U IME I NA RAČUN: Trgovina uticajem i političkom moći

Horhe Alberto Kosta e Silva je uvaženi psihijatar. U Srbiji nije poznat po svojim naučnim dostignućima iako je predsednik Udruženja psihoterapeuta Brazila. Ako ga neko i zna ovde, zna ga kao predsednika jednog drugog tela. Radi se o Nadzornom odboru nekada najveće fabrike lekova u bivšoj Jugoslaviji, "Galenike" a.d. Od novembra 2017. godine ova fabrika je u vlasništvu brazilskog farmaceutskog proizvođača EMS-a, koji je u vlasništvu porodice Sančez. Ili se bar tako čini.

Ako je verovati tamošnjoj štampi, gospodin Silva jeste intimus Sančezovih i inolviran je u poslovne aktivnosti njihovih kompanija. Često su u takve poslove upletene i razne ofšor kompanije pa onda ne čudi što se u okviru jedne takve kompanije našlo i njegovo ime. U januaru 2017. godine, tačnije 12. januara, na Ostrvu Man registrovana je kompanija "Land investment limited". Pošto se radi o ofšor zoni, podaci o krajnjim vlasnicima kompanije nisu dostupni, ali je kao ime zastupnika navedeno ime gospodina Silve. Ali je zanimljivo da je u registracionoj prijavi "Land investment limiteda", kao adresa predstavnika i adresa preko koga se obavlja korespondencija, navedena beogradska advokatska kancelarija "Veselinović" ("Law office Veselinovic"), koju vodi Nevena Veselinović.

Zanimljivo je i to što kao adresa za prijem pošte nije navedena zvanična adresa na kojoj kancelarija posluje, već sasvim druga adresa, Dubrovačka 14.

Nekretnina na pomenutoj adresi je u svojini Republike Srbije i nalazi se u zakupu. Naravno da nije neuobičajeno da se kod poslovnog opštenja sa kompanijama iz ofšor zona koriste posebna sredstva i da generalno zbog poreskih tretmana istih nije zgoreg biti dodatno obazriv, pa stoga preterano ne čudi izmeštanje adrese, koliko je začuđujuća druga okolnost. Kako su uopšte mogli doći u kontakt gospodin Silva i pomenuta advokatska kancelarija.

Pročitajte još - FATALNA PRIVLAČNOST: Veza Nevene Veselinović i Stanka Subotića Caneta

Pomenuti gospodin nije baš često pre privatizacije "Galenike" svraćao u Srbiju, čak je mnogo češće bio gost u Crnoj Gori nego u Beogradu, a i teško je poverovati da bi se za potrebe poslovanja Silve i Sančezovih i bez ikakve veze sa akvizicijom "Galenike" uopšte i angažovala beogradska advokatska kuća.

Možda bi se odgovor mogao kriti u jednoj drugoj činjenici, a to je da je samo nekoliko meseci ranije u Luksemburgu osnovana kompanija "Globepharm", u kojoj se takođe ne vide jasno vlasnički odnosi, ali se kao imena zastupnika pojavljuju dva vrlo interesantna imena. Jedno je naravno ime gospodina Silve, a drugo je Stanko Subotić, na ovim prostorima poznatiji kao Cane. Sad već stvari postaju jasnije, jer advokatska kancelarija "Veselinović" i Nevena Veselinović i te kako imaju veze. Raznovrsne i postojane, ali zadržaćemo se zasad samo na onim čijom prirodom dominira poslovni karakter.

Subotić i Nevena Veselinović postaju poznanici i poslovni partneri pre svega zbog "prirodne" zainteresovanosti Subotića za pristupe vrhovima političkog odlučivanja u Srbiji. S obzirom na to da je Nevena Veselinović u tom trenutku bila udata za kuma predsednika Srbije i da se u poslovnim beogradskim krugovima trudila da ostavi utisak o sebi kao osobi uz koju se vezuje moć koja potiče iz pomenute vrste bliskosti, Subotiću se takva vrsta saradnje sigurno učinila primamljivom. Korist je dvostruka.

Pročitajte još: Nevena Veselinović - Mreže moći, kvazipolitičkog uticaja, tajni računi...

S jedne strane je kroz bliskost sa advokaticom demonstrirao i da je posredno ili neposredno blizak sa ljudima od najvećeg poverenja predsednika i s druge strane imao je mogućnost pristupa informacijama iz pomenutih krugova. To što su te informacije mogle biti ograničene i privatnog karaktera, za Subotića su bile prednost. Takvim baratanjem informacijama on je zapravo stvarao privid da je deo nekakvog zamišljenog unutrašnjeg kruga oko vrha političke moći u Srbiji.

