Vesti
06.03.2025. 16:15
Vesti
18.03.2025. 18:50
Marko R. Petrović
Damir Okanović, intervju
"Agencija za bezbednost saobraćaja se bavi Instagramom, a ne svojim poslom"
Srbija je ušla u fazu donošenja novog zakona o bezbednosti u saobraćaju. Postojeći je na snazi već 16 godina, pretrpeo je nekih 18 izmena i, jednostavno, vreme je da se piše novi, a ne da se "krpi“ stari.
Poražavajuće je, međutim, u kakvoj situaciji ulazimo u proces donošenja novog zakona, a na to upozorava i advokat Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
"Situacija što se tiče broja poginulih uopšte nije dobra. U 2024. godini imamo povećanje broja poginulih generalno u odnosu na 2023, a posebno je problematično što je drastično povećan broj poginule dece, broj mladih koji je poginuo i broj poginulih na motociklima i mopedima. U drastičnom je porastu u odnosu na 2023. godinu“, kaže na početku razgovora za "Ekspres“ Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Šta je uzrok tome?
"Uzrok jeste što nisu primenjene sistemske mere koje je trebalo da dovedu do smanjenja broja poginulih. Inače, poginulo je u 2024. godini 520 osoba, što je za 16 više nego u prethodnoj godini, a što je za 76 osoba više nego što je bilo predviđeno strategijom. Strategija je predvidela da maksimalno u 2024. godini poginu 444 osobe, a poginulo je 520. Znači jako, jako veliki neuspeh sistema, ali uzrok tome jeste pre svega neprimenjivanje određenih sistemskih mera od strane Agencije za bezbednost saobraćaja.“
Na edukaciji i na...
"Na promeni svesti i stavova učesnika u saobraćaju.“
Aktuelni zakon menjan je i dopunjavan 18 puta za 16 godina.
"Jeste, s tim što su bile tri značajnije izmene. Ali nije to ništa loše. Potpuno je prirodno da se zakon inovira s vremena na vreme, s tim što je sada već malo teško da ga po 19. put inoviraju, tako da se sada piše novi zakon. I taj zakon bi zaista trebalo da bude iskorak napred, s tim što je bitno razumeti da zakon nije sam sebi cilj. Zakon neće samim usvajanjem da smanji broj poginulih, već je zakon jedan alat koji, ukoliko se primenjuje, dovodi do boljih rezultata nego prethodni alat. Mi bismo i sa postojećim zakonom imali mnogo bolje rezultate, da smo koristili sve alate koje nam pruža taj zakon. Ali, nažalost, to se ne dešava.“
Ko to nije radio? Ko nije koristio sve alate?
"Imaš više činilaca u sistemu. Naravno, nisu svi istog značaja. Ali bezbednost saobraćaja se ne svodi samo na policiju sa jedne strane i nesavesne učesnike sa druge. Nije to igra kao kada se mi kao deca igramo lopova i policajaca. Znači nisu to samo te dve strane. To je jedan mnogo širi sistem, a u tom sistemu imaš još značajnih subjekata kao što su Agencija za bezbednost saobraćaja, Ministarstvo saobraćaja, upravljači puteva, znači ’Putevi Srbije’ i ostali lokalni upravljači. Veoma su bitni Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija itd. Znači ima veoma mnogo činilaca na nacionalnom i na lokalnom nivou.
Međutim, ako pričamo o tome koji su najznačajniji činioci u našem sistemu, to su svakako Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za bezbednost saobraćaja. Što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova, ono što se zaista da primetiti jeste da oni ljudi tamo rade sa 110 posto svojih kapaciteta. Oni rade svoj posao, angažovani su i prosto je pitanje koliko će još moći da izdrže sa tolikim angažovanjem. Ali, sa druge strane, problem je u Agenciji za bezbednost saobraćaja koja bi faktički trebalo da bude lider u sistemu. Agencija za bezbednost saobraćaja je osnovana kako bi bila vodeće operativno telo u sistemu bezbednosti saobraćaja, ali smo došli do toga da se Agencija za bezbednost saobraćaja pretvorila u instituciju koja se bavi isključivo instagram kampanjama, gde ne postoje prosto ključne sistemske aktivnosti koje bi trebalo da dovedu do smanjenja broja poginulih u saobraćajnim nezgodama.“
Šta je to što bi trebalo da uradi Agencija za bezbednost saobraćaja?
