EKSPRES, UVODNIK MENTALNA MAPA

EKSPRES, UVODNIK MENTALNA MAPA


Srbijom vlada kontrafaktualno ludilo. Ono nastaje kada odbijaš da prihvatiš činjenično stanje, i ne samo to, nego i histerično, gotovo šizofreno, kreneš da dokazuješ da ono nije takvo kakvo jeste

Lepo je počela Vesna Pešić na „Peščaniku” citirajući priču o mentalnim mapama – što su usklađenije s realnošću, činjenicama, to bolje za mentalno zdravlje. Što su udaljenije od činjenica, to je po naše mentalno zdravlje lošije. Sve zajedno one, a i naše mentalno zdravlje, uglavnom zavise od naše sposobnosti da prihvatamo realnosti bez potrebe da je iskrivimo.

Apsolutno tačno! Baš kao što se može prihvatiti i njena teza da Srbijom vlada kontrafaktualno ludilo. Ono koje nastaje, mogla bi se ova teza prevesti, kada odbijaš da prihvatiš činjenično stanje, i ne samo to, nego i histerično, gotovo šizofreno, kreneš da dokazuješ da ono nije takvo kakvo jeste.

Sve ostalo kod gospođe Pešić u tekstu o mentalnim mapama i protestima, na veliku žalost onih koji se s njom slažu, pogrešno je.

Zato što činjenice u ovoj priči ne iskrivljuje vlast, već oni kojima su protesti, masa koju su okupili, formirali svest na za njih najtragičniji način. Tako da pomisle da je to, ljudi ispred njih, zaista moć i zaista ozbiljna pretnja vlasti Aleksandra Vučića.

A niko im nije rekao, pa ni Vesna Pešić, da je to, ljudi koji izađu na proteste, istovremeno i sve čime raspolažu. Deset, dvadeset, pedeset, sto hiljada ljudi. Grupa profesora, glumaca, novinara, i tu je negde i kraj.

I još kada se tome doda jasna činjenica da ni svi ti neće glasati za nih, dobije se ono što sva istraživanja i pokazuju. Opozicija, uz svu medijsku pratnju, Tviter pomodarstvo, razne javne i ugledne ličnosti, nije porasla više od tih oko jedanaest odsto podrške, koliko je imala i pre celog performansa.

Pa, kako onda vlast iskrivljuje činjenice? Kako kada je, usred svega toga, skočila na više od pedeset odsto?

Naravno, može neko da kaže i da vlast skače baš zato što iskrivljuje činjenice, ali na to stiže prostodgovor: pa ako je tako, zašto opozicija ne iskrivljuje činjenice kako bi menjala te mentalne mape u Srba. Ili zašto ih ne iskrivljuje malo bolje, efikasnije nego što to sada radi.

Na to, opet, može da se kaže: da, ali oni svoje činjenice iskrivljuju u mnogo većem tiražu od onog kojim mi raspolažemo, ali i na to je odgovor prost: pa učinite nešto da vam skoči tiraž (gledanost), šta se žalite.

Drugim rečima, sve to ponovo liči na izgovor, uz neprijatan dodatak da glavno iskrivljavanje činjenica i neprihvatanje realnosti leži upravo u tome što onaj deo koji je protiv Vučića nikako da shvati, za početak, da je manjina.

I da je većina već jako dugo na njegovoj strani. I to ozbiljna većina, koja se ne može objasniti ni promenjenom svešću, ni medijskim terorom, ni njegovim konferencijama za štampu, ni pričom o diktaturi.

Ako hoćeš tu činjenicu da menjaš, najpre moraš da budeš iskren i prema sebi i prema okruženju. I da probaš da grešku nađeš u sebi, u nečemu što se nisi setio da uradiš, ponudiš, promeniš, smisliš…

Nije dovoljno da vičeš da je on Cezar i da ga treba skloniti da bi bila spasena republika. Uostalom, istorija je pokazala da je to bio dosta pogrešan pokušaj, koji je omogućio da posle Cezara dođe Avgust, sa svim atributima ne diktatorske, nego božanske vlasti.

Nije dovoljno da tragaš za novim licima, pošto nova lica, sama po sebi, mogu da budu osveženje u reklamama za čips, ali ne i u politici, koja zahteva ipak nešto dublje, a ne marketinško imitiranje stvarnosti.

To znači, ako neko nije shvatio, da nije političkoj sceni potreban novi model za čips, nego novi čips. Sa drugačijim ukusom i sa drugačijim sadržajem.

A jedini proizvod koji se računa na političkoj sceni jeste politika sama. Plan, program i jasna ideja, i šta hoćeš i kako to da postigneš.

I tu opet dolazimo do one razlike koju Vesna Pešić ne primećuje. Vučić, kada krene na svoju turneju, nosi punu torbu novih vrsta čipsa. I ne iskrivljuje činjenice, već nudi sve ono što je nudio, ali i ostvarivao do sada. Novu fabriku, novog investitora, novu prugu, nov posao…

I možeš ti da pričaš da je sve to laž, da ljude teraju na njegove mitinge, da im je tamo neprijatno, ali to neće imati nikakav drugi efekat osim što će još malo poremetiti tvoju ionako dosta poremećenu mentalnu mapu, i udaljiće te ponovo od realnosti.

Pošto je realnost da on posle svakog mitinga – raste.

I da ti posle protesta ne rasteš.

Između ostalog, i zato što ne nudiš novi čips, nego, stalno i iznova, nove i nove manekene za robu koja i ne postoji.

Nema je. Baš kao ni odgovora ni na jedno ozbiljno pitanje, osim ako ne računamo amaterske pokušaje Vuka Jeremića da Bosance ubedi da bi Vučić pobio mnogo više od Miloševića, samo da ima jaču vojsku.

I na stranu to što Jeremić time implicitno tvrdi ono što nikada ne bi smeo da izgovori u Srbiji, a sumnjamo da bi to smeo da zucne i da ga pozovu da svedoči u Hagu – da je Milošević ubijao po Bosni – ta izjava je stupidna, pre svega, zato što politiku zamenjuje baš iskrivljivanjem realnosti i pokušajem da se neko negde uplaši bajkom o zlom vuku, to jest Vučiću.

Ko? Bosanski političari? Zapad? Srbija?

Svi oni kojima je baš Vučić partner, i to isključivo zato što insistira u svojoj politici na miru, kompromisima i stabilnosti čitavog Balkana.

I ti ćeš ga promeniti tako što ćeš ga ogovarati?! U Sarajevu, Zagrebu i Briselu?

A da pritom ni reč ne kažeš o tome šta bi ti uradio. Na primer, s Kosovom.

Jasno je to i Vesni Pešić, ipak. I zato se na kraju svog teksta i brine šta će biti sa svim tim opozicionim mentalnim mapama kada jednom Vučić padne.

I tu je skroz u pravu i više nego što misli. Zato što haos koji bi nastao kada bi grupa ljudi čija je svest iskrivljena stvarno uspela da ukine Vučića, koji danas jeste realnost, i samim tim i realnost kao postavku – ne može ni da se opiše. Sve da se tog velikog posla dohvati Velja Ilić, slepi Homer srpske opozicione scene, sklon epskim ispadima.

Stvarno bismo živeli u ludnici, gospođo Pešić.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar