BALKANSKA REORGANIZACIJA: Do Velike Srbije preko Velike Albanije

Da ćutanje znači odobravanje, šta bismo mogli da zaključimo na osnovu toga što se Zapad ne oglašava na Tačijeve pretnje referendumom o ujedinjenju Kosova sa Albanijom? A prošlo je tačno dve nedelje od kada je predsednik privremenih kosovskih institucija za televiziju "Dukađini" izjavio da će, ukoliko Evropska unija nastavi sa izolacijom Kosova, biti razmotrena mogućnost institucionalnih radnji ili referenduma o ujedinjenju sa Albanijom.

To, međutim, ne bi bilo sve, jer bi taj paket uključivao, prema Tačijevoj zamisli, i srpske opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Jedina reakcija iz Brisela bila je odbijanje portparolke Evropske komisije Maje Kocijančič da komentariše Tačijevu izjavu.
Ako zamislimo da je to briselsko glasno ćutanje zapravo signal Prištini i Tirani da se Evropa ne bi preterano bunila zbog ovakvog poteza, isto tako možemo stvari da sagledamo i iz perspektive Beograda - da li bi se Brisel isto tako postavio i na najavu mogućeg referenduma o ujedinjenju Srbije i Republike Srpske?

Parola francuskih studenata

Dosadašnje iskustvo, doduše, ne ide naruku ovakvim očekivanjima, ali možda je nekad moguće voditi se i parolom francuskih studenata sa protesta 1968. godine: Budimo realni, tražimo nemoguće. Iz perspektive ovakve potencijalne vezane trgovine, manje čudno deluje i gotovo neizostavno prisustvo Milorada Dodika na svim velikim skupovima na kojima je i Aleksandar Vučić. Kao da se i time šalje određena poruka Zapadu.

U Srbiji su podeljeni u pogledu toga koliko je ovakav scenario realan. Analitičar Dragomir Anđelković najpre podseća da u geopolitici presedan ništa ne znači, te da to što je nekome nešto dopušteno, ne znači da će i drugima biti dopušteno.

"Sve zavisi od odnosa snaga i velikih sila. Ako bi velike sile dopustile Albancima referendum i pokušaj ujedinjenja dela Kosova sa Albanijom, ne znači da bi isto dopustili i Srbima u RS", skeptičan je Anđelković.

On, međutim, dodaje i da je, uprkos svemu, „došlo vreme da sve manje razmišljamo o tome da li će nešto da nam dopuste".
"Mislim da treba sami da namećemo stanje na terenu. Prošlo je vreme u kojem neko može da nas bombarduje kao 1999. godine. Ako bi se Albanci jednostrano odlučili, uz žuto ili zeleno svetlo sa Zapada, za referendum o ujedinjenju sa Albanijom, mislim da bismo i mi morali na terenu da delujemo bez ikakvih zazora, pa makar bi i evrointegracije bile dovedene pod znak pitanja", radikalan je Anđelković.

A to delovanje „bez zazora" podrazumevalo bi, kako kaže, nametanje kontrole nad delom Kosova i uspostavljanje veza sa RS, koje bi bile takve „da možemo da kažemo da će sve što će se desiti sa albanskim delom Kosova i Albanijom, desiti i sa RS i Srbijom.
On se poziva i na nedavni intervju nekadašnjeg britanskog diplomate, a sada istraživača na Geopolitičkom forumu Kembridž univerziteta Timotija Lesa, koji je uveren da će Kosovo na kraju da bude podeljeno.

Nema zainteresovanih na zapadu

"Niko na Zapadu nije stvarno zainteresovan za pitanje Kosova, o čemu govori to da su i Vašington i Brisel rekli da će da prihvate šta god se strane u sporu dogovore. Dakle, Srbi bi trebalo da traže rešenje koje je u skladu sa nacionalnim interesom Srbije", rekao je Les.

Podela, i to tako što će, kako kaže, samo biti formalizovano stanje na terenu - Beograd ne kontroliše jug, a Priština sever, jedina je nada za rešenje u pregovorima. Čak i ako Priština odmah odbije podelu i ako izostane usaglašeno rešenje, to, po njegovim rečima, još nije kraj.
"Priština će u svojim očajničkim željama da legalizuje status Kosova, na kraju pokušati da to postigne ujedinjenjem sa priznatom državom Albanijom, čiji se pravni status može pozajmiti, bilo da je reč o priznavanju pasoša ili članstvu u Interpolu - objašnjava bivši diplomata.
Srbija bi se, dodao je, tada osećala primoranom da pripoji sever Kosova da bi spasla Srbe od toga da žive u albanskoj nacionalnoj državi.
- Spoljni igrači će protestovati i odbijati da priznaju nove činjenice na terenu, ali neće učiniti ništa da zaustave Srbe i Albance i mirno će prihvatiti oslobađanje od tereta i rešavanje dugogodišnjeg spora", predviđa Les.