"Agencija za bezbednost saobraćaja, pre svega, treba da radi na promeni ponašanja učesnika u saobraćaju, da provodi jake medijske efektne kampanje koje će da promene stavove u pogledu upotrebe pojasa, u pogledu brzine, u pogledu konzumiranja alkohola i vožnje, u pogledu prevoza dece u odgovarajućim sedištima itd. Agencija za bezbednost saobraćaja to ne radi. Oni rade lokalne aktivnosti. To sam jedanput rekao i na RTS-u. Kao da treba da pokosiš travu na fudbalskom terenu, a ti uzmeš makazice za nokte i kreneš da seckaš travkicu po travkicu. Pa ti izračunaj koliko bi ti vremena trebalo da pokosiš ceo teren, pa dok pokosiš, na onom drugom kraju je već porasla trava. Dakle, Agencija za bezbednost saobraćaja ima kapacitete da sprovodi aktivnosti na nacionalnom nivou. To znači ‒ ako imaš medijsku kampanju za korišćenje sigurnosnih pojaseva, radiš je tako da grmi televizija, radio, internet, društvene mreže, bilbordi... Ne, toga nema.
Agencija u nekom mestu u Srbiji pred 10-20 ljudi na nekom trgu, na nekoj ulici demonstrira neki simulator sudara, postave to na Instagram i kao – evo, mi smo uradili danas jednu veliku stvar. To tako ne može da se radi. Osnovni zadatak promene svesti nije urađen. I shodno tome mi imamo situaciju da za 15 godina, koliko je obavezna upotreba pojasa na zadnjem sedištu, imamo svega 15 procenata ljudi koji ga upotrebljavaju. To znači da bismo dostigli 90 procenata upotrebe pojasa na zadnjem sedištu, kao što je u Nemačkoj, nama će trebati ovim tempom još 75 godina. To ne treba da radi policija. Policija se ne bavi promenom svesti. Policija je tu da kontroliše da li se učesnici u saobraćaju ponašaju u skladu sa zakonom ili ne. A onaj ko treba da utiče na svest, na promenu ponašanja, na stavove, to radi Agencija za bezbednost saobraćaja. I oni će ti reći – da, mi to radimo, pogledaj naš instagram, pogledaj listu, mi smo bili u 50 škola, u 100 škola. Šta to znači kada ti pogledaš ukupan broj dece? Imaš oko 65.000 dece po generaciji, pa puta osam godina, pa koliko je to đaka. A ti kada sabereš koliko su oni đaka edukovali, to je negde oko jedan procenat. Šta ti možeš bitno da uradiš sa jednim procentom? Ništa.“
Ok, nije to samo posao Agencije.
"Jeste posao Agencije, ali posao Ministarstva prosvete jeste da izradi nastavni plan i program u vezi sa bezbednošću saobraćaja, ali znaš na čiji predlog? Na predlog Agencije za bezbednost saobraćaja. Agencija za bezbednost saobraćaja je formirana kao telo koje treba da radi koordinaciju aktivnosti na vertikali i na horizontali. Na horizontali da radi koordinaciju među ministarstvima, a na vertikali da radi koordinaciju između nacionalnog i lokalnog nivoa. I ako neko treba da uradi tu priču sa Ministarstvom prosvete, to je opet Agencija za bezbednost saobraćaja. Obrazovanje se bavi nekim svojim tekućim problemima, statusom nastavnika, učionicama, renoviranjem toaleta... Ali neko mora da inicira kod Ministarstva obrazovanja, odnosno prosvete, da se unapredi saobraćajno obrazovanje i vaspitanje u školama. To je zadatak Agencije i po Zakonu o bezbednosti saobraćaja, Agencija treba da napravi predlog tog nastavnog plana i programa. Drugo nema. Znači, Agencija je ta koja treba da vuče ceo sistem napred, uključujući MUP. A mi imamo ovde situaciju da MUP vuče sistem napred, a MUP je ograničen na prinudu. Zadatak MUP-a je prinuda. Njihov zadatak nije prevencija. I da nema MUP-a, koji radi ovako kako radi, broj poginulih bi bio mnogo veći.“
Vesti
10.02.2025. 19:10
"OVO je jedna od najriskantnijih deonica u gradu"
Hronika
07.02.2024. 11:05
Pored škole vozio "MRTAV PIJAN", izmereno 4,23 promila alkohola
Kažete da MUP radi sa 110 posto kapaciteta, utisak je ipak da i dalje ima propusta, da, recimo, dosta primera nasilničke vožnje nije sankcionisano...