Veselinovićeva je za Subotića obavljala neke pravne poslove, vezane za njegovu imovinu u Srbiji. Nekretnine na rodnom Ubu i u Beogradu, zatim različite vrste poslovno-pravnog konsaltinga u odnosima između njegovih kompanija u Srbiji i inostranstvu, ali je istovremeno, pošto je i pravni zastupnik kompanije "Delta" Miroslava Miškovića, pokušavala da se nametne kao osoba koja bi zamrznuti konflikt između Miškovića i Subotića, star više od decenije, okončala na obostrano zadovoljstvo. Naravno, uz odgovarajuću novčanu nadoknadu.

Zasad je naša jednačina jasna. Stanko Subotić Cane je zajednički imenitelj između Nevene Veselinović i gospodina Silve, ali i dalje ostaje nejasna priroda njihovog poslovnog odnosa. Privatizacijom "Galenike", koja je okončana novembra 2017. godine, kao novi vlasnici zemunske fabrike lekova pojavljuje se brazilski EMS i kao takav on je predstavljen srpskoj javnosti.

Pročitajte još: Fatalna privlačnost Nevene Veselinović i Stanka Subotića Caneta

Međutim, formalni kupac "Galenike" je kompanija "Aelijus" iz Luksemburga, čiji su vlasnici "Montesearch" iz Milana (ćerka firma EMS Brazila) sa 25 odsto i brazilska firma "Gronin farm" sa 75 odsto. Iza vlasništva "Gronin farma" se krije 13 različitih kompanija i fondova koje će se verovatno u nekoj bližoj budućnosti povezati u jednu tačku. Formalno-pravno stvari stoje na jedan način, a suštinski situacija je malo drugačija.

U kompaniji "Aelijus", koja je vlasnik "Galenike", kao ovlašćena lica spominju se Karl Loran, Frederik Moso i Jurij Stilman. Isti ljudi spominju se i kao ovlašćena lica i u luksemburškoj kompaniji "Emerdžing market investment" s.a., krovnoj kompaniji Stanka Subotića.

"Emerdžing market investment" je npr. vlasnik beogradske firme "Posh "d.o.o., koja je vlasnik zemljišta oko Aerodroma "Nikola Tesla" i koju je nedavno kupio koncesionar aerodroma, francuski "Vansi".

Dakle, da se vratimo na suštinske odnose. Kolika je verovatnoća da će brazilski EMS kontrolu nad firmom koja je kupac "Galenike" prepustiti ljudima od najvećeg poverenja Stanka Subotića, osim ako on sam nije učesnik pomenutog posla? Ako se radi o striktnim biznis relacijama, verovatnoća za tako nešto je ravna nuli. U ozbiljnom biznisu važi pravilo, onaj koji je vlasnik, taj i upravlja. Dakle, ljudi od najvećeg poverenja Stanka Subotića, što je logično pošto upravljaju njegovim firmom koja je u određenim trenucima vredela više milijardi dolara, sad istovremeno upravljaju i kupcem "Galenike". Logika nameće zaključak.

Ista analogija može se primeniti i na kompaniju sa početka teksta "Land investment limited". A koji to konkretan interes može biti u pitanju, odgovor se možda krije u prvoj reči imena kompanije. Land - zemlja. U novembru ove godine po ugovoru o privatizaciji "Galenike" ističe zabrana od dve godine na raspolaganje imovinom subjekta privatizacije. Nakon isteka tog roka, novi vlasnik "Galenike" ima pravo da rasprodaje imovinu preduzeća bez prethodne saglasnosti države Srbije.

Da takva namera očigledno postoji, pošto je aktuelno rukovodstvo "Galenike" već podosta poradilo na prenameni zemljišta iz industrijskog u građevinsko, tako da će se ubrzo plac od 38 hektara naći na tržištu. Kako saznajemo, kupaca već ima pošto je češki investicioni fond APS pokazao interesovanje i dao okvirnu ponudu koja iznosi skoro 100 miliona evra. Podsećamo, cela "Galenika" je prodata za 16 miliona evra uz obavezu vraćanja duga bankama u visini od 25 miliona i 5,5 miliona evra investicija, znači ukupno 46,5 miliona evra, a samo zemlja vredi višestruko više.

Nastaviće se...

Đavo u detaljima

"Zakon je živa stvar, otvorena za kreativnu interpretaciju", stoji kao moto advokatske kancelarije Nevene Jeličić, ex Veselinović. No, nekada ni moto ne treba baš bukvalno shvatiti.

