NEPRAVILNA VAZURA

DRI je loše ocenila rad Agencije za rad stečajnih upravnika i njene direktorke. Nesavesno raspolaganje državnom imovinom i nezakonito raspolaganje novcem samo su neke od optužbi

Državna revizorska institucija je u svom izveštaju o radu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika ALSU u 2016. godini uočila niz nepravilnosti. Nije to ni prva ni poslednja institucija ili državni organ ili javno preduzeće čije je poslovanje kontrolisao državni revizor. Nije ni prvo, nažalost ni poslednje u kome su uočene nepravilnosti. Sankcije za loše poslovanje i neodgovorno i nezakonito ponašanje rukovodilaca uglavnom su izostajale i pored javne osude. Sistem u kome se javno preduzeće i državna imovina doživljavaju kao plen nadjačao je zakon i institucije koje ga sprovode.

Vrana vrani oči uglavnom ne vadi.

U pomenutom izveštaju u koji je redakcija "Ekspresa" imala uvid do detalja je analizirano poslovanje Agencije za lienciranje stečajnih upravnika koju vodi Danijela Vazura, u javnosti poznata kao rođena sestra generalnog sekretara FK Partizan Miloša Vazure. Zamerke koje je državni revizor imao na rad Vazure i njenih saradnika koje su iznete u ovome izveštaju vrlo su ozbiljne i temelje se na nalazima koje je teško pobiti.

Tako u izveštaju državnog revizora stoji da je "Agencija u poslovnim i finansijskim izveštajima za 2016. godinu manje iskazala poslovne prihode i neto dobitak tekuće godine i više iskazala kratkoročne obaveze u iznosu od 331.911.000,00 dinara* (oko 2,6 miliona evra) jer nije fakturisala stečajnim dužnicima nagrade za rad i naknade troškova stečajnog upravnika koje su stečajni dužnici uplatili Agenciji po rešenjima stečajnih sudova u navedenom iznosu".

Takođe, revizor je ustanovio da je "u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima Agencija manje iskazala prihode i potraživanja po tarifnom broju 6 kao i neto dobitak tekuće godine, u iznosu od 7.010.000,00 dinara, zbog neblagovremene verifikacije tromesečnih izveštaja obveznika tarife, zbog nesastavljanja  obračuna zaduženja i zbog neosnovanog umanjenja prihoda i potraživanja". U ovom odeljku je revizor ukazao da ovaj naizgled benigni propust zapravo u suštini menja karakter standarda finansijskog izveštavanja po kojem je dužna da postupa Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

U  izveštaju je više iskazala rashode poslovanja i manje iskazala potraživanja iz specifičnih poslova kao i neto dobitak tekuće godine u istom iznosu, po osnovu indirektnog otpisa ovih potraživanja od stečajnog dužnika od kojih Agencija nije imala potraživanja na dan izvršenja otpisa. Kad ovu rečenicu prevedemo na srpski jezik, to znači da je Agencija otpisala dugove stečajnih dužnika koji u trenutku otpisa nisu ni postojali.

Međutim, ono što se posebno ističe kroz ceo izveštaj revizora je izuzetna doza arbitrarnosti koju pokazuje direktor Agencije za licenciranje u samom poslovanju. Zakon je uglavnom ne obavezuje.

Tako npr. po okončanoj sudskoj parnici Vazura nije izvršila prenos sredstava rezervisanih po rešenju suda do okončanja parnice, u iznosu od 19.820.000,00, zbog čega su kratkoročne obaveze više iskazane u finansijskom izveštaju. Agencija nije prenela u budžet sredstva u iznosu od 97.264.000,00 dinara po osnovu viška deobne mase, a članom 147 Zakona o stečaju propisana je obaveza stečajnog upravnika da višak deobne mase uplati na račun budžeta RS, Agencija nije postupila po rešenju suda kojim je utvrđena raspodela deobne mase. U toku revizije, Agencija je izvršila prenos sredstava, znači tek nakon što je državni revizor započeo svoju kontrolu. Zakonom o stečaju nije propisan rok za uplatu sredstava po osnovu viška deobne mase, ali se shodno tome primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak kojim je propisan rok od osam dana. Agencija je tokom 2016. izvršila prenos sredstava na račun budžeta RS po osnovu viška deobne mase u iznosu od 1.254.705.000,00 dinara, ali neblagovremeno (sa kašnjenjem od jedan mesec do više od jedne godine) rizik koji se javlja zbog neblagovremene uplate sredstava u budžet povećava rizik od uvećanog prikazivanja imovine i obaveza u finansijskim izveštajima.

