na kraju njegovog mandata od 2.295 dana, Crvena zvezda je imala minus od 749.907 evra i tim čija je tržišna vrednost raspoloživih fudbalera na evropskoj pijaci tog trenutka bila mnogostruko veća. Džajićevi naslednici, Vujin i Marinković, za devet meseci i sedam dana napravili su minus od 3.412.862 evra. Vladavina Dragana Stojkovića Piksija stvari je promenila iz korena.
Prvo, za male pare prodat je izuzetno vredan kapital, čitaj fudbaleri. Zatim je u periodu od 6. jula 2005. do 20. novembra 2007, dakle za dve godine i četiri meseca, Piksi zadužio Crvenu zvezdu sa 8.709.441 evra. Aktuelnog srpskog selektora u fotelji prvog čoveka Crvene zvezde nasledio je Toplica Spasojević. Uspešni privrednik je devet meseci i 11 dana na čelu kluba obeležio sa minusom od 718.250 evra. Dobrivoje Tanasijević, vrli ugostitelj iz Los Anđelesa, takođe se nije proslavio kao predsednik voljene Crvene zvezde. Za samo sedam meseci i 24 dana njegove vladavine napravljen je minus od 4.095.373 evra.
Sport
19.09.2021. 20:08
Derbi 165: Katai rešio utakmicu
Onda je sve začinio Vladan Lukić. Predsedavao je od 25. aprila 2009. do 31. oktobra 2012. Pune tri godine i šest meseci. Finansijska komisija saopštila je na kraju poslovni minus od 24.659.649 evra u tom mandatu. U danu Lukićevog odlaska ista komisija je konstatovala da razlika između potraživanja i obaveza iznosi 44.109.565 evra. O poslovanju pojedinaca iz tog perioda mogu da posvedoče i kamate koja je Zvezda plaćala na kredite. U prvoj godini Džajićevog predsednikovanja one su iznosile 0%. Kad je odlazio, dostigle su cifru od 1,82%. U mandatu Den Tane dostigle su fantastičnih 15,06% da bi 31. oktobra 2012 (Vladan Lukić) bile celih 16,99%.
Slična je priča i sa „crno-belima“. Druga su samo imena. Suština je zapravo u nečemu drugom. U srpskom fudbalskom miljeu predsednicima klubova su data sva prava pa i ta da iz (ne)znanja zaduže klub do iznemoglosti, a da za tako nesavesno poslovanje ne odgovaraju ni pred zakonom ni pred narodom.
Stečaji i bankrotstvo su, naravno, mogući. I dogodili su se u srpskom fudbalu. Jedan od primera je i ovaj. Zbog duga od 1,3 milijarde dinara, rešenjem Privrednog suda u Beogradu 12. septembra 2011. pokrenut je stečajni postupak, a 18. novembra 2011. proglašen je bankrot FK Čukarički Stankom. Pet meseci kasnije, tadašnjeg drugoligaša kupila je firma ADOK iz oblasti farmacije i građevinskog inženjeringa, po početnoj ceni od 10.230.000 dinara ili 92.000 evra.
Danas Čukarički igra u Evropi i u igračkom kadru ima kapital od par desetina miliona evra. Zahvaljujući domaćinskom poslovanju i pre svega znanju onih koji klubom rukovode u oblasti finansija, danas njegovi igrači na vreme primaju sve dogovorene obaveze za razliku od nekih drugih srpskih klubova u kojima su fudbaleri da bi dobili zarađeno morali da štrajkuju. Ni to im nije pomoglo.
Dugovanje je postalo neka vrsta mode. Ponajviše u fudbalskoj Evropi. Najveći i najbogatiji klubovi zapravo najviše i duguju. Oni koji se bave ovim poslom u aprilu 2021. objavili su podatak da 12 evropskih velikana (Real, Barselona, Atletiko Madrid, Juventus, Inter, Milan, Mančester junajted, Mančester siti, Liverpul, Čelsi, Arsenal i Totenhem) ukupno duguju šokantnih 8.543.000.000 evra.
Ne, niste pogrešno pročitali. U pitanju je više od osam milijardi.
Prema nekim istraživanjima, u ovom času najzaduženiji je Totenhem. Gotovo milijardu evra. Možda sve i ne bi bilo kako jeste da u londonskom klubu ne ulažu ogroman novac za izgradnju novog stadiona. Ostali evropski fudbalski velikani nemaju istu ili sličnu investiciju, ali imaju uprkos vrednim rezultatima na sportskom polju pogolema dugovanja. Barselona je u minusu više od 700 miliona evra, Mančester junajted nešto manje od 700 miliona, Juventus skoro 620, milanski Inter 550. Ispod 500 miliona evra u dugu su Atletiko (469), Real Madrid (467), Arsenal (372), Čelsi (174), Milan (168)...
Svi u istom košu
Ono što povezuje srpske i evropske klubove jesu poverioci. I evropski velikani, baš kao i mali i veliki srpski klubovi, duguju bankama, investicionim fondovima, drugim klubovima za transfere, duguju poreze i zastale plate, dobavljačima i raznim drugim kreditorima. U prevodu – nema kome nisu dužni.
Ono zarad čega ove sume nisu u toj meri šokantne kao što je slučaj sa srpskim klubovima jeste podatak o vrednosti ovih klubova koja je na tržištu neuporedivo veća. Na vrhu „Forbsove“ liste najbogatijih (podaci su iz aprila 2021) je Barselona čija se vrednost procenjuje na 3,46 milijardi. Real vredi 3,45 milijardi, minhenski Bajern 3,07, Mančester junajted 3,06, Liverpul 2,98, Mančester siti 2,92, Čelsi 2,33, PSŽ 1,82 milijardi. Cifre su u funtama.
