Vesti
03.10.2025. 07:21
Vesti
04.10.2025. 17:05
Mihailo Paunović
Aktuelno
NIS na raskršću
Nakon višemesečnog odlaganja, NIS bi od 9. oktobra konačno mogao da se suoči sa punom primenom američkih sankcija.
Ipak, dosadašnja iskustva naučila su nas da u ovom slučaju ništa nije konačno dok se zaista ne dogodi. Jer svako novo pomeranje datuma, baš kao i neizvesni odnosi Vašingtona i Moskve, dokazali su koliko je sudbina NIS-a isprepletena sa globalnim političkim igrama.
Od 10. januara u domaćoj javnosti neprestano kruže ista pitanja, koja su posebno aktuelna ovih dana: šta će biti posle? Hoće li goriva biti dovoljno i po kojoj ceni? Koliko će sankcije pogoditi privredu? I šta sve to znači za zaposlene u kompaniji, ali i za obične građane koji ne ulaze previše u to da li je Srbija kolateralna šteta odnosa SAD i Rusije, već samo žele sigurnost na pumpama i u sopstvenim novčanicima.
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte i proizvodnjom prirodnog gasa. Bio je u većinskom državnom vlasništvu do 2008. kada je Srbija prodala 51 odsto udela NIS-a "Gaspromnjeftu“ za 400 miliona evra.
Pošto se radi o kompaniji koja je ključni igrač na polju snabdevanja građana Srbije naftnim derivatima, ali i o jednoj od najvažnijih za državni budžet, očekivanja su takva da se posledice neće osetiti samo na papiru, već i na pumpama, a potom i u svakodnevnom životu građana.
A prosečan građanin vodi se logikom da kada poskupi gorivo, obično poskupi i ostala roba na tržištu. Ima li razloga za zabrinutost, kao i kako će američke sankcije NIS-u uticati na živote običnih građana pitali smo ekonomistu Ljubodraga Savića.
Sagovornik "Ekspresa“ ističe da u početku ne treba očekivati probleme i nestašice…
"Do direktnog uticaja bi moglo da dođe, ukoliko nekim slučajem ’Naftna industrija Srbije’ ne bi mogla da obezbedi dovoljno goriva. Toga u početku neće biti iz prostog razloga što postoje neke rezerve. Iz NIS-a procenjuju da bi one mogle da budu dovoljne za šest, sedam meseci. Ukoliko ne bi bilo dovoljno, stvarale bi se, naravno, gužve i došlo bi do nestašice. Ja procenjujem da do toga neće doći u prvih četiri, pet meseci, barem sam takvu informaciju dobio da za toliko vremena postoji zaliha.
Naravno, taj period može da bude i duži u zavisnosti od toga kako se organizuje sa prevozom ne samo sa kompanijama koje su u Srbiji. NIS može da nabavlja i derivate od drugih kompanija, iz okruženja, od MOL-a na primer. Ukoliko se dobro organizuju u tih četiri, pet meseci, tako da ništa ne mora da se uvozi, ta nestašica se može značajno odložiti. Opet, zavisi od toga koliko će trajati sankcije. Amerikancima može da padne na pamet da uvedu sankcije na uvoz derivata, mi to ne znamo. Ali to ne očekujem. Tako da ne treba očekivati nestašice i probleme u početnom periodu. Treba, naravno, očekivati pritisak na povećanje cena, a da li će do njega doći to je takođe pitanje. Ali ništa od toga ne očekujem u prvom periodu.
Država, takođe, neće sedeti skrštenih ruku. Ona ima mogućnosti da to predupredi. Ukoliko slučajno bude zahteva distributera i prodavaca za povećanje prodajne cene, ona može smanjiti akcizu, može smanjiti PDV. Ovde govorimo o građanima i šteti koju građani mogu da trpe. Država će to snositi, kao što snosi i mnoge druge stvari danas. U tom slučaju ne bi moralo da dođe do povećanja cena. Uostalom, i sada su derivati na nekom režimu kontrole. Svakih sedam dana objavljuje se cena koju su u obavezi da poštuju manje-više svi. To su neke stvari koje bi mogle da zadese građane – eventualne nestašice i eventualno povećanje cene goriva“, ističe Savić.
