Cilj boljitak za građane, uz različite pristupe

Cilj boljitak za građane, uz različite pristupe


BEOGRAD, 18. aprila  – Vladajuće stranke smatraju da su ekonomske mere koje su preduzete u prethodnom periodu dale dobre rezultate i da sa njima treba nastaviti, dok predstavnici opozicije kažu da su takve mere “bile otrov a, ne lek za srpsku ekonomiju i privredu” i da bi pažnju trebalo usmeriti pre svega, na oporavak poljoprivrede. Na NIN fokus Okrugom stolu “Ekonomski programi stranaka za parlamentarne izbore 2016”, član Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke Milenko Dželetović je rekao da se ekonomski program te stranke bazirao na maksimi da “mozaik problema zahteva mozaik rešenja”.

MILENKO DZELETOVIC

S tim u vezi, kako je dodao, preduzete su mere za brzu konsolidaciju javnih finansija, mere koje su prepolovile budžetski deficit, i sprovedee strukturne reforme. Dželetović je kazao da je vlada premijera Aleksandra Vučića uložila maksimalne napore u poslednje dve godine, kao i da SNS namerava, ako dobije poverenje građana, da nastavi sa realizacijom ekonomskog programa. On je istakao da su smanjenju budžetskog deficita doprineli bolja naplata poreza, efikasniji rad Poreske uprave i carinskih organa. Dželetović je podvukao da samo boljom naplatom poreza, borbom protiv sive ekonomije i bržim izdavanjem građevinskih dozvola, privlačenjem investicija, može da se postigne ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta. Rezultate ekonomskog programa vlade, prema njegovim rečima, spoznale su i međunarodne finansijske institucije, a kao primer naveo je da se Srbija sada nalazi na “revolucionarnom” 59 mestu “Duing biznis liste” Svetske banke.”Puno je urađeno, ali i predstoji puno toga da se još uradi”, poručio je Dželetović dodavši da nema čarobnog štapića. Bez obzira ko bude formirao novu vladu agenda i mere će biti identične, samo je pitanje da li postoji politička spremnost za bolne rezove, koji su neophodni da, ako želimo, da u godinama koje dolaze imamo stopu rasta, podvukao je Dželetović.

Petar Petrović, Jedinstvena Srbija, ukazao je da se ekonomski program ove stranke ne razlikuje od onog ostalih koalicionih partnera, izuzev po pitanju vremena kada je trebalo neke mere sprovoditi.
On je istakao da je bilo neophodno doneti sve zakone da se država fiskalno konsoliduje, te da te mere nisu bile otrov, već lek.Istovremeno je ukazao da treba sagledati šta se dogodilo od 2000, kada je sprovedena loša privatizacija, tokom koje su novi vlasnici otpuštali ljude, a novac dobijen privatizacijom nije iskorišćen za stvaranje novih radnih mesta, već za “markentiško” podizanje standarda građana, što se dugoročno nije pokazalo dobrim.
PETAR PETROVIC
Ekonomski program JS se zasniva na otvaranju radnih mesta, školovanje mladih i razvoj ruralnih sredina.Prema njegovim rečima to zanči dovođenje investitora u manje sredine, kako se ljudi ne bi selili u veće gradove.On je poručio da lokalne samouprave ne treba da čekaju da vlada otvara radna mesta, već same da koriste svoje pozicije da dovedu investitore. Razvojem ruralnih sredina, gde, kako je dodao, treba podstaći proizvodnju zdrave hrane, jer imamo za to potrebne resurse, može da se spreči smanjenje stanovništva s kojim smo suočeni iz godine u godinu. Petrović je dodao da obrazovanje treba da se usresredi na potrebe privrede, odnosno industrije, koja vapi za određenim profilima, a nema ih na tržištu rada.

Dušan Bajatović, Socijalistička partija Srbije, napominje da se ta stranka saglasila sa merama fiskalne konsolidacije i merama štednje koje su prepolovile budžetski deficit, ističući da su one bile nužne i da je SPS u sprovođenju tih mera učestvovao. On je međutim kazao da je problem u Srbiji to što više trošimo nego što proizvodimo.”Postavlja se pitanje kako sa merama štednje, reformom javnog sektora ući u teoriju rasta, jer mere koje predlažemo i mere fiskalne konsolidacije mogu biti i lek i otrov za ekonomiju. Važna je mera ustvari -da sve bude dobro bazirano”, rekao je Bajatović.
DUSAN BAJATOVICOn je kazao da su našem tržištu potrebni specifičniji efekti.”Kriza kod nas predugo traje, i mora se videti šta možemo kratkoročno i dugoročno da uradimo”, rekao je Bajatović. On ističe da se u sektoru poljoprivrede može uraditi najviše, odnosno da taj sektor ima potencijala za najbrži rast. Takođe je rekao da su drugi segment banke, odnosno da je način njihovog rada jedan od najozbiljnijih problema u ekonomskoj sferi. “Zato je potrebna promena, odnosno reorganizacija tog sistema”, rekao je Bajatović, koji važnim ističe i reindustrijalizaciju navodeći da se moraju jednako tretirati i inostrani i domaći kapital.Upitan kako omogućiti rast poljoprivrede kada je iz godine u godinu agrarni budžet sve manji, Bajatović je kazao da taj budžet ne formira ministarka poljoprivrede, već Ministarstvo finansija.

