AUTORSKI TEKST DR VLADIMIRA KOSTIĆA: Srpsko pitanje

Tokom proteklih pet godina mnogo sagovornika, uključujući i bliske prijatelje, za koje pouzdano znam da su tokom života brižno i gotovo opsesivno nastojali da se ni oko čega ne izjasne ili ne opredele, sa dozom ljutnje i prekora (ponekad bogami i optuživanja) pitalo me je: "Zašto se Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) ne oglasi o ovom ili onom pitanju"? U početku raspričan, s vremenom sam postajao svestan da one koji postavljaju ovo pitanje odgovor često i ne interesuje ili ga, čak i kada je najiskreniji i najtačniji, doživljavaju kao izvrdavanje (ovde svako zna "iza kog grma leži zec"), pa sam na kraju objašnjenje sveo na neubedljivo, ali ne i neistinito:

"Pa, zato što o mnogo čemu uopšte ne mislimo isto...", i (nešto tiše): "Verujem da je tako bolje i korisnije". Situacije koje bi se rađale iz takvog stereotipnog razgovora bile su, međutim, vrlo različite. Prvo, neretko je "prozivanje" bilo vezano za problem o kome su članovi SANU godinama govorili, pisali, polemisali, često i pre nego što bi problem konačno postao vidljiv, ali su i tada njihovi napori ostajali neprimećeni. Kada je pokrenut, iz mnogo razloga nesrećni dijalog o Kosovu i Metohiji, svesni da će zlonamernici reći "ovi opet ćute", naravno ukoliko ono što će se izreći do bukvalnosti ne odgovara njihovim receptima iz Patinog kuvara (svako se može izjasniti, ali samo na način koji će mu vlasnici istine propisati), odlučili smo da stavove onih akademika koji su ih predali u pisanoj formi (neki to nisu učinili) štampamo u obliku knjige (valjda zato što "rukopisi ne gore"). Još gore, na kraju knjige smo citirali stotine i stotine naučnih i umetničkih članaka, studija, istraživanja i dr., koje je SANU posvetila najrazličitijim problemima sa kojima smo se kao narod i država suočili na Kosovu i Metohiji, uključujući i osam zbornika Odbora za Kosovo i Metohiju SANU, za koje su, iako različitih ideološko-političkih predznaka, dva političara u razmaku od samo jedne decenije, izgovorila gotovo identičnu rečenicu (parafraziram): "E da smo na vreme znali da ovo postoji..." Možda je problem upravo u tome što je "to" jednostavno trebalo pročitati - ovako, ono što ne znamo, verovatno i ne postoji!

Ako bismo kojim slučajem uspeli da se ponešto od rečenog (bolje, napisanog) razabere u šumi svakodnevice, dočekivala nas je mrzovoljnost najrazličitijih predznaka i neupitna mudrost onih koji znaju šta bi to SANU uopšte mogla da uradi, pa se uveliko šapatom počela širiti intriga o novom "Memorandumu 2". On naravno ne postoji, pa samim tim ni u pisanoj formi, ali su neki krugovi sigurni da je ova generacija akademika, u kojoj se na prste mogu nabrojati oni koji su kao članovi SANU bili i savremenici ove afere, tekst novog "Memoranduma 2" naučila napamet, poučena da ništa ne treba ostavljati u papirnoj formi, koju su, valjda, pošto su tekst naučili napamet, progutali. Da nije tužno, bilo bi smešno. Drugo, u našim sučeljavanjima prihvatljiva je jedino eksplicitnost - načelne diskusije su dosadne, skepsi nema mesta. Ime i prezime, molim! Inače koga da osudimo, koga da anatemišemo zbog različitog mišljenja. Svako ko eventualno čita ove redove sa pravom će postaviti pitanje: izgleda da su piscu ovih redova svi krivi sem SANU, koja jedina ostaje bez greha. To je naravno netačno i nespretno sa moje strane - svog dela krivice SANU, kao uostalom i svi ostali, mora biti svesna. Neka, međutim, kao olakšavajuća okolnost posluži činjenica da smo i o tome pisali.

Postajući svesni manjka demokratske kondicije od koje kao društvo patimo, izostanka suštinske razmene mišljenja i nametljive sveprisutnosti partokratske politike, osiromašenog prostora alternativa i asocijacija, u SANU je oformljen odbor sa preko 20 članova čiji je zadatak da pokrene ciklus pod nazivom "Srpsko pitanje", a koji će se u godinama pred nama baviti suštinskim problemima Srbije, u formi stručnih sastanaka, konferencija, simpozijuma, okruglih stolova i sl. Rad ovog odbora zasnovan je na nekoliko jasnih principa, od kojih bih naveo samo dva: (1) Iako će radom koordinirati članovi SANU, ideja je da se po pojedinim pitanjima okupe stručnjaci iz redova članova SANU, ali i van njega. Naime, postoji svest u SANU da bi ograničavanje učesnika na samo krug članova SANU bilo kontraproduktivno. Prihvaćeno je da se uključe najkompetentnije osobe iz, za svako specifično pitanje, relevantnih naučnih i umetničkih institucija (univerziteti, instituti, institucije kulture), predstavnici države i civilnog društva, kao i ugledni pojedinci. Ukoliko se članovi odbora slože, pozivaće se i naučnici i umetnici iz inostranstva. (2) Pokretači ovog ciklusa su odlučni da se omogući sučeljavanje mišljenja, tj. mogućnost da se čuju i suprotstavljeni stavovi. Šta će biti teme? Zvučaće preterano, ali sve što je od značaja za Srbiju u svetu (državno-pravni, istorijski, međunarodni, unutrašnjepolitički i prostorni aspekt, ekonomski, etički, etnički, pravna sigurnost, demografski, verski, teritorijalni, regionalni, kulturni, jezički, ideološki, tehnološki, zdravstveni, komunikacioni, bezbednosni, energetski, resursni, identitetski, modernizacijski problemi, naučni aspekti...).

Ciklus "Srpsko pitanje" započinjemo odmah, svesni da će veliki, ako ne i najveći deo godinama biti posvećen Kosovu i Metohiji (KiM). Već 16. aprila krećemo sa temom: "Secesija sa stanovišta unutrašnjeg i međunarodnog prava i njene političke posledice", kojom će koordinirati akademik Kosta Čavoški (Odeljenje društvenih nauka SANU), da bismo na jesen iste godine održali drugi skup pod naslovom: "Afirmacija, očuvanje i zaštita umetničke i kulturne baštine srpskog naroda na KiM", kojim će koordinirati predsednik akademijskog Odbora za KiM, dopisni član Dragan Vojvodić (Odeljenje istorijskih nauka). Najzad, treća aktivnost u okviru "Srpskog pitanja" 2020. godine je skup posvećen "Srpskoj književnosti u slovenskim i neslovenskim istorijama umetnosti", kojim će rukovoditi akademik Zlata Bojović (Odeljenje jezika i književnosti SANU).

Kroz aktivnosti u okviru "Srpskog pitanja", SANU nema ni nameru ni ideju da ekskluzivno diktira svoje stavove i nameće zaključke. Naprotiv, kroz godine pred nama SANU će pokušati da obezbedi slobodni prostor komunikacije, razgovora i razmene ideja ravnopravnih "mislećih i zabrinutih ljudi" o nizu najrazličitijih pitanja. Oni koji budu želeli da slušaju, a verujem da treba slušati, imaće šta da čuju (prijatno ili neprijatno, svejedno). Od kritičke provere prošlosti i sadašnjosti do osluškivanja budućnosti, da nas ona, po dosadašnjem neprijatnom običaju, ne bi iznenađivala i zaticala nespremne. Nisu uzalud naši istoričari, akademici Mihajlo Vojvodić i Ljubomir Dimić konstatovali da nam "istraživanja mogu pomoći da sa više preciznosti uočimo postojeće alternative, registrujemo greške i propuste, identifikujemo pravce razvoja, oslobodimo se zabluda i nametnutih "koncepata" koji potiru našu budućnost. Prostora i vremena za "romantične vizije" budućnosti srpski narod danas nema. Pri tome nikada ne treba zaboraviti da se na Balkanu u lokalnim okvirima dešava svetska istorija i da brzina sa kojom se svetski procesi danas odvijaju zahteva pouzdano znanje i spremne naučne odgovore." Hoće li SANU u tom naumu uspeti? Ne znam! Ali znam da to, prvo, neće zavisiti samo od njenih članova, a drugo i najvažnije, da ćemo svakako pokušati.