Da trenutno nema razloga za zabrinutost, poručuju i iz NIS-a. Kompanija je nedavno izdala saopštenje u kojem je navela da je obezbedila dovoljne količine zaliha sirove nafte za preradu, kao i dovoljne količine naftnih derivata za snabdevanje tržišta u ovom trenutku. Iz kompanije se navodi da su benzinske stanice kompanije uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata i spremne da zadovolje potrebe potrošača.
Takođe, NIS navodi da je 14. marta podneo Ministarstvu finansija SAD i zahtev za uklanjanje kompanije sa SDN liste, što je, kako se ocenjuje, dugotrajan i kompleksan proces.
Da su u toku razgovori i pregovori, istakao je nedavno Siniša Mali koji je rekao da se uveliko radi na pronalaženju rešenja za američke sankcije NIS-u.
"Razgovaramo sa ruskim i američkim predstavnicima kako bismo pronašli rešenje koje je valjano za građane Srbije“, rekao je ministar finansija za RTS, dodavši da "ne smemo da dozvolimo da izgubimo energetsku nezavisnost, odnosno da ostanemo bez goriva“.
Kada govorimo o pronalaženju rešenja za trenutnu situaciju, njih treba tražiti u korenu priče. SAD su 10. januara NIS stavile na listu američkih sankcija zbog udela koji u njegovom vlasništvu ima ruski "Gaspromnjeft“ s ciljem sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Na početku je bilo nejasnoća da li je Amerikancima problem većinsko ili kompletno rusko vlasništvo, pa je pomoćnik državnog sekretara Džejms O’ Brajen u januaru izjavio da SAD ne žele da Rusija upravlja NIS-om i da je "jedini način da rizik bude nula da udeo ruskog vlasništva takođe bude nula“.
Dakle, suština problema je u vlasničkoj strukturi, a ona je uoči odluke američke administracije o uvođenju sankcija delimično izmenjena. Tek toliko kozmetički.
Naime, akcionarsko društvo "Intelidžens“ iz Sankt Peterburga preuzelo je od "Gasproma“ 11,3 odsto akcija NIS-a. Reč je o ćerki firmi "Gasproma“, koji je ostao na samo jednom procentu udela. U NIS-u sada najveći udeo ima "Gaspromnjeft“, ćerka firma "Gasproma“, sa 44,85 odsto, drugi akcionar je država Srbija sa 29,87, a treći je "Intelidžens“ sa udelom 11,3 odsto. Ostale procente čine mali akcionari. Zbog toga se kao izlaz iz trenutne situacije nameće nekoliko potencijalnih scenarija o kojima je Savić govorio za naš list.
"Moguće je da se sprovede drugačija struktura vlasništva, odnosno da država Srbija postane većinski vlasnik. Ta opcija može da se nađe na stolu već sada, samo je bitno da američka strana na to pristane. ’Gasprom’ je sproveo jednu meru koja vodi ka tome. Oni su od svojih akcija 11 odsto prebacili ćerki firmi ’Gaspromnjeft’, u fond u Sank Peterburgu, i pretpostavlja se da je to namenjeno da se prevaziđe ovaj problem. Ako se ne varam, država Srbija ima oko 29 odsto akcija, ovih 11 procenata o kojima govorimo i ostali su mali akcionari čime bi moglo da se zadovolji da u vlasničkoj strukturi ta tri učesnika kontrolišu više od 51 odsto strukture NIS-a. Ali potrebno je da to podrži američka strana.
U narednom periodu to može da se sprovede ukoliko postoji volja, ali je pitanje da li američka strana to doživljava kao suštinski izlazak Rusa iz NIS-a, što je njihov osnovni zahtev ili doživljava kao kozmetičku promenu koja ne menja suštinu stvari. Postoji, naravno, i mogućnost takozvanog neprijateljskog preuzimanja, odnosno da država nacionalizuje NIS, a to je najmanje prihvatljivo rešenje i za rusku i za srpsku stranu. Ne verujem da Srbija uopšte o tome razmišlja, ali verujem da bi Amerikanci time bili vrlo zadovoljni. I postoji još jedna mogućnost, a to je nacionalizacija uz dogovor Rusije i Srbije. U toj situaciji srpska strana bi bila većinski vlasnik dok se situacija u svetu ne promeni, odnosno dok Amerikanci ne ukinu Rusiji sankcije, nakon čega bi ruska strana ponovo bila vlasnik NIS-a“, objašnjava naš sagovornik.