Boško Obradović, Srpski pokret Dveri, kazao je da se ne slaže ni sa čim što su izneli predstavnici drugih političkih stranaka u pogledu ekonomskih programa stranaka, i dodao da je ekonomski neoliberalan koncept od 5. oktobra 2000. pa do sada “bio otrov za srpsku ekonomiju”.
“Zadužili smo državu i stavljamo na rasprodaju ostala bogatstva, banje, zemljište, došlo je do uništavanja domaćih poljoprivrednika, a politika subvencionisanja stranih firmi je pogrešna…”, smatra Obradović.
BOSKO OBRADOVICOn kaže da je loše to što su omogućene subvencije za strane investitore. “Mi nemamo ništa protiv stranog investitora koji donosi savremene tehnologije, ali subvencionisanje države smatramo pogrešnom i katastrofalnom ekonomskom politikom”, rekao je Obradović.On je kazao “da neke od tih kompanija izbegavaju da saopšte prave podatke o poslovanju da bi uzeli još državne podrške, a profit iznose u inostranstvo”.”Smatramo da je potrebno učiniti sve suprotno od onog što je rađeno od 5. oktobra 2000. naovamo. Takva ekonomska politika nam ne treba”, rekao je Obradović i istiakao da je državi potrebna Razvojna investiciona banka koja bi ulagala u domaću proizvodnju, reindustrijalizaciju, poljoprivredu…

Ta stranka bi, kako je kazao, podsticala pre svega poljoprivredike i sve one koji žele da se vrate na selo i bave se poljoprivredom.
Miroslav Parović, Treća Srbija, istakao je da Srbija treba da iskoristi promenu evropske paradigme i postavi se kao slobodna poslovna zona u Evropi, koja će biti veza između zapada i Rusije.
Prema njegovim rečima do promene evropske paradigme došlo je posle pada Krimske granice, 2014.godine, kada se desilo da Rusija izađe iz svojih državnih okvira, i bez ikakvih posledica po sebe povrati Krim u svoj sastav i pokaže da je na svetsku cenu ušao još jedan veliki igrač.

“Pogubno je da nastavimo putem EU, jer nema alternativu, pošto je nastupila promena paradigme. EU ne može da garantuje svojim građanima ni fizičku sigurnost, a ni ekonomsku. Već 16 godina razne vlade vodile su kroz tranziciju i deo našeg sistema je povezan na sistem EU, zbog čega smatram da bi bilo kakav radikalan zaokret sa tom organizacijom bio poguban i loš po društvo. Najbolje što možemo u ovom momentu da uradimo jeste da pokušamo u uslovima promene paradigme očuvamo svoj stepen neutralnosti”, objasnio je Parović.
On je istakao da Srbija, u ekonomskom smislu, može da postane slobodna poslovna zona u Evropi, poput Hongkonga, jer samo naša zemlja, Belorusija, Moldavija i Kazahstan su države u kojima je moguće nesmetano da sarađuju privredve zapadnih država i Rusije.
UCESNICI OKRUGLOG STOLA
“Možemo Srbiju u ovom momentu ponuditi zapadnim investitorima koji želi da izmeste svoju proizvodnju ne zbog nas, već potrebe da imaju izlaz na rusko tržište. Potrebno je prilagoditi zakonski okvir da takvi ljudi dolaze, i neophodno je promeniti definiciju domaćih proizvoda, koji je trenutno najrigidniji u Evropi”, naglasio je Parović.

On smatra da Železaru Smederevoctreba apsolutno dati kineskom partneru, jer Kina želi da, prkeo toga ostvari ekonomski uticaj u Evropi, a nama je bitno da se vezemo za još jednog globalnog igrača. Parović je kritikovao što se na poziv NIN Fokus-a odazvalo samo pet partija od 20 lista, koje su se prijavile na izborima, ocenivši da to pokazuje da, iako su im usta prepouna boljeg života, ne pridaju veliku pažnju ekonomiji. Glavni urednik NIN-a Milan Chulibrk, koji je bio moderator, objasnio je da su sve stranke dobile poziv, ali da su došle samo one partije koje su smatrale da je ekonomija važna tema o kojoj vredi pričati.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar