ANALIZA "MEDIJAMETRA": "U štampanim medijima nije prisutna cenzura"

Nedostatak statističkih podataka i činjenica o štampanim medijima u Srbiji, doveo je do konstantnog improvizovanja kada se govori o stanju medija, medijskim slobodama i uređivačkoj politici. Budući da u Srbiji nisu postojali nikakvi statistički podaci o medijskom izveštavanju koji se mogu koristiti u analizi medija, Institut za javnu politiku u saradnji sa Medijskim arhivom Ebart i stručnjacima koji prate ovu oblast, početkom 2015. pokrenuo je projekat "Kvartalni Medijametar, analiza štampanih medija u Srbiji."

Medijametar je istraživački projekat koji analizama vrednosnih stavova i analizama diskursa prati štampane medije u Srbiji. Namenjen je unapređenju profesionalnih i etičkih standarda medijskog izveštavanja i analiza. Metodologija istraživanja sačinjena je u skladu sa najvišim naučnim standardima od strane tima sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti. Rezultat Medijametra je baza podataka koju svi učesnici u javnom životu mogu koristiti pri analizi medija u Srbiji. Ovaj izveštaj je naučna analiza koja ima za cilj da se prekine sa praksom proizvoljnog tumačenja
medijskog sadržaja.

Kvartalni Medijametar izlazi četiri puta godišnje. Sva izdanja Medijametra dostupna su u elektronskoj formi na internet stranici www.medijametar.rs. Devetnaesti broj Kvartalnog Medijametra, koji obuhvata period jul - septembar 2019, predstavljen je danas u Medija centru. I u ovom broju obrađeni su tekstovi sa naslovnih strana dnevnih novina Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo! i Informer. U diskurzivnoj analizi obuhvaćeni su nedeljnici Vreme, NIN, Novi Magazin, Ekspres, Nedeljnik i Pečat.

Na konferenciji za štampu predstavljen je metod, uzorak i rezultati istraživanja za treći kvartal 2019. godine. Uzorak čini 2.033 teksta sa naslovnica dnevnih novina.

Pored štampanog izdanja u tiražu od 1.000 primeraka, rezultati istraživanja dostupni su i na internet stranici www.medijametar.rs na srpskom i engleskom jeziku. Učesnici konferencije bili su prof. dr Isidora Jarić, vanredni profesor na Univerzitetu u Beogradu, metodolog istraživanja,  Danica Laban, medijska analitičarka, metodolog istraživanja, prof. dr Dejan Vuk Stanković, vanredni profesor na Univerzitetu u Beogradu, politički analitičar, autor diskurzivne analize.

U štampanim medijima nije prisutna cenzura - ne postoji tema koja ne može biti obrađena i predstavljena sa različitih gledišta. Imidž opozicije u provladinim medijima izrazito je negativan. Sa druge strane, u proopozicionim nedeljnicima vlast se prikazuje kao fašistička.

Nedeljnici su aktivni učesnici političkog života u Srbiji i učestvuju u direktnoj promociji stavova opozicionih stranaka: teme i akteri se konstantno predstavljaju na isti način i u istom vrednosnom kontekstu - radikalno kritični NIN i Vreme, umereno kritični Novi Magazin i Nedeljnik i delimično kritični Pečat.

Posebno mesto u klasifikaciji nedeljnika ima nedeljnik Ekspres koji često racionalizuje, pojašnjava i novinarski utemeljuje stavove vlasti. Za razliku od opoziciono nastrojene štampe, u Ekspresu ne postoji ostrašćenost ni politička isključivost. Na planu spoljne politike, nedeljnik Ekspres nije strogo antievropski, ali nije nekritički sklon evropskom putu Srbije.

U dnevnoj štampi, najzastupljenije teme su politički život u Srbiji (31% tekstova) i Kosovo (12.2%). O Evropskoj uniji napisano je u svega 2.56% tekstova na naslovnicama. Rastuća tabloidizacija - senzacionalističko izveštavanje je sve prisutnije u svim štampanim medijima. Naslovi u skoro 37% tekstova ne zadovoljavaju standarde profesionalnog izveštavanja i sadrže formulacije koje
nisu u skladu sa sadržajem teksta.

Od pojedinačnih aktera, najveći broj tekstova na naslovnicama dnevne štampe u ovom kvartalu imao je Aleksandar Vučić (708), slede Ana Brnabić (160) i Ivica Dačić (159). Od opozicionih lidera najviše su bili zastupljeni Dragan Đilas (218), Boško Obradović (105) i Vuk Jeremić (93).

Od svih političkih aktera najviše negativnih tekstova na naslovnicama u periodu jul-septembar 2019. je napisano o Aleksandru Vučiću. Nastavlja se trend da broj negativnih tekstova o predsedniku Srbije premašuje broj pozitivnih: u ovom kvartalu beležimo dvostruko veći broj
negativnih tekstova na naslovnicama dnevnih novina napisan o Aleksandru Vučiću u odnosu na pozitivne.