U novembru 2018. godine izvesni M. D, ime i prezime poznato redakciji, državljanin Švajcarske i Francuske, sa prebivalištem u Atini, uhapšen je po poternici Interpola na beogradskom aerodromu.
Poternicu su za njim raspisali američki pravosudni organi, koji su pri opštenju sa Interpolom uglavnom škrti i ne pružaju previše informacija. Branilac mu je bila Nevena Jeličić. Sa ličnog računa joj je M. D. prebacio iznos od 100.000 evra, verovatno za advokatske usluge, ali primalac novca nije bio svestan da se M. D. nalazi pod potragom zbog sumnje da se u saradnji sa više drugih osoba bavio berzanskim prevarama i trgovao poverljivim informacijama, kao i da je umešan u pranje nelegalno stečenog novca i da se kao takav nalazi pod prismotrom FBI i DOJ (Department of Justice). Transfer nije ostao neprimećen i zbog iznosa koji prevazilazi uobičajene iznose za takve usluge u Srbiji. Tretiran je kao sumnjiv, što je dovelo do uplitanja u finansije advokatske kancelarije. Svaki takav transfer se tretirao kao pranje novca a naročito zbog toga što je advokatima u Srbiji relativno lako da novac sa računa brzo pretvore u keš, pa su i imovina advokatske kancelarije i njenog vlasnika, kao i računi u zemlji i inostranstvu bili predmet ozbiljne provere. Kao i kontakti advokata sa saradnicima M. D. u inostranstvu, pre svega na teritoriji Švajcarske, odnosno u Ženevi.
Inače, M. D. je poslovno i prijateljski povezan sa vlasnikom kompanije MSC, koja se dovodi u vezu sa nelegalnom trgovinom cigaretama i oružjem sa Bliskim istokom i Azijom. U slične poslovne okolnosti je, prema pisanju britanskih medija, upleten i Stanko Subotić.

 

Privatne veze i bankari

Interesantno je da advokatica Jeličić ima poslovne ili lične veze sa bankom BSI iz Lugana, jednom od najstarijih privatnih švajcarskih banaka. Da se razumemo, radi se o bankama koje pod radom sa stanovništvom ne podrazumevaju penzionere i radničku klasu.

Radi se, kao što rekosmo, o privatnoj banci gde otvaranje računa zahteva i polaganje novčanog iznosa od 500.000 dolara ili garanciju nekog postojećeg i dobrostojećeg klijenta. Ako se radi o novčanom pologu, verujemo da to nije bio problem, ali ako se radi o garanciji nekog dobrostojećeg klijenta, onda bi to opet mogao biti Stanko Subotić ili neko od njegovih prijatelja. Na optužnici dugoj skoro 400 stranica, koju je sudu podnelo Antimafijaško tužilaštvo iz Barija protiv Mila Đukanovića, Stanka Subotića i ostalih, na nekoliko mesta se spominje banka BSI u Luganu u kontekstu transfera novčanih sredstava, tačnije kao banka u kojoj je račun otvoren pod imenom Milo Đukanović i gde su prebačena neka novčana sredstva. Ova banka je bila jedna od osnovnih banaka preko kojih se odvijao promet novca iz po mnogima sporne trgovine cigaretama. Čak je u jednom trenutku došlo i do ozbiljnog zastoja u saradnji "grubim previdom" Subotića i njegovih partnera. Naime, jedan bankarski akreditiv koji se merio milionima ostao je nepokriven duži period. Ali je pod pritiskom anomalija ipak otklonjena. Kako saznajemo, srpsko-crnogorski biznismen uživa poverenje u pomenutoj banci i ako je neko beogradskoj advokatici otvorio vrata u ovoj instituciji i bio joj garant, onda je Subotić logičan izbor.
Kao što je on mogao biti i dragoceni savetnik prilikom formiranja trasta, kao posebne forme poslovanja koja se isključivo koristi u složenim operacijama pranja novca i izbegavanja poreza. Omiljeni alat ruskih oligarha i narko-barona u skrivanju porekla i legalizovanju novca je nešto sa čime se teško možete susresti u poslovanju u Srbiji. Ali Subotić naprotiv, sa tim procesima ima bogato iskustvo. Za ime Nevene Jeličić vezuje se i "Krou trast", takođe inkorporiran u ofšor zoni Ostrva Man sa registrovanim računima u Švajcarskoj, u Komerc banci u Cirihu. Osnovna namena ovakvih finansijskih alatki je, kao što rekosmo, skrivanje porekla novca i izbegavanje poreza, ali se zbog složenosti funkcionisanja i održavanja celokupnog sistema nikada u ovom tipu poslovanja ne barata sa malim ciframa, već se pre radi o sumama koje prelaze nekoliko miliona evra. Do ovih iznosa ne dolazi se baveći se advokaturom već je potrebno biti deo nekog većeg poslovnog plana i poduhvata, čiji je trast samo finalni deo, odnosno transmisija iz sumnjivo stečenog novca u legalan prihod.