Vesti
02.10.2025. 19:20
NIS sprema novi dopunjeni zahtev Vašingtonu za odlaganje sankcija
Međutim, događaji iz prošlosti najbolje govore koliko smo daleko od ovakvih scenarija. Naime, da su Rusi hteli da prepuste većinsko vlasništvo u NIS-u, "Gasprom“ bi akcije ponudio Srbiji, a ne bi je prodao ćerki firmi čime je usledila čisto "kozmetička promena“. Da ova promena neće zadovoljiti američke apetite moglo je da se nasluti još mnogo ranije. Još kada su najavljene sankcije NIS-u tadašnji američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil je rekao da bi "promena vlasništva sigurno donela više mira i prosperiteta, i ovde i u region“.
"Ruski vlasnici NIS-a koriste deo profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije“, rekao je tom prilikom Hil.
Ovako najvišu cenu plaća upravo Srbija, o čemu je nedavno govorio Aleksandar Vučić.
"Mi smo tu kolateralna šteta odnosa Amerikanaca i Rusa, Zapada i Rusa, ali ćemo visoku cenu platiti mi“, rekao je nedavno predsednik Srbije.
Dodao je da je Srbija "bila izrazito korektna i prema ruskim i prema američkim partnerima“.
"Ponudili smo mnogo rešenja, ali nijedno nije bilo prihvatljivo ni za Amerikance ni za Ruse“, rekao je Vučić tom prilikom ističući da Srbiji predstoji "teško vreme i teška zima“.
Realnost je takva da se Srbija trenutno ne pita mnogo kada je reč o sudbini NIS-a. Problem će rešavati oni koje ova situacija najmanje pogađa, odnosno Tramp i Putin, čiji je odnos poslednjih nekoliko meseci prilično promenljiv.
Iako stručnjaci procenjuju da u narednih nekoliko meseci ne bi trebalo da se osete ozbiljnije posledice američkih sankcija zahvaljujući pripremljenim zalihama, to ne znači da razloga za brigu nema. Ukoliko mere potraju, pred državom i građanima otvara se mnogo složenija slika: zalihe će se istopiti, a tada na površinu izlaze problemi, pre svega logističke prepreke u uvozu dovoljne količine goriva. Upravo tu leži dugoročna opasnost jer što sankcije duže traju ‒ to će održavanje stabilnog snabdevanja postajati teže i skuplje.
Zbog toga su oči uprte u JANAF ("Jadranski naftovod“), odakle se doprema sirova nafta u rafineriju u Pančevu. Stručnjaci ističu da je od suštinskog značaja da se tim naftovodom nastavi dopremanje sirove nafte do pančevačke rafinerije. Ukoliko se pronađe način da Srbija nastavi plaćanje JANAF-u i osigura dotok nafte, tržište goriva bi moglo da ostane stabilno. Međutim, ukoliko pristup bude presečen, snabdevanje će biti dovedeno u pitanje, što će samo po sebi izazvati poremećaj na tržištu. Ovaj scenario sa sobom povlači i logistički izazov na koji upozoravaju stručnjaci jer bi snabdevanje moralo da se organizuje alternativnim putevima, što je ne samo skuplje, već i logistički komplikovanije.
Kako god se naredni događaji razvijali, jedno ostaje sigurno – sve zavisi od toga da li će američke sankcije zaista stupiti na snagu 9. oktobra ili će njihova primena biti još jednom odložena. Ljubodrag Savić ne isključuje mogućnost novog prolongiranja, ali taj scenario vidi kao najmanje verovatan. U svakom slučaju, između ta dva ishoda – konačnog sprovođenja ili novog odlaganja – odlučivaće se ne samo o budućnosti NIS-a, već i o energetskoj stabilnosti Srbije.
Biznis
29.09.2025. 18:30
Vlasnici benzinskih pumpi razmišljaju unapred: "Na duži rok biće napeto"
Biznis
26.09.2025. 14:19
Spremne alternative za plaćanje na benzinskim stanicama NIS-a
Komentari