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić, međutim, ima nešto drugačije viđenje stvari, a njegova suština je da se neće desiti ni jedno, ni drugo. Niti će Albanci ići na referendum o ujedinjenju Kosova i Albanije, a samim tim i pitanje ujedinjenja Srbije i RS postaje deplasirano.
A iza ćutanja Brisela na Tačijeve najave, kako ocenjuje, stoji čisto kalkulisanje, jer Zapad pušta Tačija da takvom retorikom malo ojača poziciju koju mu ugrožava Ramuš Haradinaj.
"Iza toga, međutim, ne stoje nikakvi konkretni planovi o stvaranju „velike Albanije". Pre bi se reklo, na osnovu onoga što su Ameriknaci do sada izjavljivali, da su oni protiv te ideje", uveren je Jakšić.

On dodaje i da je pitanje ujedinjenja RS i Srbije još osetljivije, jer direktno uključuje još više igrača - Hrvatsku, kao potpisnika Dejtonskog sporazuma, kao i velike sile.
"I verovatno je jedan od razloga zbog kojih projekat „velike Albanije" ne može da prođe taj da se ne bi omogućio projekat „velike Srbije" ili malo veće Hrvatske podelom Bosne", dodaje Jakšić.

Promene granica

A priče koje dolaze iz Britanije o promeni granica, on svrstava u priče koje kruže u akademskoj zajednici, a koje su daleko od mesta na kojem se vodi politika.
"Ne zaboravite da je Britanija uz Nemačku bila prva koja je negativno reagovala na priču o razgraničenju. A pozicije Londona i Berlina se o tom pitanju nisu uopšte promenile", zaključuje Jakšić.

Istina je, međutim, da priča o razgraničenju nije prvi put u opticaju. O tome je u intervjuu "Ekspresu" u martu svedočio i ser Ajvor Roberts, nekadašnji britanski diplomata i stručnjak za Balkan, koji se ne može svrstati samo u „akademsku zajednicu".

On je, naime, podsetio da je Srbima u Bosni još sredinom devedesetih predlagana razmena teritorija, posle čega bi oni mogli da uđu u konfederaciju sa Srbijom. Predlog je iznet Momčilu Krajišniku i Nikoli Koljeviću na britanskom nosaču aviona „Nepobedivi". Sa jedne strane bio je lord Dejvid Oven kao predstavnik EU, a sa druge strane Torvald Stoltenberg kao predstavnik UN.
"Ideja je bila da, ukoliko bosanski Srbi prihvate mirovni plan, posle pet godina imaju opciju da glasaju o ujedinjenju sa Srbijom. Oni su odbili taj predlog. Mislim da su bosanski Srbi oduvek sami sebi bili najveći neprijatelji", sećao se Roberts.

Povezane vesti - Ajvor Roberts: Bosanski Srbi su sebi najveći neprijatelji

I prema njegovom mišljenju, kao i prema mišljenju Timotija Lesa, najbolja opcija za rešavanje kosovskog problema upravo je podela Kosova ako se Priština i Beograd o tome dogovore. Cena koju bi Srbija trebalo da plati je priznanje nezavisnosti Kosova, ali i nagovor Rusije da odustane od veta na učlanjenje Kosova u Ujedinjenim nacijama. Zauzvrat, Srbija bi trebalo da dobije sever Kosova sve do Ibra, dok bi Kosovo dobilo Preševsku dolinu.

Sumanuta situacija

"Mislim da niko u međunarodnoj zajednici nije u poziciji da stoji na putu dogovora Beograda i Prištine. Što bi bila sumanuta situacija. Ako te dve strane mogu da se dogovore o rešenju, onda to niko ne treba da sprečava. A primetio sam i da je to pozicija koju trenutno zastupa američka vlada", rekao je ser Ajvor Roberts i u skladu sa tim ocenio da je razmena teritorija, ako je obostrano prihvaćena, najbolja opcija za rešavanje svih spornih pitanja na Balkanu.

"Ako ljudi zajedno ne mogu da žive srećno i bezbedno, onda je možda neophodno doneti odluku o promeni državnih granica. To sam rekao odavno, čak i u svojoj knjizi „Razgovori sa Miloševićem". Verujem da bi neki novi Berlinski kongres mogao da se bavi svim otvorenim pitanjima. To nije idealno rešenje, ali ništa nije savršeno. Ponekad su i nesavršena rešenja bolja od nepostojećih", ocenio je nekadašnji britanski diplomata.