“Srbija postaje područja koje će biti veoma pogođeno klimatskim promenama“

Jedan od tih projekata jeste POPENVIROS na čijem čelu se nalazi dr Natalija Mirić docent na Geografskom fakultetu u Beogradu.

Reč je o pionirskom istraživanju u Srbiji koje će se baviti istraživanjem uticaja životne sredine na dinamiku stanovništva u našoj zemlji. Rezultati projekta trebalo bi da pruže uvid u to koliko klimatske promene, kao jedan od najvećih izazova današnjice, utiču na fertilitet, mortalitet i migraciju stanovništva.

Natalija Mirić nam na početku razgovora detaljnije objašnjava prirodu samog projekta kao i to koji će sve istraživači biti njegov deo.

“Projekat POPENVIROS (eng. Population dynamics under environmental challenges in Serbia) realizuje se u okviru konzorcijuma tri fakulteta Univerziteta u Beogradu: Geografskog fakulteta, Fakulteta organizacionih nauka i Ekonomskog fakulteta, kao i Instituta društvenih nauka, uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije, kroz program PRIZMA (potprogram naučnih istraživanja u oblasti društvenih i humanističkih nauka, broj projekta: 7350). Projekat je otpočeo u decembru 2023. i trajaće naredne tri godine. Multidisciplinarni tim projekta ʼPopenvirosʼ okuplja 10 istraživača komplementarnih naučnih profila, kao što su demografi, analitičari životne sredine i statističari. Demografi u okviru tima ʼPopenvirosʼ su istraživači zaposleni na Katedri za demografiju Geografskog fakulteta  Univerziteta u Beogradu (dr Vera Gligorijević, redovni profesor; dr Petar Vasić, vanredni profesor, dr Natalija Mirić, docent; Damjan Bakić, asistent), kao i u Institutu društvenih nauka (dr Ivan Marinković, viši naučni saradnik). Troje analitičara životne sredine, takođe zaposleni na Geografskom fakultetu,  jesu dr Slavoljub Dragičević, redovni profesor, zatim dr Ivan Novković, vanredni profesor kao i asistentkinja Tijana Jakovljević. Dvoje statističara u okviru tima ʼPopenvirosʼ su docentkinje Milica Maričić sa Fakulteta organizacionih nauka i Aleksandra Anić sa Ekonomskog fakulteta.“

Cilj projekta na čijem ste čelu jeste da ispita kako i u kojoj meri izazovi životne sredine utiču na rađanje, umiranje i migracije u Srbiji. Koji su to najveći izazovi sa kojima se suočava životna sredina?

“Jedan od najvećih izazova sa kojim se Srbija danas suočava jeste demografske prirode, a proističe iz negativnih trendova u dinamici stanovništva u poslednjih nekoliko decenija. Podaci pokazuju da se stanovništvo Srbije smanjilo za više od 600 hiljada samo u poslednjoj deceniji. Paralelno sa tim, Srbija postaje jedno od područja koje će biti veoma pogođeno klimatskim promenama, posebno u pogledu rasta prosečnih temperatura koji izaziva pojavu različitih klimatskih i vremenskih ekstrema. Takvi izazovi životne sredine deluju na dinamiku stanovništva direktno, ali i indirektno putem različitih socioekonomskih kanala, kao što su poljoprivredna proizvodnja, korišćenje zemljišta, zdravlje, kvalitet života, blagostanje.

Stoga je, kao što ste rekli, glavni cilj našeg projekta da ispita uticaje izazova životne sredine na tri komponente populacione dinamike - fertilitet, mortalitet i migracije u Republici Srbiji. Kada je reč o izazovima životne sredine, ono čime ćemo se baviti u okviru našeg projekta jesu prvenstveno hazardi, odnosno rizici od suša, poplava, klizišta i požara, kao i promene temperatura i padavina kao objektivni indikatori klimatskih promena.“

Od kojih sve faktora zavisi koliko je neko područje osetljivo na klimatske rizike i kakva je situacija sa Srbijom?

