Vesti
13.02.2023. 14:11
Vesti
14.02.2023. 18:05
M. Paunović
Kosovo
Aljbin Kurti i odlaganje neizbežnog
Veton Suroi na početku svoje knjige „Zmijske noge“ konstatuje da bi Kosovo svakako proglasilo nezavisnost 2008. godine, čak i da je Hašim Tači odlučio, kao što nije, da postane nastavnik istorije u Maleševu.
U ovom slučaju istorijski događaj je veći od pojedinca, odnosno on na njega nema uticaj. Zbog toga verujemo da trenutna situacija sa Kosovom ne bi bila bitno drugačija da je Aljbin Kurti ostao u zatvoru 2001. godine, kada je oslobođen. Ovu tvrdnju branimo mišljenjem da Kurti nije ništa drugo nego pion u rukama Zapada koji služi da se stavi tačka na nešto što je počelo u najmanju ruku ratom 1999. godine, ali i pre toga.
Kao pion, Kurti je zamenjiv, samo on to nikako da shvati.
A trudili su se da mu pomognu u tome, još pre tri godine kada mu je pala vlada. Nakon prvog upozorenja dobio je novu šansu, novi mandat, ali karakter se ne menja tek tako.
Toga je, čini se, postao svestan i Zapad, pre svih Amerika. U njihovim očima Kurti je sve češće "loš momak", iako se od početka rata u Ukrajini na sve načine trudio da bude žrtva. Da mu je podrška "preko bare" znatno opala ukazuju pre svega izjave visokih zvaničnika, ali i događaji na kojima Kurti nije bio. Tu pre svega mislimo na sastanak koji je održan 31. januara u ambasadi Amerike, ali i "Molitveni doručak" u Americi.
Ponovo mu se šalju slični signali upozorenja. Njegovo političko vreme polako otkucava, a prostor u kom se nalazi se sve više sužava.
Iako definitivno više nije omiljen, Kurtiju se očigledno pruža još jedna šansa, možda i poslednja, da spase svoju političku karijeru. Amerika, čini se, ima novog favorita, ali i dalje odlaže neizbežno. Kurtijeva smena se odlaže verovatno zbog toga što bi novi izbori, pa onda i novi čovek, značili pomeranje rokova zacrtanih da se konačno dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine, odnosno da se posle više od dve decenije definitivno stavi tačka na slučaj Kosovo. A Zapadu se žuri.
Poslednjih dana svedočili smo Lajčakovoj 10. poseti Prištini od septembra. Kurtija su posetili i ambasadori SAD, Italije, Francuske, Nemačke, Grčke i Finske... Pritisak je usledio sa svih strana, ali je urodio plodom. Makar prividno.
Epilog je Kurtijevo "pristajem".
"Dobra razmena sa specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom na radnom ručku u Prištini. Prihvatamo predlog EU za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije i smatramo ga dobrom osnovom za dalju diskusiju i solidnom platformom za napredovanje", napisao je Kurti na svom tviter nalogu.
Šta to zapravo znači?
Ukratko – ništa – ukoliko izuzmemo da je Kurti ubrao pokoju pohvalu od zapadnih zvaničnika. Međutim, bilo je očekivano da će Kurti prihvatiti predlog Evropske unije jer ni po čemu nije štetan po Prištinu. To što je u poslednje vreme mahao da u njemu nije navedeno međusobno priznanje bilo je samo jeftino prikupljanje političkih poena. Zbog toga je ovo – "pristajem" – samo kupovina vremena.
Njegovo "pristajem", pre svega, ništa ne znači za Srbiju, dokle god Aljbin Kurti ne prihvata formiranje Zajednice srpskih opština.
Prihvatio bi Kurti i ZSO samo kada bi znao kako. Kao što je prihvatio i kosovsku zastavu, himnu, pa sada i ovaj predlog EU u vezi s kojim se lažno premišljao neko vreme.
Vesti
01.02.2023. 14:15
Kurti: "Nije moguće formiranje ZSO"
Međutim, sa Zajednicom srpskih opština je druga priča. Njeno neprihvatanje bi zaista moglo mnogo da ga košta politički. I nema sumnje da hoće, ukoliko bude nastavio ovako.
Iznošenje nekakvih šest uslova za njeno formiranje (ZSO mora biti u skladu sa kosovskim ustavom i zakonima; ZSO ne može biti jednonacionalna, da mora promeniti naziv i služiti samo za horizontalnu saradnju opština; prava nacionalnih manjina i relevantni zaštitni mehanizmi treba da ojačaju princip reciprociteta između, kako je naveo, „dve države“ i uzmu u obzir evropske standarde i modele; pre osnivanja ZSO moraju biti ugašene, kako je naveo, „nelegalne strukture Srbije na severu“ i predato sve nelegalno oružje; ZSO mora biti deo konačnog sporazuma i sprovodi se nakon, kako kaže, „međusobnog priznavanja“; uslov Kurtija je da predsednik Srbije povuče pisma upućena najvišim zvaničnicima pet država članica EU koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova, u kojima traži da te države ne prihvate aplikaciju Prištine za članstvo u EU) nije ništa drugo nego njegova lista lepih želja ili "sprdnja sa međunarodnom zajednicom", kao što je rekao predsednik Srbije.
Vesti
05.02.2023. 01:00
Formiranje ZSO: Ćeraćemo se još
Međunarodna zajednica zna da će Srbija insistirati na potpisanom Briselskom sporazumu, kao što i neće odustati od toga da bez ZSO nema nastavka dijaloga, odnosno implementiranja novih predloga.
Zbog toga je Vašington, preko Kristofera Hila, još jednom poslao jasnu poruku:
"Mi zaista insistiramo da ono što je dogovoreno mora da se sprovede, znači govorimo o originalnom Briselskom sporazumu. Ne kažem da francusko-nemački sporazum nije u raskoraku sa Briselskim sporazumom. Oni su svakako povezani. Koncept da prethodni sporazum mora da bude sproveden deo je francusko-nemačkog sporazuma", rekao je Hil za K1, a potom dodao:
"Mislim da se treba vratiti na ono osnovno pitanje, a to je budućnost srpske zajednice na Kosovu. Oni tamo žive vekovima i moraju znati kakva im je budućnost. Tako da je fundamentalno pitanje da se pozabavimo onim što potiče iz originalnog Briselskog sporazuma, a to je ZSO. To apsolutno mora da se sprovede, ukoliko očekujemo da neko u buduće sporazume ima poverenje."
Ukoliko neko i dalje očekuje da govorimo o poverenju, neophodno je napraviti promene. Zbog toga se politička situacija u kojoj se Aljbin Kurti trenutno nalazi najbolje opisuje sa dve reči – odlaganje neizbežnog.
Vesti
30.01.2023. 13:05
Nedžmedin Spahiu o Kosovu: "Detetu se ne uvode sankcije, dobiće šamar..."
Kurti zna da će Zajednica srpskih opština biti formirana, a zna i da će biti zamenjen ukoliko na to ne pristane. Znaju to i Amerikanci.
Komentari