"Ima tu i predrasuda kako policija ne zaustavlja crne džipove i slično. Međutim, praksa pokazuje nešto potpuno suprotno. Ako pogledamo koliko je vozača otkriveno sa enormnim brzinama od preko 200 km/h, jasno je da te brzine ne mogu da razviju automobili srednje klase ili neki porodični automobili. To su i te kako luksuzni i skupi automobili. I kada policija bukvalno na svakodnevnom nivou pokazuje koliko su otkrili takvih bahatih vozača, jasno je da je reč o skupim automobilima. Ne slažem se da policija okreće glavu. Ima dosta prostora u radu MUP-a koji može da se unapredi. I to nije sporno. Da li oni savršeno rade svoj posao? Ne. Ali to su ljudi koji rade. Imamo sa druge strane subjekte poput Agencije koji ne rade. Lako je iznositi primedbe na rad MUP-a koji radi, a Agencija ne može da pogreši jer ništa ne radi.“
Ali ima i onih slučajeva nasilničke vožnje u naseljenom mestu koji su, nažalost, česti i gde brzine nisu tolike, ali zbog gustine saobraćaja i prisustva pešaka je opasnost mnogo veća čak i ako neko vozi 80 km/h...
"Jeste, ali zašto taj čovek vozi 70, 80? Taj čovek je išao u neki vrtić, pa išao u neku osnovnu školu, pa išao u neku srednju školu, pa je došao na polaganje vozačkog ispita gde je prošao, pa je to neki čovek koji gleda televiziju, koji sluša radio u kolima, koji je na telefonu, vrti Tiktok ... Znači, imao si puno instrumenata na raspolaganju da tog čoveka obrazuješ i vaspitaš da ne vozi 80 na sat tamo gde treba da vozi 50. MUP je poslednja barijera. Da li ti misliš da je komunalna policija kriva ako sada imaš brdo klinaca koji idu i pljuju po ulici, bacaju đubre ili pišu grafite? Pa nije to propust komunalne policije. Ne možemo da kažemo ‒ smanjićemo broj nevaspitanih i nekulturnih ljudi koji pljuju po ulici tako što ćemo pojačati broj komunalnih policajaca i broj kazni i ostalo. Ne. Ti i dalje imaš isti broj nevaspitanih i vulgarnih ljudi, samo što su se malo uplašili kazne. Ali nije to koren problema. Problem se rešava tako što vaspitaš decu – nemoj da pljuješ na ulici. Nemoj da bacaš đubre. Isto ti je i za saobraćaj, nemoj da voziš toliko i toliko zbog toga i toga. U vrtiću, u osnovnoj školi, u srednjoj školi, na obuci, na kampanjama, na bilbordima, na društvenim mrežama. Gde je? Nema ga. Ne postoji. I tu ti je problem.“
Na kraju, kako da dođemo do toga da primenjujemo zakone koje...
