ANALIZA “MEDIJAMETRA”: “U štampanim medijima nije prisutna cenzura”

ANALIZA “MEDIJAMETRA”: “U štampanim medijima nije prisutna cenzura”

Shutterstock


Nedostatak statističkih podataka i činjenica o štampanim medijima u Srbiji, doveo je do konstantnog improvizovanja kada se govori o stanju medija, medijskim slobodama i uređivačkoj politici. Budući da u Srbiji nisu postojali nikakvi statistički podaci o medijskom izveštavanju koji se mogu koristiti u analizi medija, Institut za javnu politiku u saradnji sa Medijskim arhivom Ebart i stručnjacima koji prate ovu oblast, početkom 2015. pokrenuo je projekat “Kvartalni Medijametar, analiza štampanih medija u Srbiji.”

Medijametar je istraživački projekat koji analizama vrednosnih stavova i analizama diskursa prati štampane medije u Srbiji. Namenjen je unapređenju profesionalnih i etičkih standarda medijskog izveštavanja i analiza. Metodologija istraživanja sačinjena je u skladu sa najvišim naučnim standardima od strane tima sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti. Rezultat Medijametra je baza podataka koju svi učesnici u javnom životu mogu koristiti pri analizi medija u Srbiji. Ovaj izveštaj je naučna analiza koja ima za cilj da se prekine sa praksom proizvoljnog tumačenja
medijskog sadržaja.

Institut za javnu politiku

Institut za javnu politiku

Kvartalni Medijametar izlazi četiri puta godišnje. Sva izdanja Medijametra dostupna su u elektronskoj formi na internet stranici www.medijametar.rs. Devetnaesti broj Kvartalnog Medijametra, koji obuhvata period jul – septembar 2019, predstavljen je danas u Medija centru. I u ovom broju obrađeni su tekstovi sa naslovnih strana dnevnih novina Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo! i Informer. U diskurzivnoj analizi obuhvaćeni su nedeljnici Vreme, NIN, Novi Magazin, Ekspres, Nedeljnik i Pečat.

Na konferenciji za štampu predstavljen je metod, uzorak i rezultati istraživanja za treći kvartal 2019. godine. Uzorak čini 2.033 teksta sa naslovnica dnevnih novina.

Pored štampanog izdanja u tiražu od 1.000 primeraka, rezultati istraživanja dostupni su i na internet stranici www.medijametar.rs na srpskom i engleskom jeziku. Učesnici konferencije bili su prof. dr Isidora Jarić, vanredni profesor na Univerzitetu u Beogradu, metodolog istraživanja,  Danica Laban, medijska analitičarka, metodolog istraživanja, prof. dr Dejan Vuk Stanković, vanredni profesor na Univerzitetu u Beogradu, politički analitičar, autor diskurzivne analize.

U štampanim medijima nije prisutna cenzura – ne postoji tema koja ne može biti obrađena i predstavljena sa različitih gledišta. Imidž opozicije u provladinim medijima izrazito je negativan. Sa druge strane, u proopozicionim nedeljnicima vlast se prikazuje kao fašistička.

Nedeljnici su aktivni učesnici političkog života u Srbiji i učestvuju u direktnoj promociji stavova opozicionih stranaka: teme i akteri se konstantno predstavljaju na isti način i u istom vrednosnom kontekstu – radikalno kritični NIN i Vreme, umereno kritični Novi Magazin i Nedeljnik i delimično kritični Pečat.

Posebno mesto u klasifikaciji nedeljnika ima nedeljnik Ekspres koji često racionalizuje, pojašnjava i novinarski utemeljuje stavove vlasti. Za razliku od opoziciono nastrojene štampe, u Ekspresu ne postoji ostrašćenost ni politička isključivost. Na planu spoljne politike, nedeljnik Ekspres nije strogo antievropski, ali nije nekritički sklon evropskom putu Srbije.

U dnevnoj štampi, najzastupljenije teme su politički život u Srbiji (31% tekstova) i Kosovo (12.2%). O Evropskoj uniji napisano je u svega 2.56% tekstova na naslovnicama. Rastuća tabloidizacija – senzacionalističko izveštavanje je sve prisutnije u svim štampanim medijima. Naslovi u skoro 37% tekstova ne zadovoljavaju standarde profesionalnog izveštavanja i sadrže formulacije koje
nisu u skladu sa sadržajem teksta.

Od pojedinačnih aktera, najveći broj tekstova na naslovnicama dnevne štampe u ovom kvartalu imao je Aleksandar Vučić (708), slede Ana Brnabić (160) i Ivica Dačić (159). Od opozicionih lidera najviše su bili zastupljeni Dragan Đilas (218), Boško Obradović (105) i Vuk Jeremić (93).

Od svih političkih aktera najviše negativnih tekstova na naslovnicama u periodu jul-septembar 2019. je napisano o Aleksandru Vučiću. Nastavlja se trend da broj negativnih tekstova o predsedniku Srbije premašuje broj pozitivnih: u ovom kvartalu beležimo dvostruko veći broj
negativnih tekstova na naslovnicama dnevnih novina napisan o Aleksandru Vučiću u odnosu na pozitivne.

Categories

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar