AMFILOHIJE, ATANASIJE I IRINEJ BULOVIĆ SU IZDALI CRKVU I PRAVOSLAVNU VERU

Posle dugogodišnjeg ćutanja raščinjeni vladika Raško -Prizrenski ekskluzivno za Ekspres ispričao je suštinu svoga sukoba s SPC, ispričao je da se vrh Spske pravpslavne crkve priklonio ekumenizmu, pa sad zajedno s drugim crkvama  stvaraju novu svetsku veru, gazeći učenja Isusa Hrista, svetog Save, Justina Popovića i Maksima Ispovednika

Kada je u proleće 1991. godine izabran za vladiku raško-prizrenskog, Artemije Radosavljević je u narednih osam godina, do početka rata, preporodio eparhiju u kojoj se nalaze najznačajnije srpske svetinje. Za njim je iz manastira Crna Reka i drugih pravoslavnih hramova na Kosovo i Metohiju došlo nekoliko desetina uglavnom mladih monaha koji su oživeli Visoke Dečane, Prizren, Veliku Hoču, Banjsku, Devič, Gračanicu... Devedesetih godina prošlog veka na Kosmetu je, pod "pokroviteljstvom" vladike Artemija podignuto oko 100 crkava, organizovano je nekoliko sabornih krštenja, narod je počeo da se vraća crkvi i veri. Vladika Artemije je, uz patrijarha Pavla, bio najomiljeniji monah u narodu. Verovao je i zalagao se da Kosovo i Metohija nikada neće ostati bez Srbije. Međutim, nedugo posle bombardovanja i okupacije južne pokrajine, vladika Artemije se ozbiljno suprotstavio pokušaju da srpski srednjevekovni manastiri postanu kosovsko, čitaj albansko, nasleđe, i odupirao se ambivalentnoj politici koju su prema Kosovu vodili vlasti u Beogradu i vrh SPC. Čaša žuči se prelila kada se javno suprotstavio potpredsedniku SAD Džozefu Bajdenu da poseti manastir Visoke Dečane bez njegovog blagoslova. To nisu mogli da mu oproste ni članovi Sabora SPC, a ni vlast na čelu sa Borisom Tadićem.

Vladika Artemije je prvo proteran iz eparhije, zatim je raščinjen, protiv njega je pokrenut sudski postupak zbog navodne zloupotrebe crkvenog novca i na kraju je izopšten iz SPC. Za srpsku crkvu on je laik Marko Radosavljević. U tom sukobu niko nije pobedio, svi su izgubili. Artemije nije prihvatio odluke SPC jer je, kako kaže, nekanonski raščinjen i izopšten, bez dokaza o njegovoj duhovnoj i pravnoposlovnoj krivici. Sa više od 150 monaha i sveštenika nastavio je da vodi svoju "raško- prizrensku eparhiju u egzilu".

Sukob crkve i njenog sluge je toliko složen i dubok, da on oslikava svu suštinu krize u koju su zapali srpsko društvo i SPC. Artemije je od crkve tražio da se vrati kanonskim zakonima koji su utemeljeni na svetim učenjima od Isusa Hrista, svetog Save, Maksima ispovednika do svetog Justina Popovića, da se odrekne ekumenizma. Tražio je da crkva na pomenutim principima brani Kosovo i Metohiju. Država i crkva su odlučile da trguju Kosovom, a Artemijeve stavove proglasile za jeres!?

Učenik Justina Popovića, posle Bogoslovskog fakulteta u Grčkoj je doktorirao na temu "Tajna spasenja po svetom Maksimu ispovedniku", vodio je Raško-prizrensku eparhiju 19 godina. Danas obavlja službu Božiju po katakombama, kaže „tamo je hrišćanstvo i počinjalo" a prati ga sve veći broj vernika, monaha i sveštenika.

Posle godina ćutanja vladika Artemije je u razgovoru za Ekspres potanko izložio suštinu sukoba koji je prilično uzdrmao SPC i ogolilo državnu i crkvenu politiku prema Kosovu. „Vladika raško-prizrenski Artemije u egzilu" primio nas je u konaku u svom rodnom selu Lelić kod Valjeva 1. marta 2018. Iako je krepkog zdravlja i ima 83 godine, skoro je boravio u SAD i Grčkoj.