“Teško je odgovoriti na to pitanje. Ali ono što kao demograf  i rukovodilac ovog projekta koji je finansiran u okviru potprograma društveno-humanističkih nauka želim da naglasim jeste da je u fokusu POPENVIROS-a da ispita da li i u kojoj meri spomenuti klimatski hazardi (rizici) utiču na dinamiku stanovništva u Srbiji, dok se samim rizicima i njihovim faktorima nećemo baviti.“

U kojim se sve aspektima života već sada oseća pogođenost klimatskim promenama?

“Istraživanje u okviru projekta POPENVIROS će biti pionirsko u Srbiji. Biće ovo prva studija čiji će cilj biti da kvantifikuje uticaje izazova životne sredine na dinamiku stanovništva Srbije, kao i da identifikuje kanale putem kojih se ti izazovi ostvaruju. Međutim, ono što se navodi u inostranim studijama jeste da ovi izazovi utiču na populaciju kroz poljoprivrednu proizvodnju, korišćenje zemljišta, zdravlje, ekonomske uslove, kvalitet života, blagostanje... Na primer, poljoprivreda je posebno ugrožena klimatskim promenama, uglavnom zbog suša, visokih temperatura i oluja. Smanjenje poljoprivrednog zemljišta i prinosa može izazvati migraciju radno sposobnog stanovništva na relaciji ruralno − urbano područje. Ruralna područja ostaju pretežno naseljena starim stanovništvom, što posledično izaziva pad fertiliteta i porast mortaliteta, a samim tim i produbljenje depopulacionih procesa. Takođe, stanovništvo je izloženo sve većim zdravstvenim rizicima i zabrinutosti zbog promena u životnoj sredini, što potencijalno može usloviti napuštanje doma ili, recimo, promene porodičnih aranžmana.“

Da li su štetne posledice klimatskih promena podjednako raspoređene na čitavo stanovništvo ili ne?

“Identifikovanje ekološki najosetljivijih demografskih grupa stanovništva Srbije takođe je jedan od ciljeva projekta POPENVIROS. Pretpostavka je da uticaji životne sredine nisu ravnomerno raspoređeni na čitavo stanovništvo, već da su određene grupacije stanovništva manje ili više senzitivne u zavisnosti od njihovih demografskih karakteristika i mesta življenja.“

Neke procene pokazuju da će ekološke migracije biti najčešći oblik mobilnosti stanovništva u budućnosti. Postoje li podaci koji pokazuju koliko je taj trend već zahvatio Srbiju?

“Podaci o migracijama generalno su ʼteško uhvatljiviʼ i šturi, a isto tako je i sa ekološkim migracijama. Iako ne baratam podatkom o tome koliko je taj trend zahvatio Srbiju, ono što sa sigurnošću mogu reći jeste da sa intenziviranjem klimatskih hazarda definitivno može očekivati i intenziviranje prostorne pokretljivosti stanovništva koje su njima uzrokovane.“

Kada govorimo u unutrašnjim migracijama, prvo pomislimo na migracije iz seoskih u gradske sredine. Kakve sve negativne posledice te migracije ostavljaju po seoske sredine?

“Migracija selo ‒ grad jedna je najvažnijih karakteristika demografskog razvitka stanovništva Srbije. Omasovljenje migracija na relaciji selo ‒ grad počelo je od 60-ih, a 70-ih godina prošlog veka podsticano je jačanjem privrednih, ekonomskih, kulturnih i obrazovnih funkcija gradova. Ovaj tip migracija u Srbiji pretežno je pokretan ekonomskim razlozima, ali su tu svakako i drugi razlozi, poput obrazovnih, kulturnih i drugih. Ono što je sigurno jeste da su demografske posledice emigracije iz ruralnih prostora veoma velike. Ruralna područja ostaju pretežno naseljena starim stanovništvom, što posledično izaziva pad fertiliteta i porast mortaliteta, a samim tim i produbljenje depopulacionih procesa. Indikativno je navesti podatak poslednjeg popisa iz 2022, da je stanovništvo ruralnih (ostalih) naselja za preko dve godine starije u odnosu na gradsku populaciju (45,3 naspram 43 godine). Ovo upućuje na to da je proces demografskog starenja vrlo produbljen u seoskim sredinama i da se kako takav negativno odražava na kretanje stanovništva i generalno slabljenje demografskih potencijala sela.“

