Uncategorized
18.04.2018. 12:28
R.E./Jutarnji list, Foto: Beta/AP
DRŽAVA IZRAEL SLAVI 70 GODINA POSTOJANJA: Neprestani rat i dalje traje, stanovništvo udesetrostručeno, troškovi života visoki, jaz između siromašnih i bogatih sve veći
Posle strahota pretrpljenih u holokaustu, Jevrejima širom sveta 1948. ispunio se davni san da imaju sopstvenu državu. Ljudi su tad opijeni srećom plesali na ulicama, kako bi proslavili rađanje nove države Izraela.
"Bili smo van sebe od radosti", kaže devedesetogodišnji Haim Kozienicki prisećajući se trenutka kada je David Ben Gurion, osnivač Izraela i njegov prvi premijer, pročitao deklaraciju o nezavisnosti 14. maja 1948. u Tel Avivu. Međutim, vremena za radovanje je bilo malo, jer je pet arapskih zemalja odmah napalo Izrael.
Kozienicki je preživeo geto u poljskom Lodzu i koncentracioni logor Stutthof kod Gdanjska. Kozienicki je u holokaustu izgubio celu porodicu. Iako nije bio najboljeg zdravlja, nije se dvoumio niti sekunde i prijavio se u vojsku tek novonastale države.
"Prvi ispaljeni metak u borbi, to je verovatno bio najsrećniji trenutak u mom životu", govori Kozienicki. "Kao dete u Poljskoj sanjao sam da se borim za moju sopstvenu otadžbinu".
Međutim, ono što je bilo definisano kao sreća za Jevreje, za Palestince je bilo " Al Nakba" - katastrofa. Oko njih 700.000 je pobeglo ili proterano iz novonastale države. Ta cifra se popela decenijama na više od 5 miliona izbeglica i njihovih potomaka u oklonim zemljama. Oni i dalje teže da imaju pravo na povratak na izraelski teritoriji, što Izrel odlučno odbija, smatrajući, da bi to značilo uništenje jevrejske države.
Zanimljivo je da Jevreja i Arapa koji žive na području istorijske oblasti Palestine između Sredozemlja i reke Jordan je podjedank na obe strane oko 6,5 miliona stanovnika. Izrael Zapadnu obalu Jordana drži pod okupacijom više od 50 godina i danas tamo živi gotovo 600.000 jevrejskih doseljenika.
Brojni pokušaji da se reši izraelsko-palestinski sukob, do sad nisu dali rezultate, a dodatni problem su oštre podele među Palestincima. Izrael je čak u poslednjoj deceniji čak tri puta ratovao sa radikalnim pokretom Hamas koji kontroliše pojas Gaze.
U izraelsko-arapskom sukobu život je dosad izgubilo 23,5 hiljada izraelskih vojnika i civila. Šest bliskoistočnih ratova vodilo se od 1948., a dve palestinske intifade, ustanci, odnele su i hiljade palestinskih života.
Od socijalističke poljoprivrede do start-up nacije
Uprkos trajnom stanju sukoba, Izrael se u proteklih 70 godina iz zemlje socijalističke poljoprivrede pretvorio u visokotehnološku naciju. Stanovništvo mu se udesetorostručilo, na 8,8 miliona, od čega su tri četvrtine Jevreji. Arapa je nešto više od 20 posto. Izraelske vlasti očekuju da će do stotog rođendana država Izrael imati 15 miliona stanovnika. Prirodni priraštaj je veoma visok.
Zemlja se suočila i s društvenim prestruktuiranjem. Onde gde nekada bila ogromna većina sekularnih, zapadno orijentiranih Jevreja, sada ih je manje.
U kontroverznom govoru iz 2015. predsednik Reuven Rivlin govorio je o "novom poretku" sa "četiri plemena" - strogo pravovernim Jevrejima, umerenim jevrejskim vernicima, sekularnim Jevrejima i Arapima. Te podele su se ogledale i u obrazovnom sistemu, a to je rezultovalo njihovim produbljenjem.
Letnikovac usred džungle
Troškovi života u Izraelu su veoma visoki, a jaz između siromašnih i bogatih sve je veći. Bez obzira na to, Organizacija za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD) nedavno je objavila da "izraelska ekonomija i dalje beleži upečatljive rezultate, sa snažnim rastom, niskom nezaposlenošću i zdravim javim finansijama".
Ležerni Tel Aviv danas je magnet za start-up kompanije, a čak i mnogi turisti onde traže nadahnuće u izraelskom poduzetničkom elanu.
Bivši premijer Ehud Barak jednom je Izrael nazvao "letnjikovcem usred džungle", okruženom neprijateljskim i nepredvidivim komšilukom "s drugačijim zakonima koji ne nude nadu onima koji se ne mogu braniti i nemaju milosti za slabije".
Aktuelni premijer Benjamin Netanyahu prošle godine je Izrael nazvao "bedemom slobode u srcu Bliskog istoka".
"To je sukob civilizacija. To je borba slobodnog društva protiv snaga militantnog islama. Oni žele osvojiti Bliski istok. Oni žele uništiti Državu Izrael. A onda žele pokoriti svet", kazao je Netanyahu .
Trajni mir u regionu zahteva konačni sporazum sa Palestincima i arapsko priznanje izraelske države.
Možda bi zajednički neprijatelj mogao približiti dvije strane
Izrael i sunitska Kraljevina Saudijska Arabija ujedinjeni su u neprijateljstvu prema šiitskom Iranu. Sasvim iznenada, nedavno je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman, prevodnik buduće generacije saudijskih vladara, priznao izraelsko "pravo na vlastitu zemlju".
Komentari