- Ja ne idem u Ameriku radi Amerike, niti radi sebe. Koliko sam puta bio u SAD? Dok sam bio dole na Kosovu i Metohiji, bio sam više od dvadeset puta. Samo jedne godine, to je bilo valjda posle bombardovanja, pet puta sam bio za godinu dana u Americi. Tamo su naši ljudi zakazali i pripremali sastanke u Stejt departmentu, Kongresu, Senatu, Beloj kući...Bio sam u Ujedinjenim Nacijama u Njujorku, na mnogim mestima, ali kad god sam išao, išao sam radi Kosova i Metohije i našeg naroda.

Da li su ti ljudi pred Vama, vladikom SPC s Kosova, posle bombardovanja, osećali greh, američki zvaničnici i NATO zvaničnici drugih zemalja?

- Vi znate da diplomate uvek jedno govore ali drugo misle ili rade, tako i ovde puno razumevanja pokazuju, slušaju i obećavaju, međutim od toga na terenu se ne primećuje mnogo, naročito posle tih masakra civila u onom autobusu, masakra dece u Goraždevcu... Prokurator međunarodne zajednice na Kosovu Bernar Kušner, posle masakra žeteoca u Starom Grackom rekao je da će prevrnuti svaki kamen dok ne budu pronađeni zločinci, i na kraju ništa.

Ta Kušnerova misija na Kosovu i Metohiji bila je izrazito antisrpska?

- Antisrpska? Pa, koja je srpska? Ja nisam upoznao nekog među njima ko je bio za stvarni interes Srba, ili da je bio objektivan. Mnogi su dolazili na Kosovo, od Kofija Anana do ne znam sve koga, tih generala američkih i tako dalje. Sa svim sam se ja sretao, ali svi su oni dolazili na Kosovo i radili tamo po diktatu Vašingtona ili Brisela. Tako je nažalost i danas.

Čime su to Srbi zaslužili, zašto nam se to događa?

- Mnogo čime smo zaslužili kao narod, kao crkva, kao država. Napustili smo puteve naših predaka, a to bez kazne ne prolazi.

Gde smo pogrešili?

- Gde nismo, recite. Pa to se sve kap po kap dodavalo, dok nije čaša prelila. U svakom slučaju, ne možemo danas celu našu istoriju ispričati ovde u ovom razgovoru. Verovatno ste došli radi savremenih zbivanja.

Koliko je današnjem stanju na Kosovu doprinela činjenica što se patrijarh Dimitrije 1920. nije vratio u Pećku patrijaršiju?

- Ja taj period ne znam, nisu mi poznati detalji. Da li je bilo programa da se vrati pa nije hteo, ne bih znao. Znam da je vladika Nikolaj Velimirović davno zapisao, a i govorio je to u propovedima da su nama kola pošla nizbrdo kada smo katedre po manastirima zamenili vladičanskim dvorcima. Otprilike, to je bilo i tada. Jer nekada su vladike stanovale u većim manastirima, čuvenim manastirima, ali i živeli manastirski, monaški. Kad su ušli u vladičanske dvorove luksuzne, besne, da ne govorim kakve sve, onda je došlo do slabljena duha, a sa slabljenjem duha slabi i sve ostalo i organizacija i sve. Priča je jako sigurno komplikovana i duga da bi se mogla ispričati, ali u svakom slučaju što bi govorio Dostojevski „Svi smo krivi za sve." I mi današnji nismo bez krivice, ni oni pre nas nisu bez krivice. Ja znam, otkad je počelo dole na Kosovu sve to da se događa, najnovije, to se događa već stotinama godina, bilo je par poziva, apela, da patrijaršija pređe u Peć. Nije prošlo jer im je omiljeno živeti u gradovima i u dvorcima, više nego u manastiru.

Što je govorio Njegova svetost patrijarh Pavle - da se nisu zakleli na skromnost, kakve bi tek automobile vozili?
- Da, baš tako.