"Primena zakona, ako pričamo o učesnicima u saobraćaju, na nivou mene kao vozača, tebe kao pešaka, zavisi od toga koliko smo mi spremni i voljni da se ponašamo u skladu sa zakonom, odnosno u skladu sa pravilima saobraćaja. Ti imaš dva načina da dobiješ to željeno ponašanje. U ovom slučaju, željeno ponašanje je jednako propisno ponašanje. Prvi način je da me ubediš da se ponašam propisno, drugi je da me prinudiš. Ako ti mene ubediš da se ja propisno ponašam, onda nema potrebe za intervencijom policije i potpuno je nebitno da li na nekoj deonici puta postoji policija ili ne postoji. Ja ću da se ponašam bezbedno uvek na svakom mestu zato što si me ubedio. A ako ti mene prinudiš, ja ću da se ponašam samo tamo gde očekujem da je policija, uz rezervu da ću i ako me policija uoči možda uspeti da zamolim policajca da mi oprosti ili ću da izbegnem sudski postupak ili ću da izbegnem kaznu i ostalo. U suštini, u sistemu bezbednosti saobraćaja imaš tri problema – nebezbedno ponašanje učesnika u saobraćaju, nebezbedne puteve i nebezbedna vozila. Od ta tri faktora najveći problem je nebezbedno ponašanje učesnika u saobraćaju. Zašto se ljudi ponašaju nebezbedno? Zato što ih sistem nije ubedio da se ponašaju bezbedno. O tome je reč.“
Vesti
02.12.2024. 14:35
Novih pet kamera za automatsku detekciju prekoračenja brzine, evo na kojim su lokacijama
Hronika
17.03.2025. 12:04
Vozio bicikl sa 2,68 promila alkohola u krvi
Da li je potrebno da ih sistem ubeđuje da mogu da izgube glavu, da ostanu invalidi ili da nekog drugog ubiju?
"Sistem prinude ima svoj kapacitet koji je ograničen. Ti imaš ograničen broj policajaca koji imaju ograničeno radno vreme, odnosno ograničen broj radnih sati. Imaš ograničen broj sudova, imaš ograničen broj mesta u zatvoru i ti ne možeš da kazniš sve one učesnike u saobraćaju koji se ponašaju nepropisno. Prosto ne možeš. Nego ti izabereš jedan broj učesnika koji ćeš kazniti. Policajac zaustavi jednog ako prekorači brzinu i dok policajac tamo njemu piše zapisnik i sve ostalo, pored tog policajca prođe još pet koji prekorače brzinu. Ali on ne može sve da ih zaustavi i sve da ih obradi. Zbog toga nijedan sistem ne može da funkcioniše tako da se većina ponaša protivpravno. Ti upravljaš sistemom tako što većinu ubediš. Ne možeš nekada da ubediš sve. Ali moraš da ubediš većinu. A onu manjinu koju nisi uspeo da ubediš, koja ima neki problem, ili imaju problem psihičke prirode ili su delinkventi ili šta god, e onda prema takvim ljudima primenjuješ prinudu. Ali onda neće da ti promakne pet onih dok ti pišeš jednom zapisnik, nego čekaš, čekaš, pa kad ti naiđe taj problematični, ti ga lepo ukebaš. I tako se upravlja sistemom. Ne upravlja se sistemom tako što ćeš ti 90 posto ljudi da prisiljavaš na neko ponašanje.“
Da se vratimo konkretno na najavljeni novi zakon. Uvode se neke nove stvari, ukida se probna vozačka dozvola, odnosno za početnike, i stavlja se kod uz obrazloženja da bi tako i početnici mogli da voze u inostranstvu.
"Jeste, to je odlična ideja, krenula je iz MUP-a. Prosto, znači ograničenja ovakva kakva su i dalje će postojati. Pričam o nacrtu. Ne mogu da prejudiciram kako će to izgledati kada prođe vladu i skupštinu, ali ideja jeste da postojeća ograničenja ostanu, ali da se obrazac probne vozačke dozvole ukine kako ne bi stvarao probleme probnim vozačima u inostranstvu.“
Još jedna novina je nulta tolerancija na alkohol.
