ZAŠTO SE 12 GODINA ČEKA NA POVRATAK MOŠTI KRALJA MILUTINA NEMANJIĆA U GRAČANICU: Bugari dali zeleno svetlo, a SPC nije tražila zahtev od države Srbije

Mošti kralja Milutina Nemanjića, iako je Sinod Bugarske pravoslavne crkve još 2006. godine dao dozvolu za prenos posmrtnih ostataka u njegovu zadužbinu-manastir Gračanicu na Kosovu i Metohiji, SPC još nije zatražila zahtev od države Srbije da se ova srpska svetinja vrati u domovinu, piše Telegraf.rs.

Prvi zahtev za vraćanjem kralja Milutina u Srbiju, u obnovljenu Pećku patrijaršiju upitio je ruski Car Ivan u 16. veku, ali je bio odbijen. Poslednji zahtev je uputila Kraljevina Srbija početkom 20. veka, ali zahtev nije prihvaćen. Do danas nijedna zvanična institucija iz Srbije nije uputila zvaničan zahtev za prihvatanjem ove najveće srpske svetinje, tako da kralj Milutin čeka već 12 godina na povratak u Srbiju.

- Danas je srpskom narodu, naročitu na Kosovu i Metohiji, kralj Milutin potrebniji nego ikada. Vraćanjem svetih moštiju u njegovu zadužbinu Gračanicu koju je podigao 1321, nedvosmisleno bi pokazali svima na svetu čije je Kosovo i Metohija. Čin vraćanja moštiju osnažnio bi duh srpskog naroda na Kosovu i vratio nadu u opstanak na ovoj svetoj srpskoj zemlji. Žalosno je da propuštamo ovu šansu, jer se punih 12 godina čeka na Srbiju da uputi zahtev za vraćanje u otadžbinu ovog najvećeg srpskog vladara ikada. Zatražiću na prvoj narednoj sednici Skupštine Srbije da nadležni pošalju ovakav zahtev – izjavio je za Telegraf.rs Žika Gojković, narodni poslanik i predsednik Pokreta za obnovu Kraljevine Srbije.

Mošti kralja Milutina počivaju u Crkvi svete Nedelje u Sofiji, od 1460. godine. Kralj Milutin Nemanjić (1253 – 1321) najuspešnji je srpski vladar otkad postoji Srbija. Proširio je granice države na jugu na Makedoniju i pola Albanije, a na zapadu na veliki deo Dalmacije i od Srbije napravio najveću balkansku silu. Takođe, napravio je temelje za formiranje srpskog carstva njegovog unuka cara Dušana.

Ovaj vladar je podigao više manastira i crkava od svih svojih prethodnika zajedno, a najznačajniji su manastir Gračanica i Bogorodica Ljeviška na Kosovu i Metohiji, a podizao je i manastire na Hiladaru i u Jerusalimu.

Koliki je značaj moštiju Svetog kralja Milutina govori činjenica da vekovima, sve do danas, svakodnevno hiljade bugarskih vernika ih posećuju i moli se ispred njih za pomoć i spas. Turci su za vreme okupacije, zabranili vraćanje svetih moštiju u Srbiju, iz straha da će se Srbi oko njih okupiti i dobiti snagu za ustanak i oslobođenje, a u isto vreme nisu smeli da ih unište, bojeći se posledica.

Mošti su preživele i teroristički napad komunista 1925. godine kada su pokušali da dignu u vazduh crkvu i unište ovu srpsku svetinju. Letopisi beleže da je vladao 42 godine i da je podigao 42 crkve.

Kralj Milutin je naročito sablažnjavao svet svojim postupcima prema ženama. Prvu ženu, tesalsku princezu, koja mu je rodila sina Konstantina, vratio je prosto kući. Oženio se drugi put svojom prijom, sestrom snahe Katarine, Dragutinove žene, Jelisavetom, koju je zaveo kao kaluđericu. I nju je oterao posle kratkog vremena i već 1284. godine venčao se Anom, ćerkom bugarskog cara Đorđa Terterija, što je i uticalo da se njegovi mošti kasnije prenesu u Bugarsku.

Svoju četvrtu suprugu, petogodišnju Simonidu, koja je 1299. godine postala srpska kraljica, kralj Milutin dobio je od vizantijskog cara Andronika, koji mu je svoju kćer dao kao miraz, nemoćan da vrati izgubljene oblasti. U letopisnim knjigama zabeleženo je i da je zbog održanja na vlasti oslepeo svog sina Konstantina. Milutin se ne može smatrati velikim zbog njegovih moralnih osobina, ali posle Nemanje to je, svakako, najkrupnija politička ličnost Srbije u celom 13. veku.