Međutim, kad se zna koliko ovi klubovi prihoduju na gotovo svakom nivou, jasno je da bi za samo nekoliko godina mogli ne samo da smanje, nego i da eliminišu dugove. Tako nešto je moguće, ali gotovo je sigurno da se neće dogoditi iz prostog razloga što evropski velikani imaju želju da i dalje troše više nego što objektivno mogu, da sve prethodne godine nadmaše ne samo u transferima od kojih boli glava, već i u platama s ciframa za koje ne postoje ekonomski prihvatljiva opravdanja.
PSŽ je za Mesija i Mesiju izbrojao brdo para, ali je klub od prodaje njegovog dresa već u prvom mesecu zaradio cifru od koje se vrti u glavi. Kad se sve sabere, u nekim stavkama poslovanja minus očigledno brzo postaje plus. Isto važi i za investiciju Mančester junajteda i funte koje je uložio u povratak Kristijana Ronalda u čijem dresu je bilo više od polovine gledalaca na Ronaldovom ponovnom debiju na „Teatru snova“.
Sport
21.09.2021. 14:48
Ronaldo žrtva prevare
Real, PSŽ ili ekipe iz Mančestera ili Londona ne strepe da bi mogle ostati bez licenci za takmičenje u nacionalnim šampionatima ili nekom evropskom takmičenju naprosto zato jer su u kategoriji onih klubova koji značajno doprinose popularnosti evropskog i svetskog fudbala. Ne strepe ni od stečaja ili bankrota. Sa njima i bez njih evropska scena ne bi bila ista i zato im UEFA i gleda kroz prste.
Zvezda i Partizan tu privilegiju nemaju. Zato i moraju da se snalaze. Kako znaju i umeju, uz podršku onih u čijim su granicama institucija.
Konkretno, Partizan je u 2019. zaključio sporazum o odlaganju plaćanja poreskog duga na 36 mesečnih rata. „Crno-beli“ su takođe ustupili i buduća potraživanja po osnovu sponzorstva za kredit kod banke. U saopštenju revizora međutim navodi se i podatak „da u 2021. klub kasni u izmirenju dospelih rata po kreditu“.
Slično je svuda u Evropi. Ima pokazatelja koji kazuju da je većina italijanskih klubova iz Serije A u nedostatku obrtnih sredstava kod poslovnih banaka eskontovala svoja TV prava i potrošila novac unapred. Kad se ovo zna i kad se zna da najveći klubovi Starog kontinenta plivaju u dugovima, onda je jasno i zašto su baš oni lane pokrenuli inicijativu za osnivanje Superlige u kojoj bi samo zarad učešća godišnje dobijali 350 miliona evra.
Ovaj neuspeli pokušaj osnivanja „lige bogatih“ nije dakle bio pokušaj kako se to u jednom trenutku tumačilo da bogati budu još bogatiji, već da ti bogati ne postanu siromašni. Ovo tim pre jer su finansijske kuće koje prate poslovanje najvećih klubova Evrope konstatovale da nijedan od 12 velikih klubova u sezoni 2019/20. nije prijavio da je ostvario profit.
„Zvezda najviše prihoduje od transfera fudbalera (40%) i bonusa od UEFA takmičenja (30%). Oba ova izvora su potpuno nesigurna i nepredvidiva. Pri tome, treba imati u vidu da su prihodi od TV prava, ulaznica i sponzora neto prihodi, a prihodi od transfera i UEFA bonusa su bruto prihodi“, podsetio je Terzić one koji bi ovaj posao bolje od njega radili.
Još nešto se nameće kao sasvim realna mogućnost. S obzirom na to da je ceo fudbalski svet dužan, očigledno je da zapravo i nije daleko dan kada će se u svetu umesto novcem trgovati dugovima. Suština je na drugoj strani i svodi se na konstataciju da panici mesta i nema i pitanja zašto se uprkos ogromnim dugovanjima mnogi i bore za fotelju prvog čoveka večitih rivala. Možda i zato što nikada niko nije, i neće, odgovarao za bilo šta loše učinjeno, pa ni za kriminalno loše poslovanje kluba.
Sport
19.09.2021. 16:20
Večiti derbi: Tuča navijača (VIDEO)
Istina je i to da aktuelna priča o lošem poslovanju srpskih klubova ne bi bila toliko šokantna da ti isti klubovi danas u svojim redovima imaju kapital u vidu fudbalskih znalaca. Ili fudbalera od imena. Zašto? Zato jer je ovog leta svog najboljeg igrača Romela Lukakua milanski Inter prodao Čelsiju za 115 miliona evra. Jedan takav, a takvih je i još boljih nekad bilo u dresovima dva najveća srpska kluba, bio bi dovoljan da se pokriju dugovanja i Zvezde i Partizana koja zajedno iznose malo više od 90 miliona evra.
Istina je još bolnija kad se zna da Transfermarker trenutno kompletan igrački kadar Crvene zvezde procenjuje na 45, a Partizana na 35 miliona evra. Dakle svi igrači „crveno-belih“ i „crno-belih“ ne vrede zajedno koliko jedan Lukaku. Takva je sudbina Zvezde i Partizana, ali i njihova sramota.
Danas je tako, a da li će tako biti i sutra mogao bi da pokaže 165. večiti derbi. Možda se baš na toj velikoj utakmici pojavi igrač od koga bi Zvezda ili Partizan koliko sutra mogli da prihoduju bar 10 miliona evra. Zato dobro došli na 165. derbi večitih rivala.
Komentari