"Jeste, to je isto predlog, sa kojim se ja ne slažem. Ne slažem se zato što ne mislim da će to smanjiti broj saobraćajnih nezgoda. Mislim da će u slučaju nulte tolerancije na alkohol jedino profitirati osiguravajuća društva. Jer u svakoj saobraćajki gde postoji nedozvoljena količina alkohola u organizmu, osiguravajuće društvo kada isplati štetu zatraži od vinovnika nezgode da te pare vrati osiguranju. Što inače ne bi radio da je bio trezan. Znači, mi ćemo spustiti sa 0,2 na 0,0, a to bi samo povećalo broj ljudi koji bi morali osiguranju da plate štetu.“
Ne može se reći da sama zabrana konzumiranja alkohola pre vožnje nije dobra stvar.
"Kada posmatramo Evropu, svega četiri evropske države imaju nultu toleranciju na alkohol za sve, s tim što tri od te četiri države ne kažnjavaju do 0,3.“
Koje su to države?
"Češka, Slovačka, Rumunija i Mađarska. Do 2009. godine granica je kod nas bila 0,5, kao što je i sada trenutno u većini evropskih država. Onda smo mi spustili sa 0,5 na 0,3 i propisali relativno malu kaznu za tu količinu od 0,3 do 0,5 gde nema poena, gde nema oduzimanja dozvole. Tada je zauzet stav ‒ hajde da stavimo da je zabranjeno od 0,3 do 0,5, ali čisto da to bude jedna barijera, da neko ne bi sada kalkulisao kada sedi na ručku u kafani da li će da popije jedno ili dva piva. I onda, hajde da mu spustimo tu granicu, da on ne bi prešao 0,5. Nije linija odbrane faktički bila 0,3, nego 0,5. Ali hajdemo mi da tu liniju još bolje odbranimo tako što ćemo da spustimo na 0,3. A onda 2018. godine, hajde da spustimo na 0,2 još malo da pojačamo tu barijeru. A sada je obrazloženje hajde da spustimo na 0, da neko ne bi slučajno imao preko 0,2. Sada barijerom štitimo drugu barijeru. Zašto to radimo? Pri tome nema naučnih istraživanja koja potvrđuju značajan uticaj 0,1 promila na vozačke sposobnosti. Da, postoje istraživanja koja kažu postoji uticaj, ali ne značajan uticaj. I ponavljam, većina evropskih država stavila je granicu na 0,5, uključujući i neke države koje imaju odlične rezultate u sferi bezbednosti saobraćaja. Na primer, država koja je praktično lider u oblasti bezbednosti saobraćaja u Evropi je Švedska. U Švedskoj ti je dozvoljena količina 0,2. Zašto nisu stavili nultu toleranciju. U Velikoj Britaniji je čak 0,8, oni su čak otišli u drugu krajnost, ali države sa najboljim rezultatima u bezbednosti u saobraćaju nemaju 0,0 toleranciju.“
Kada pogledate nacrt zakona, šta mislite u kojem se smeru ide?
"Nacrt je još u radu. Meni se čini veoma dobro. Ono što mi uliva nadu jeste da je bitno da sam zakon prati Strategiju bezbednosti saobraćaja, koja nam predviđa da se do 2030. godine prepolovi broj poginulih u saobraćajnim nezgodama. A ono što mislim da je veoma dobro i što će novi zakon imati poseban akcenat na bezbednost dece u saobraćaju. Štaviše, celo jedno poglavlje biće posvećeno bezbednosti dece u saobraćaju, to do sada nismo imali slučaj.“
Šta Vam još deluje zanimljivo i korisno?
"Ima tu puno finih i lepih izmena koje će zaista unaprediti sistem. Između ostalog, zanimljiv je taj informacioni sistem gde ćeš moći da saznaš rejting vozača. Na primer, ti ideš u rentakar agenciju i dođe ti neko i hoće da iznajmi auto. On ti pokaže vozačku dozvolu, ali on može da bude pod zabranom. A ti, prosto, to ne znaš. Ti to ne vidiš pošto zabrana nije upisana u dozvolu. Može da se desi da nije pod zabranom, ali da je problematičan, više puta osuđivan za najteže prekršaje, da je višestruki povratnik. I proveriš sve to kroz taj sistem, uz saglasnost samog vozača, koja će biti neophodna. Moći ćeš da vidiš koliko je on problematičan vozač ili nije i na osnovu toga da doneseš odluku da li ćeš da mu rentiraš auto ili nećeš. I kada zapošljavaš nekoga imaćeš mogućnost da vidiš o kakvoj se ličnosti kao vozaču radi i da odlučiš da li ćeš ga zaposliti ili nećeš.“
Da li će sami građani moći da pristupe tom sistemu, da vide imaju li neke poene, zabrane ili nešto slično?