Naime, sredstva u iznosu od 945.769.000,00 dinara uplatila je na račun budžeta jedan mesec i četiri dana posle uplate sredstava na svoj račun, sredstva u iznosu od 249.023.000,00 dinara uplatila je posle tri meseca i deset dana, sredstva u iznosu od 47.297.000,00 dinara uplatila je posle jedne godine, jednog meseca i četrnaest dana, sredstva u iznosu od 8.372.000,00 dinara uplatila je posle jedanaest meseci i sedam dana i sredstva u iznosu 4.244.000,00 dinara uplatila je dvanaest dana posle uplate sredstava na svoj račun, protivno odredbama člana 147 Zakona o stečaju i člana 486 2 Zakona o parničnom postupku. Dakle, iako je zakon jasno obavezuje u kojim rokovima je dužna da uplati novac na račun budžeta, Vazura je to činila po ličnom nahođenju bez jasno postavljenih kriterijuma.
Slično tome izvršila je rezervisanje troškova sudskih sporova u iznosu od 258.130.000,00 dianra (2,1 milion evra) bez procene iznosa potrebnih  za izmirivanje obaveza na dan izveštavanja i bez izveštaja pravne službe i shodno tome odluke Upravnog odbora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, što predstavlja ne samo povredu zakona nego i samih internih akata agencije.

Revizor je nedvosmisleno utvrdio brojne privredne prestupe. Tako je pokazano da je prekršen "član 16 Zakona o računovodstvu i član 12 Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, jer Agencija nije izvršila godišnji popis potraživanja iz specifičnih poslova koja nisu usaglašena sa stečajnim dužnicima, iskazana u poslovnim knjigama u iznosu od 213.805.000,00 dinara, što predstavlja privredni prestup (član 346 Zakona o računovodstvu - kaznene odredbe)".

Prekršen je član 18 stav 4  Zakona o računovodstvu jer Agencija nije usaglasila sa stečajnim dužnicima svoja potraživanja iz specifičnih poslova u iznosu od 208.909.000,00 dinara zbog toga što nije obezbedila odgovarajuće isprave kao dokaz usaglašavanja, niti je u napomenama uz finansijski izveštaj za 2016. godinu obelodanila ova neusaglašena potraživanja, što se smatra privrednim prestupom (član 46 Zakona o računovodstvu - kaznene odredbe).

Ipak, najzanimljiviji je pristup jednom od najakutnijih problema u svim javnim preduzećima a to je raspolaganje novcem. Iako bi po pravilu na to trebalo da obrate najviše pažnje, uglavnom se prema tome rukovodioci odnose najbahatije, a izuzetak nije ni Danijela Vazura.

Nalaz revizora je utvrdio da "Agencija nije internim aktima uredila kriterijume na osnovu kojih se vrši prenos sredstava sa podračuna stečaja na podračun agencije za redovno poslovanje, već se ovaj poslovni proces obavlja na osnovu slobodne procene rukovodilaca projekta". U praksi je to značilo da se novac koji se prihodovao iz stečajnog postupka, znači uglavnom iz prodaje imovine preduzeća u stečaju, maltene u potpunosti stavljao na raspolaganje direktorki.

Vrlo je zanimljivo kako je izveštaj revizora vrednovao sve ove "greške" u poslovanju Danijele Vazure. Oznaka koja stoji uz pobrojane navode je Prioritet 1. Po definiciji koja je sastavni deo izveštaja - Prioritet 1 - greške, nepravilnosti i pogrešna iskazivanja koja ukazuju da postoji neposredni rizik od vršenja netačnih ili nepravilnih plaćanja ili postoji rizik da javna sredstva nisu zaštićena. Problemi poput ovih zahtevaju da rukovodstvo odmah reaguje.

Nalazu revizora nema se mnogo dodati sem da "problemi poput ovih" zahtevaju i da neki drugi državni organi reaguju. Bilo bi to prilično lekovito za sistem.