40 GODINA OD TITOVE SMRTI: Ko je bio Josip Broz i zašto je cela SFRJ plakala za njim?

Ovog ponedeljka, 4. maja, navršava se tačno 40 godina od kako je objavljeno da je umro Tito. Neki sumnjaju da je umro i ranije, ali da se sa objavom malo pričekalo, no to sada nije ni bitno.

"Umro je drug Tito". Ovim rečima 4. maja 1980. godina Mile Zdravković je saopštio gledaocima  dnevnika Radio televizije Beograd da je predsednik Josip Broz Tito umro.

O tome ko je bio Tito i koliko je bio uticajan i poštovan lider najbolje govori podatak da je preko 209 delegacija iz celog sveta pristiglo na sahranu 8. maja, kako bi se poklonilo kovčegu doživotnog predsednika Jugoslavije, jednog od osnivča pokreta Nesvrstanih. Sahrani je prisustvovalo oko 700.000 ljudi, četiri kralja, pet prinčeva, šest predsednika parlamenta, 31 predsednik država, 22 premijera kao i 47 ministara. Među najuglednijim ljudima svakako su se izdvajali Margaret tačer, Sadam Husein, Jaser Arafat, Leonid Brežnjev, Helmut Šmit. Takođe među zanimljivijim ličnostima bila je i majka Džimija Kartera, predsednik SAD.

https://www.youtube.com/watch?v=IgdqsZfi9BY&feature=emb_title

Mnogo je teorija i mitova vezanih za maršalovu sahranu, od one da je sahranjen dva puta, pa do toga da se njegove kosti nalaze u Vatikanu. Pored sahrane mnoge kontroverze je izazvao i sam grob na kojem zlatnim slovima piše samo “Josip Broz Tito 1892 – 1980”. Mnogima nije bilo jasno zašto poslednje počivalište jednog od najpoznatijih komunističkih vođa nije obeleženo zvezdom petokrakom, simbolom komunističkog pokreta.
Svoje poslednje dane Tito je proveo na lečenju u Ljubljani, a lični lekar mu je bio dr Milomir Stanković.

"Sve oko njegovog lečenja je bilo državna tajna. Došla je moja supruga da me obiđe na Brdu kod Kranja nisam smeo da joj kažem da će sutra biti amputirana Titu noga. Nikad niste znali ko možda sluša."

Stanković je takođe objasnio kako je Tito reagovao kada je saznao da noga mora da mu se amputira.

"Ako moja noga ode, ja ću sam sebi presuditi."

Kad je trebalo da ode u bolnicu mi smo mu sklonili pištolj koji je tajno čuvao u jednoj torbici. Niko nije smeo da mu kaže da noga mora da se amputira, nego su produžavali terapiju u nedogled koja ne pomaže. I sve tako je bilo dok se noga nije osušila, kad se osušila ona je otrovala organizam…

https://www.youtube.com/watch?v=Q7Txj43GmYA&feature=emb_logo

U istoriji će ostati upamćen po mnogo čemu, ali svakako jedan od prepoznatljivijih poteza Josifa Broza je bio osnivanje međunarodnog pokreta Nesvrstanih u koji je bilo uključeno 120 država, od kojih su važniji članovi bili Indija, Kina, Južna Afrika, Egipat..

Poznat je i po svom čuvenom “NE” Staljinu, koji je doveo do raskola Jugoslavije i SSSR-a. Taj sukob Tita i Staljina za posledicu je imao izbacivanje Jugoslavije iz Komunističkog informacionog biroa 1948. godine i okretanje Zapadu pre svega Sjedinjenim Državama od koje je Jugoslavija dobila obilnu vojnu pomoć i time postala jedinstveni primer u svetu. Komunistička zemlja koju je podržavao Zapad.

Novi preokret usledio je 1955. kada se Tito izmirio sa Rusima, koji opet nikada u potpunosti nisu imali poverenje u njega zbog čuvene 1948.

Međutim, Tito je najveći trag ostavio time što je i dalje glavna asocijacija na Jugoslaviju jeste “lep i bezbrižan život”, makar za većinu ljudi koji su živeli u ovoj državi.

Većina građana bivše SFRJ i dalje sa setom spominje Crveni pasoš, sa kojim se moglo “svuda”, dan Mladosti i štafeta koja je nošena oko mesec i po dana po celoj teritorije tadašnje države.

Brozov period su obeležili i “Titovi pioniri”, osnovci koji su po završetku sedmog razreda polagali zakletvu, po ugledu na sovjetske pionirske organzacije.

https://www.youtube.com/watch?v=Aco37rELP_A&feature=emb_logo

“Danas, kada postajem pionir
Dajem časnu pionirsku reč:
Da ću marljivo učiti i raditi
poštovati roditelje i starije,
i biti veran i iskren drug,
koji drži datu reč;
Da ću voleti našu samoupravnu domovinu
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju
Da ću razvijati bratstvo i jedinstvo
i ideje za koje se borio drug Tito;
Da ću ceniti sve ljude sveta
koji žele slobodu i mir!”

Pitanje je samo koliko je jugoslovena ostalo privrženo zakletvi.

Za 35 godina koliko je bio na čelu Jugoslavije, za sobom je ostavio neizbrisiv trag kao i mnogo pristalica koje i dalje slave njegovo ime. I danas je, nakon 38 godina od njegove smrti, desetine autobusa iz gotovo svih država bivše Juge, pristiglo ispred Kuće cveća u želji da odaju počast bivšem predsedniku.
Od 1980. godine Kuću cvijeća je, po službenim podacima, posjetilo više od 17 miliona ljudi, a tokom cele godine najbrojniji su turisti iz zapadne Europe, Amerike, Kine i Japana.