Sa druge strane, svedoci smo da se Beograd kao primer velikog grada sve češće suočava sa ekstremnim vremenskim prilikama (toplotni talasi, poplave). Da li se u budućnosti može očekivati suprotan trend migracija, iz grada na selo, jer će ljudi težiti životu u ekološki atraktivnim sredinama?

“Ovakav trend već egzistira u nekim razvijenim zemljama. Život van gradskih centara, izolovan od buke, zagađenja i određenih vremenskih prilika jeste visoko preferiran od dela populacije koja je u mogućnosti da taj život priušti sebi i svojoj porodici. 

U Srbiji se ipak može govoriti o još uvek sporadičnim slučajevima. Čini se da je naročito nakon pandemije kovida u određenoj meri porasla osvešćenost i stremljenje ljudi ka ekološki atraktivnijim sredinama (sela, prigradske sredine, planinska mesta...). Međutim, kao što sam spomenula, ne radi se o masovnom procesu koji može uticati na bitniju preraspodelu stanovništva između sela i gradova. Kako će biti u budućnosti, videćemo...“

Na koje su sve načine klimatske promene i drugi izazovi po životnu sredinu još povezani sa procesom depopulacije?

“Kao što sam već spomenula, pretpostavka je da izazovi životne sredine deluju na populacionu dinamiku direktno (putem ekstremnih događaja), ali i indirektno putem različitih socioekonomskih kanala, kao što su poljoprivredna proizvodnja i prinosi, korišćenje zemljišta, zdravlje, kvalitet života, blagostanje. Cilj projekta POPENVIROS jeste upravo da odgovorimo na ovu hipotezu u nekoj kasnijoj fazi realizacije. Sada smo još uvek u početnoj fazi realizacije projekta koja podrazumeva pripreme za istraživanje.“

Na početku razgovora istakli smo šta su glavni ciljevi Vašeg projekta, međutim kakvim se rezultatima nadate?

“Nedostatak naučnih studija o uticajima ekoloških izazova na populacionu dinamiku u Srbiji otežava znanja o budućim populacionim procesima i posledično otežava napore politika da se predvide demografski trendovi u kontekstu ekoloških izazova. U tom smislu, očekivanja su da će rezultati projekta POPENVIROS imati značajan naučni i aplikativni (politički) uticaj. Pružajući naučne uvide u to koliko klimatske promene utiču na fertilitet, mortalitet i migracije, projekat POPENVIROS će dati značajan doprinos razumevanju aktuelnih i budućih populacionih procesa, kao i izgradnji realističnijih populacionih scenarija u Srbiji. Znanje o sadašnjoj i budućoj dinamici stanovništva u kontekstu izazova životne sredine jeste ključno za dugoročno planiranje politika. Ako izazovi životne sredine utiču na fertilitet, mortalitet i migracije, donosioci odluka na svim nivoima moraju uzeti u obzir ovaj faktor prilikom formulisanja mera populacione politike. Identifikovanjem socioekonomskih mehanizama putem kojih izazovi životne sredine utiču na dinamiku stanovništva, kreatori politika moći će da modifikuju posredničke faktore kako bi minimizirali rizike povezane sa ovim izazovima. Uspostavljanjem okruženja otvorenih podataka putem Query toola na POPENVIROS web platformi će olakšati i stimulisati interdisciplinarno i multidomensko korišćenje rezultata i podataka projekta tokom i nakon njegove realizacije. Ovo je najvažniji kanal koji će obezbediti održivost i dugoročni uticaj POPENVIROS projekta.“

I bebe negativno utuču na klimatske promene

Kuda ide ovaj svet?

Kuda ide ovaj svet?

Život 13.08.2021. 00:00

I bebe negativno utuču na klimatske promene