"Ideja je da mogu, da može svako da proveri svoj status u svakom trenutku. Ali što se tiče trećeg lica, tu bi bio ograničen, ne da ideš u detalje. Samo da imaš neke indikatore koji bi ti ukazivali, tipa crvena, žuta i zelena. Imao bi indikatore koliko je neko rizičan ili ne.“
Govori se o kamerama koje će automatski da beleže prekršaj pa da ljudima odmah stižu kazne na adresu.
"Jedan od ciljeva ovog zakona jeste da se uvede sistem koji će mnogo da olakša i ubrza sam postupak od uočavanja prekršaja do konačnog ishoda pred prekršajnim sudom. Ti sada imaš određenu proceduru. Na primer, ako je prekršaj evidentiran kamerom za automatski nadzor, prođeš žutom trakom pa te slika kamera, tamo neko mora da odštampa tu fotografiju i da ti napiše obaveštenje gde se od tebe traži da kažeš ko je upravljao vozilom. Pa ti odeš kod notara pa overiš izjavu da si ti upravljao ili odeš u policijsku stanicu i kažeš da si ti upravljao. Pa se onda ta izjava vraća nazad u policiju, pa se piše kazna na ime toga koji je overio tu izjavu, pa se ide u prekršajni sud, pa se onda sprovodi kompletan prekršajni postupak u okviru koga može da se izvrši ono priznanje prekršaja, da ti opet aktiviraš policijske službenike da bi potpisao to priznanje i slično. Onako, prilično jedan složen postupak za na primer kaznu koja može biti 3.000 dinara. I postavlja se pitanje svrsishodnosti svega toga, kad ceo taj postupak izađe skuplje nego sama ta kazna.
Jedna od ideja zakona jeste da se uprosti ta procedura. U tom smislu postoji predlog da se, na primer, uvede objektivna odgovornost vlasnika vozila za prekršaje gde je propisana samo novčana kazna. Što znači da, ukoliko vozilo prođe žutom trakom i taj prekršaj bude snimljen kamerom za automatski nadzor, kazna će odmah u startu dolaziti na ime vlasnika. I vlasnik će biti taj koji je obavezan da plati kaznu. Naravno, vlasnik će imati mogućnost da taj iznos refundira od onoga koji je zaista upravljao vozilom.“
Od žene ili...
"Može od žene, od drugara, može da bude vlasnik vozila pravno lice, može da bude državni organ... A suština jeste da uprostiš priču, tako da zadužiš vlasnika vozila, a vlasnik posle naplati od onoga ko je zaista upravljao automobilom. Kada je reč o ovim težim prekršajima, ideja jeste da se omogući policiji da izriče kaznene poene i meru zabrane upravljanja vozilom. Prekršajni nalog je ono što ti izdaje policajac kada je samo novčana kazna propisana. Međutim, prekršajni nalog ne može da se izda po zakonu ako je predviđeno izricanje kaznenih poena ili zabrana upravljanja vozilom. Tako da za iole teži prekršaj policajac ne može da ti izda prekršajni nalog. A ideja jeste da prekršajni nalog može da se izda i za teže prekršaje da bi u tom smislu prosto vozač imao mogućnost da bira da li će odmah pristati na blažu sankciju, uključujući i blažu zabranu, ili će tražiti sudsko odlučivanje gde će moći da mu se izrekne znatno teža sankcija, odnosno veća novčana kazna i duže trajanje zabrane upravljanja vozilom.“
Komentari
