AFERA PRISLUŠKIVANJE: Šta je Boris Tadić prećutao i zašto...

Svako ko u Srbiji nešto znači, u bilo kojoj sferi društvenog života, za sebe smatra da je prisluškivan. To isto važi za one koji misle da nešto znače. Gde su granice, ko odlučuje ko će i kada biti prisluškivan ili praćen, za šta se te informacije koriste, šta zapravo rade tajne službe i da li je sve u okviru  zakona... Samo su neka od pitanja koja danas zbunjuju srpsku javnost, koja je ionako sluđena teorijama zavere.

Predsednik Vučić je pre nekoliko dana gostujući u jutarnjem programu TV "Pink" pročitao delove izveštaja koji su se odnosili na njega i mere prisluškivanja koje je u jednom prilično dugačkom vremenskom kontinuumu, od skoro 24 godine primenjivane prema njemu i ljudima iz njegovog najbližeg okruženja. Naravno, najveći problem je bio to što je prema tumačenju opozicionih lidera predsednik Vučić citirao delove izveštaja srpskih tajnih službi koji na sebi nose oznaku "državna tajna". Po Zakonu o tajnosti podataka, postoje četiri stepena tajnosti podataka: prvi i najveši stepen je "državna tajna" i ona se određuje radi "sprečavanja nastanka neotklonjive štete po interese Republike Srbije". Dakle, prema njihovom tumačenju, predsednik Vučić je prekršio zakon jer je objavio podatke iz dokumenata koji nose oznaku "držvna tajna". Samim tim što se nalaze u dokumentu koji nosi takvu oznaku, smatra se i da podaci imaju ista svojstva.

Osim što to u ovom slučaju nije baš tako. U članu 3 Zakona o tajnosti podataka stoji odredba po kojoj se "tajnim podatkom ne smatra podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja javne vlasti". A prisluškivanje tadašnjeg opozicionara, a sadašnjeg predsednika Srbije u potpunosti se mže podvesti pod ovu kategoriju. Oznaka tajnosti na ove nezakonite rabote je stavljena da bi se oni koji su ih sprovodili i naređivali njihovo sprovođenje pokrili papirom, stvarajući prividan zakonski okvir, misleći da je stavljanje oznake "državna tajna" kod nekoga ko bi u iste eventualno zavirio efekat koji kod malog deteta izaziva ono čuveno "No, no! Pec!".

Da li je Boris Tadić imao na raspolaganju podatke do kojih je dolazio neformalni prislušni centar koji je vodio njegov stariji brat od strica, i da li su ti podaci korišćeni u cilju političke borbe, pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa koji je od danas na kisocima...